Žižula voće kineska urma ili datula sadnice i uzgoj

jujubaŽižula je voće poreklom iz Kine, pa je stoga još nazivaju kineska urma ili datula. Uzgaja se u Aziji, Americi, a dobro uspeva i u Mediteranu. Za ovo voće koriste se još Nastavi sa čitanjem Žižula voće kineska urma ili datula sadnice i uzgoj

Share Button

Sok od narandže pomorandže đus

narandzeSok od narandže ili pomorandže je prirodan vitaminski napitak, koji je najbolje piti ujutro. Poznat je i pod nazivom đus. Prirodan ceđeni sok od narandže je prepun Nastavi sa čitanjem Sok od narandže pomorandže đus

Share Button

Kiseli kupus zdravlje i tradicija

kiseli kupusKiseli kupus je izuzetna namirnica nastala od kupusa koji fermentiše i ukiseli se pomoću mlečne kiseline. Osim kiselog kupusa u ovom postupku se dobija i rasol, tečnost koja također ima lekovita svojstva. Kiseli kupus ima prilično dug rok trajanja, ali jede se uglavnom od decembra do aprila, što zavisi i od čuvanja i vremenskih uslova. Ne pogoduje mu toplo vreme i visoke temperature. Nastavi sa čitanjem Kiseli kupus zdravlje i tradicija

Share Button

Limeta

Limeta
Limeta je voće slično limunu, samo malo manje kiselo, sa intenzivnim mirisom i prelepom aromom. Za razliku od limuna, limeta je okrugla, spolja skroz zelena, iznutra svetlije zelena pulpa, sitnija od limuna i ima još više c vitamina.

Upotreba limete

Limeta se dosta koristi u hrani i piću. Dodaje se u mnoge poslastice, salate i druga jela. Posebno se koristi za koktele, alkoholna pića i sokove. Sok od limete će vas okrepiti. Limeta daje jelu i piću poseban miris i ukus. Važan je sastojak u meksičkoj, persijskoj, indijskoj i drugim kuhinjama. Negde se praktično koristi kao začin. Može i da se suši.
Limeta je zastupljena i u industriji. Upotrebljava se za parfeme, kozmetičke preparate i sredstva za čišćenje.

Vrednost limete

Izuzetno je bogata c vitaminom i u prošlosti se koristila u sprečavanju bolesti pod nazivom skorbut. Dobra je za podizanje imuniteta, protiv prehlada i infekcija. Limeta se koristi u aromaterapiji. Korisna je za mršavljenje, sagoreva masnoću, a dobra je za šećeraše i protiv holesterola.

Ledeni čaj od limete, narandže i nane

Iscedite na cediljku 2 limete, 2 narandže i dodajte 1 l skuvanog i prohladjenog čaja od nane. Da ne bi bilo kiselo možete dodati par kašika meda.

Share Button

Peršun kao začin povrće i lek

persun
Peršun se koristio još u doba starih Grka i Rimljana. Danas se u ishrani koristi i podzemni i nadzemni deo, dakle koren, listovi i seme. Peršun svrstavaju u povrće, ali i začine i lekovite biljke.

Peršun u kuhinji

U kuhinji je peršun nezaobilazna namirnica. Koristi se u supama, čorbama, varivima, salatama i raznim drugim jelima. Listovi su omiljeni kao začin, zbog prijatnog mirisa, ukusa i dekorativne zelene boje.
Ono što treba da znate je, da su listovi peršuna najbolji u svežem stanju. Kad se stavljaju u supu, treba ih stavljati na kraju, da vredni sastojci ne bi isparili. Listovi su dakle najbolji sveži, a mogu i da se zamrznu, dok se sušenje ne preporučuje.

Peršun otklanja neprijatan zadah

Grickanje svežih listova peršuna otkloniće neprijatan zadah iz usta. I pre nego što su počele da se proizvode žvakaće gume u prirodi su postojale, a i danas postoje biljke koje će osvežiti vaš dah. Peršun je jedan od prirodnih osveživača daha.

Prava vrednost peršuna

Osim što poboljšava ukus hrane, peršun sadrži vredne sastojke. S pravom se može reći da je to i visokovredna i lekovita biljka. Sveži listovi su izuzetan izvor C vitamina. Sadrži dobre količine vitamina A i B (naročito B12 i folnu kiselinu), a od minerala gvoždje, kalcijum, magnezijum itd. Apiol i misticin su veoma značajni sastojci koji pospešuju izmokravanje i sprečavaju urinarne infekcije.

Šta kaže narodna medicina o peršunu

Peršun je lek za bubrege. Pospešuje izmokravanje. Upotrebom čaja od peršuna može se izbaciti kamen iz bubrega. Ipak sa ovim se nije šaliti i treba biti jako oprezan. Sve raditi uz savet lekara.
Peršun je još dobar kod dijabetesa, upale oka, groznice i za potenciju. Poboljšava cirkulaciju i čisti krv.

Share Button

Mandarina dobar izvor c vitamina


Mandarina je citrusno voće, koje uspeva u toplim predelima sa subtropskom i mediteranskom klimom. Biljka je osetljiva na niske temperature, a posebno na temperature ispod 0. Postoje sorte mandarine koje su otpornije, pa mogu da pežive i -10. Drvo mandarine je zimzeleno i malih dimenzija. Naraste svega oko 3 metra u visinu. Kada se oguli kora mandarine, zamiriše prostor u kome se nalazite, a još više ako koru stavite na radijator ili peć. Postoje sorte koje imaju i koje nemaju semenke, ali su podjednako ukusne. Prosečan plod je težine oko 100 grama.

Mandarina vs narandža

Mandarina je najsličnija narandži. Uglavnom je sladja od narandže i ostalih agruma. Omiljena je zbog prijatnog mirisa i ukusa. Osim toga, u odnosu na pomorandžu lakše se oguli, a ima i tanju koru. Kada se ubere mandarina ne može da opstane dugo kao pomoranža. Brže gubi svežinu i kvari se.

Gde uspeva mandarina?

Mandarina se gaji u mediteranskoj regiji (Grčka, Italija, Egipat, Turska, Maroko). Uspeva i u dolini reke Neretve. Ipak najviše se proizvodi u Kini, Indiji i Japanu. Inače poreklo mandarine se veže za jugoistočnu Aziju.

Značaj i vrednost mandarine

Mandarina je dobar izvor c vitamina, a to joj pridaje veliki značaj u zimskom periodu, kada su grip i prehlade naročito aktuelne. Količina vitamina c je čak i veća u mandarini nego u drugim agrumima. Od minerala ima dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvoždja. Sadrži i dijetetska vlakna i dobar je antioksidans. Energetska vrednost prosečnog ploda mandarine je 80 kcal.

Upotreba mandarine

Najviše se jede u svežem stanju. Može sa drugim voćem da se meša u voćnim salatama. Retko se koristi za sok. Ponekad se mandarina stavlja u kolače i torte.
Mandarinina kora se upotrebljava za proizvodnju esencijalnog ulja, kojim se boje žvake, bombone, gazirana pića, sladoledi itd.

Share Button
error: Content is protected !!