Uzgoj malina sadnja sadnice orezivanje bolesti i berba

Uzgoj malina treba dobro prostudirati, želimo li podići zasad maline. Sve počinje izborom sorte i sadnjom sadnica. Radovi u malinjaku su nam vrlo bitni, jer od toga zavisi prinos. Pravovremeno orezivanje maline, navodnjavanje, đubrenje, zaštita od bolesti maline, direktno utiču na to kakva će biti berba.
Malina je biljka iz porodice ruža. Raste u vidu grma. Najpoznatije sorte su miker, vilamet, polka, polana i druge. Malina je vrlo cenjeno voće u bogatom svetu, a naša zemlja je jedan od značajnijih proizvođača. Najviše se prodaje i izvozi smrznuta malina, ali poslednjih godina je i sok od malina postao popularan proizvod. Lekoviti delovi biljke su list i plod.

Podizanje zasada maline

Kada je odabrana sorta i kupljene sadnice maline, pristupa se sadnji. Malina najbolje uspeva na nadmorskoj visini od 400 – 800 m. U pogledu zemljišta, optimalno je rastresito, propusno i blago kiselo tlo. Koren ide u dubinu do 1 m, a grm može biti visok do 3 m. Zemljište se čisti, ore i ravna. Đubri se stajnjakom ili veštačkim đubrivom. Malina se može saditi u jesen ili u proleće, ali bolje je u jesen. Postoje različiti načini sadnje, mada se obično sade u redove. Razmak između redova je od 2 do 2,5 m, a razmak između sadnica u redu je 20 do 25 cm. Sade se na dubinu od oko 20 cm. Nakon sadnje sadnica se potkraćuje na 3 do 4 pupoljka ili 10-20 cm iznad zemlje.  Potrebno je podizanje stubova sa žicom, slično kao za vinograd. Koriste se metalni ili betonski stubovi, koji se stavljaju na razmak od 6 m, a kroz njih se provlači žica. Tako da malina može da se penje.

Održavanje zasada maline

Uzgoj maline se sastoji i od održavanja postojećeg zasada maline. Malina će odmah početi da rađa, ali tek nakon 3 godine se može očekivati pravi rod. Održavanje se sastoji od navodnjavanja, uklanjanja korova, okopavanja, prihranjivanja KAN i NPK đubrivom. Orezivanje maline je veoma važna agrotehnička mera. Optimalan rok za rezidbu maline je sredina maja. Tada se dvogodišnji izdanci orezuju, kao i oštećeni jednogodišnji. Rodni izdanci se samo potkraćuju na oko 1,5 m.

Bolesti maline

Najčešće bolesti i štetočine, koje mogu značajno umanjiti rod su siva plesan i trulež plodova maline (botrytis cinerea), bolesti izdanaka, malinina buba, jagodin cvetojed, grinja paučinar, pepelnica maline, bakteriozna plamenjača, trulež korena itd. Zaštita maline se sprovodi preventivno ili tretiranjem po uočavanju bolesti ili štetočina.

Berba maline

Malina sazreva oko mesec dana posle cvetanja, a to je obično krajem juna meseca, odnosno kada plod dobije prepoznatljivu, najčešće crvenu boju. Tada ju je lako i ubrati, jer se jednostavno odvaja od peteljke, bez gnječenja. Berba se zatim radi, odnosno vrši na svakih par dana, jer dozrevaju nove količine. Malina se jednim manjim delom transportuje odmah do potrošača, ali veći deo se iskoristi za zamrzavanje i čuva se u hladnjačama.