Plavi kamen i kreč (bordovska čorba) i u organskoj proizvodnji

Bordovska čorba je fungicid za čiju se pripremu koristi modra galica ili plavi kamen i kreč. Upotrebljava se za zaštitu paradajza, krompira, vinove loze, jabučastog i koštičavog voća od mnogih bolesti, a dozvoljena je primena i u organskoj proizvodnji. Bordovska čorba je dobila ime po Bordou, gradu u Francuskoj, a to je i svetski poznato vinogorje. Tu je prvi put otkrivena, primenjena pre 130 godina kada su objavljeni i rezultati. Od tada pa sve do danas se bordovska čorba koristi i vrlo je efikasna. Možda je samo poslednjih godina u nekim krajevima nepravedno zapostavljena, jer su tržišište zatrpali drugim fungicidima.

Kako se pravi bordovska čorba

Da bi napravili bordovsku čorbu potreban vam je plavi kamen (bakar sulfat) ili modra galica, negašeni ili gašeni kreč i voda. Količine se odmeravaju na sledeći način: 1:1 plavi kamen i gašeni kreč, 2:1 plavi kamen i negašeni kreč. Na primer, 100 grama plavog kamena i 100 grama gašenog kreča ide na 10 l vode ili 100 grama plavog kamena i 50 grama negašenog kreča ide na 10 l vode. To su količine u periodu vegetacije, a u periodu mirovanja idu i duplo veće količine. Neophodno je određeno vreme da se plavi kamen rastopi. On je u praškastom stanju ili kao kamen kristalizovan. Plavi kamen se odlikuje izuzetno lepom plavom bojom. Nakon rastapanja galica i kreč se moraju procediti kroz žensku čarapu ili platno, da se ne bi zapušila dizna na prskalici. Treba je upotrebiti svežu, jer stajanjem gubi na delotvornosti. Upotrebljava se kod vinove loze u kasnijijim tretiranjima, svakako posle cvetanja, a najčešće je to zadnje tretiranje. Ne preporučuje se mešanje bordovske čorbe sa drugim preparatima.
Bordovska čorba (bordoška juha) ima širok spektar delovanja. To znači da pokriva čitav niz bolesti, ali ne sve. Upotrebljava se najviše preventivno. Koristi se kod jabuka i krušaka za krastavost plodova, za kovrdžavost lista kod breskve, šupljikavost lista kod koštičavog voća, za plamenjaču i truljenje bobica kod vinove loze, plamenjaču kod krompira, luka, hmelja i paradajza. Na jabučastom voću se koristi nakon cvetanja, na koštičavom tokom perioda mirovanja, a na vinovoj lozi i u fazi mirovanja i nakon cvetanja ( samo ne pre cvetanja).

Bordovska čorba karenca

Nakon upotrebe plavog kamena i kreča, odnosno prskanja bordovskom čorbom karenca (period od prskanja do branja i upotrebe) je sledeća:
– kupusi i celer 42 dana
– vinova loza 35 dana za vinske (jer može ometati vrenje) i 21 dan za stone sorte
-luk, bundeva i lubenica 28 dana
– krompir, paradajz, hmelj 14 dana

Bordovska čorba u organskoj proizvodnji

Ogranska proizvodnja nije laka, jer je veoma ograničena mogućnost delovanja na mnoge bolesti, kojima su biljke podložne. To se odražava na prinose, a organiski proizvodi su i znatno skuplji. Kako to da je primena bordovske čorbe dozvoljena u organskoj proizvodnji? Bordovska čorba nije sasvim bezopasna, međutim ona nije sistemski fungicid. To znači da je biljka ne usvaja, a samim tim ne ulazi ni u plodove. Ima sposobnost da se dobro nalepi spolja i teže se spira. Zato je ona pogodna za prskanje i u onim periodima kada ima dosta kiše i vlage, te kada drugi fungicidi nisu toliko delotvorni. Koristi se stoga bordovska čorba za zimsko prskanje, a može i u jesen. Biljke oprskane bordovskom čorbom imaju na sebi svetloplave tačkice. Jednostavno ona ostaje na površini plodova i listova i tu štiti biljku i suzbija bolesti. Kad prođe karenca dobro oprani plodovi su bezbedni za upotrebu. Mnogi i ne znaju, ali upotreba bordovske čorbe je u određenoj količini dozvoljena u organskoj proizvodnji. To predstavlja veliko olakšanje, jer neke biljke kao što je vinova loza, na primer, vrlo teško (gotovo nikako) ne mogu da opstanu bez zaštite prskanjem.
Ipak treba reći da bordovska čorba nije bezopasna, jer bez obzira što ne prodire u oprskanu biljku, stručnjaci smatraju da se sapiranjem sa biljaka, zagađuju zemljište i vode.