Sibirska čaga gljiva uništava ćelije raka

Sibirska čaga je gljiva koja parazitira na drvetu breze najčešće. Tamne čaga gljive na beloj kori breze se lako uočavaju i izgledaju kao kakva oštećenja na drvetu. Čaga se skida sekirom sa drveta, jer ima lekovita svojstva, a na brezi ostaju ožiljci. Divlja čaga se koristi kao lek za rak, najčešće čaj ili tinktura. Kao najjači antioksidans dobro čisti organizam. Pije se i preventivno protiv stresa i napetosti. Drvo breze je dobro poznato po svojoj lekovitosti. Sok breze, direktno iz drveta, ima lekovita svojstva i može da se pije. Tako i čaga gljiva iz breze izvlači ono najbolje. Neki izvori kažu da se čaga može pronaći i na drugom listopadnom drveću, ali se smatra da je čaga sa breze najlekovitija. Divlja čaga raste sporo, a pokušaji da se uzgaja, rezultirali su dobijanjem čage čiji sastav se bitno razlikuje. Tako da samo divlja čaga ima potencijal o kome govorimo. Latinski naziv za čagu je Inonotus obliquus.

Kako izgleda čaga gljiva

Unutrašnjost je žute ili svetlo smeđe boje, a spolja je tamno braon ili crna. Čaga gljiva se može pronaći tokom cele godine, ali najlakše se uočava tokom zime kada je opalo lišće. Kora drveta je na tom mestu ispupčena, izbrazdana i kao spaljena. Može da raste visoko na drvetu, zaklonjena zelenilom. Možda se može videti na bukvi i grabu, ali treba je uzimati sa bele breze i ostalih breza. Starija i krupnija stabla breze su moguća podloga za sibirsku čagu i tu je treba tražiti. Sibirska čaga se zove zato što je ova oblast poznata po brezovim šumama i naravno čagi. Najviše je ima u šumama Rusije i Istočne Evrope.

Kako se upotrebljava čaga

Čaga se najčešće koristi kao čaj ili tinktura. Pri upotrebi treba prvo krenuti sa manjim količinama. Ljudi koji su bolesni ili troše neke lekove, trebalo bi da se posavetuju sa svojim lekarom oko upotrebe, da ne bi došlo do interakcije. Čaga koja se skine sa drveta se prvo usitnjava, pa se suši, a zatim se od sušene čage može pripremati čaga čaj ili se može samleti da bi se dobio čaga prah. Koristi se u ruskoj tradicionalnoj medicini, mada se danas čaga sve više prodaje u svetu u različitim oblicima i preparatima. Čaga čaj se koristi više stotina godina unazad. U Sibiru je ljudi piju redovno i veoma su dugovečni. Čaga sadrži neke lekovite sastojke koji se ne nalaze u namirnicama koje mi redovno koristimo.

Lekovita svojstva sibirske čage

Čaga je u samom vrhu, kao najjači antioksidans. Dragoceni su sastojci koje čaga poseduje. Triterpeni, inotodiol, betulin i mnogi drugi. Kiselina iz čage normalizuje čovekov metabolizam i deluje pozitivno na sve organe. Nije tajna da se preparat od čage Befungin, ustvari ekstrakt sibirske čage, u Rusiji koristi za lečenje raka od 1960. godine. Aleksandar Složenjicin (1918-2008) ruski pisac i nobelovac je prema sopstvenoj tvrdnji izlečio je rak upotrebljavajući čaj od čage, jer lečenje zvaničnom medicinom nije uspelo. Složenjicin je u svojoj knjizi Odeljenje za rak opisao kako mu je čaga pomogla u lečenju raka. On je posle toga živeo još nekoliko decenija i doživeo duboku starost. Aktivni sastojak koji uništava ćelije raka je izgleda betulinska kiselina.
Sem za lečenje raka čaga ima i antistres efekat, a znamo koliko je danas stres poguban. Naučnici smatraju da je stres jedan od glavnih krivaca za razvoj bolesti kod čoveka. Sem čaja i tinkture ruski naučnici su još napravili i kreme od čage, koje efisaknost ispoljavaju na bolesti zglobova i vena.
Neke studije su pokazale moguću delotvornost čage u lečenju autoimunih oboljenja, kao što je psorijaza.