Zelena salata je lisnato povrće koje se konzumira u svežem stanju. Dostupna je tokom cele godine zahvaljujući tome što je pogodna za uzgoj u plastenicima. Najviše je ima na pijacama u proleće i leto kada dospeva salata koja se uzgaja na otvorenom polju. Zelena salata je jednogodišnja biljka iz porodice glavočika. Neke sorte se glaviče, slično kao kupus. Danas je u marketima dostupno više vrsta zelene salate, pa svako može da bira onu koja mu se dopada.
Nutritivna vrednost i lekovitost
Zelena salata ima veoma malo kalorija. Na 100 grama svega 15 kalorija. Bogata je beta karotenom, pektinima, vlaknima. Sadrži ugljene hidrate, proteine, celulozu, minerale, ulja, vitamine. Od minerala ima najviše kalijuma, pa kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma, natrijuma itd. Od vitamina sadrži E vitamin, folnu kiselinu i druge vitamine B kompleksa, A i naravno C vitamin.
Zelena salata je odlična hrana za dijabetičare, te za one koji žele da smršaju, ali i za sve ostale. Zelena salata leči nesanicu, zato kažu zelenu salatu treba jesti za večeru. Deluje blago uspavljujuće, smiruje napetost. To je prirodni sedativ. Za to je zaslužan neškodljiv lekoviti sastojak laktukarijum, koji deluje kao sedativ i blagi analgetik. Salata sadrži izvesnu dozu gorčine, koja je dobra za otvaranje apetita i proces varenja. Dobra je kod opstipacije i nadimanja. Salata je podrška krvotoku, pročišćava krv, poboljšava cirkulaciju i smanjuje holesterol.
Zeleno lišće koje se nalazi spolja je bogatije sa vitaminima, mineralima i hlorofilom, od onog u unutrašnjosti glavice. Zelena boja salate potiče upravo od hlorofila.
Sorte zelene salate
Postoje rane, srednje rane i kasne sorte. Najpoznatije su puterica, endivija, kristalka, hrastov list, iceberg salata i druge. Pojedine vrste nisu zelene, kao radič. Neke imaju meke listove, a neke tvrde i hrskave.
Gajenje zelene salate
Za visoke prinose zelena salata zahteva plodno, dobro pripremljeno i vlažno zemljište. Vreme setve zavisi od sorte. Može da se seje u kontejnere ili gajbice, pa se kasnije rasađuje. Seme je veoma sitno. Zelena salata ima kratak period vegetacije, od 35 do 90 dana, što znači da brzo dospeva. Ako se obezbede adekvatni uslovi može da se gaji tokom cele godine. Kod nas se najviše traži i uzgaja zelena salata puterica. To je salata koja se glaviči, ima meke listove i brzo gubi svežinu.
Zelena salata u kuhinji
Zelena salata je popularna u mnogim svetskim kuhinjama. To je dodatak raznim jelima. Nezaobilazan je sastojak sendviča. Preporučuje se konzumiranje salate uz meso, krompir, žitarice. Time se pravi balans i salata doprinosi lakšem varenju hrane. Zelena salata se priprema vrlo lako. Potrebno je dobro oprati listove, začiniti, izmešati i jesti. Možete pojesti celu činiju zelene salate bez bojazni da će to da naruši vašu liniju.
interesuje me zasto zelena salata ima gorak ukus
unapred zahvalan