Tušt biljka za većinu ljudi predstavlja dosadni korov, ali to je isto tako jestiva biljka, koju možemo koristiti kao povrće. Jede se kao sveža tušt salata ili se obari kao Nastavi sa čitanjem Tušt biljka korov uzgoj i lekovitost
Loboda biljka je jestivi korov, mada se i uzgaja, pošto je vrlo hranjiva i korisna u ishrani. Priprema se i jede na sličan način kao spanać. U ishrani se loboda koristila Nastavi sa čitanjem Loboda biljka uzgoj recepti
Kineski kupus je naziv za zeleno lisnato povrće koje se koristi posebno u kineskoj kuhinji. Priprema se najčešće kineski kupus kao salata, ali i na druge načine Nastavi sa čitanjem Kineski kupus salata priprema recepti i uzgoj
Zelena salata je lisnato povrće koje se konzumira u svežem stanju. Dostupna je tokom cele godine zahvaljujući tome što je pogodna za uzgoj u plastenicima. Najviše je ima na pijacama u proleće i leto kada dospeva salata koja se uzgaja na otvorenom polju. Zelena salata je jednogodišnja biljka iz porodice glavočika. Neke sorte se glaviče, slično kao kupus. Danas je u marketima dostupno više vrsta zelene salate, pa svako može da bira onu koja mu se dopada. Nastavi sa čitanjem Zelena salata leči nesanicu
Rukola je aromatična, zeljasta biljka, specifičnog ukusa. Preovladava gorak, ali prijatan ukus. Spada u veoma lekovito i kvalitetno povrće. U ishrani se uglavnom koristi kao salata. Beru se najčešće mladi sočni listići. Biljka može da naraste preko 50 cm u visinu. Raste samoniklo, ali se i uzgaja. Kultivisana biljka je krupnija i manje gorka od divlje. Postoji više vrsta kultivisane rukole, ali sve imaju ukus sa većom ili manjom dozom gorčine.
Lekovitost rukole
Rukolu svrstavaju u zdravu hranu. Nema potrebe da se biljka prska, jer je u velikoj meri otporna na bolesti i štetočine, tako da je idealna za organsku proizvodnju. Rukola sadrži značajne količine C vitamina. Dobar je izvor minerala, a posebno gvoždja. Sadrži dijetetska vlakna, pa je blagotvorna za želudac i creva. Rukola je regulator varenja, osvežava i vraća energiju, dobra je protiv prehlade i kašlja. Smatraju je prirodnim antibiotikom i afrodizijakom.
Kako se priprema rukola
Rukola se najčešće priprema kao salata. Pomešana sa maslinovim uljem, limunovim sokom i eventualno sa parmezanom ili nekom drugom vrstom sira. Često se dodaje mešanim salatama kao začin, radi lepše arome. Poreklom je mediteranska biljka pa je redovno prisutna u mediteranskim specijalitetima. Nekom se ne svidja gorčina i ukus sveže rukole, pa se može pripremati i kuvana ili blanširana. U tom slučaju gubi na gorčini, ali i na vrednim sastojcima. Rukola se dodaje čorbama, pastama, prelivima, koristi se kao prilog uz razna jela sa pirinčem, krompirom, te uz grilovano meso. Rukola se stavlja kao salata u sendviče. Ovo lisnato povrće je prisutno u raznim svetskim kuhinjama. Rukola može da se čuva u frižideru u hermetički zatvorenoj posudi nekoliko dana. Najbolje je da se iskoristi odmah, jer stajanjem gubi na kvalitetu.
Rukola cena
Moguće je da u ceni leži razlog zašto je rukola kod nas relativno malo korišćena u ishrani. Naime rukola je prilično skupo povrće. Verovatno bi sa većom proizvodnjom i potrošnjom cena bila značajno niža.
Rukola uzgoj
Uzgoj rukole je vrlo jednostavan. Biljka ima brz prirast, pa od momenta setve, može da se bere već za mesec i po dana. Potrebno je da se proredi i presadi na vreme. Od toga zavisi kvalitet ovih dragocenih listića. Naravno kao i sve ostale biljke za dobar prinos potrebno je djubrenje, zalevanje i kvalitetno obradjeno zemljište. Što se tiče bolesti i štetočina vrlo je otporna biljka. Rukola može da se seje od marta do oktobra. Bere se gotovo preko cele godine, pa čak i u zimskom periodu. Biljka može da izmrzne u slučaju veoma niskih temperatura i dugotrajne oštre zime.
Blitva spada u lisnato povrće. Listovi su krupni i zeleni. Boja stabljike može varirati. Postoje različite sorte blitve. Ovo povrće je najsličnije spanaću. Po listovima je slična i cvekli, samo što je kod blitve sve u listovima, a ne u korenu.
Blitva može da se seje od 2 do 6 meseca. Seme se seje u redove, na dubinu od 3 cm. Ako je gusto zasejana, kasnije može da se rasadjuje. Listovi se seku i beru tokom godine u kontinuitetu, bez vadjenja celog korena.Iz korena zatim rastu novi listovi. Kada se listovi uberu ne mogu dugo da zadrže svežinu, pa ih treba što pre iskoristiti. To je dvogodišnja biljka. Blitva voli plodno zemljište i umerenu klimu, sa dovoljno kišnih dana.
Upotreba blitve u kulinarstvu
Blitva se koristi širom sveta, a najviše u mediteranskoj i arapskoj kuhinji. Mladi listovi se mogu koristiti sirovi u salati. Ipak blitva se obično obari kratko. Ima blago gorak ukus. Najčešće se sprema u kombinaciji sa krompirom i ribom. Blitvu treba začiniti hladno cedjenim maslinovim uljem. Naravno može se stavljati i u pitu.
Blitva kao lek
Svakako da blitvu treba jesti češće. Sadrži minerale, vitamine, dijetetska vlakna i proteine.Od vitamina sadrži C, K i B. Od minerala sadrži najviše kalijuma, magnezijuma, gvoždja. Dobra je za nervni sistem, usporava starenje i jača koncentraciju. Poboljšava krvnu sliku i čisti krv. Blitva je dobar diuretik i sprečava pojavu zatvora.
U narodmoj medicini listovi se stavljaju na kožu da zaleče čireve i rane. Čorba je dobra kod problema sa mokraćnim putevima.