Šta znači kada je povećana mokraćna kiselina u krvi

Povišena mokraćna kiselina u krvi se javlja kada bubrezi ne eliminišu efikasno mokraćnu kiselinu iz organizma. Ona se brže nagomilava, nego što se može izlučiti. Ta pojava se stručno naziva hiperurikemija. Razlozi usporavanja uklanjanja mokraćne kiseline mogu biti različiti. Neki od njih su prevelika težina, dijabetes, genetski faktor, hipotireoza, uzimanje nekih diuretika ili preterano konzumiranje alkohola. Ređe je to zbog hrane koja je bogata purinima. Namirnice bogate purinom su džigerica, meso divljači, sardine, inćuni, pečurke i druga hrana. Inače, u laboratoriji, može da se testira mokraćna kiselina u urinu i krvi.

Kako nastaje mokraćna kiselina

Mokraćna kiselina nastaje prilikom razgradnje purina, a to je sastojak koji je inače prisutan u velikom broju namirnica. To je normalna pojava i kad je čovek zdrav, onda se mokraćna kiselina preko bubrega putem urina izbacuje iz tela. U uslovima poremećaja, kada je povećana mokraćna kiselina u krvi, te kad iz navedenih razloga bubrezi ne izbacuju višak, može da nastane bolest poznata kao giht.

Simptomi hiperurikemije

Dakle, mokraćna kiselina je otpad, koji nastaje kada telo razbija supstance poput purina. Kada se taj otpad preterano zadržava i nagomilava u krvi, onda mogu da se pojave neki simptomi. Simptomi hiperurikemije uključuju umor, upalu zglobova kao što je giht ili formiranje kamenca u bubregu. Povećana mokraćna kiselina u krvi znači, da su možda potrebne promene u ishrani, koje mogu biti od pomoći. Ali, ako imate neke opisane simptome, koji vas uznemiravaju, obratite se lekaru, kako bi uradili test mokraćne kiseline u krvi i za to dobili adekvatan tretman u zavisnosti od uzroka hiperurikemije.

Šta je giht?

Sigurno ste čuli za giht, pa da vidimo šta je giht? Smatra se da giht može nastati preteranim konzumiranjem mesa ili alkohola, a usled toga je povećan nivo mokraćne kiseline u krvi. Reč je o nekoj vrsti upale zglobova, koja boli. Najčešće pogađa zglob nožnog palca u korenu. Giht nastaje kada su visoke vrednosti mokraćne kiseline u krvi. Giht prati iznenadna bol. Postoje 4 stadijuma bolesti, a klasifikacija se vrši prema stepenu oštećenja zglobova i intenzitetu bola koji se javlja.
Za lečenje gihta promene u ishrani su veoma važne. Potrebno je izbegavanje namirnica koje u sebi imaju znatan sadržaj purina. Treba izbegavati meso crveno, živinsko, divljač i iznutrice. Isto tako treba izbegavati i morske specijalitete. Od namirnica za izbegavanje navode se i grašak, spanać, pečurke, karfiol, testa. Ne treba konzumirati pivo, niti ostala alkoholna pića.

Kako smanjiti mokraćnu kiselinu u krvi?

Kada znamo šta je problem, pitamo se kako smanjiti mokraćnu kiselinu u krvi? Ako je problem gojaznost, mora se smršati. Kod gojaznih osoba rizik od nastanka gihta je veći. Ishrana treba da se bazira na povećanom unosu voća, povrća i žitarica od celog zrna. Slatkiši, pecivo i slatki sokovi treba da se izostave. Važno je da se pije dosta vode. Poštujte savete i tretman koji je vaš lekar preporučio. Ima i prirodnih lekova, pored prilagođavanja ishrane. Od prirodnih lekova za regulisanje mokraćne kiseline u krvi preporučuje se jabukovo sirće. Jabukovo sirće u sebi ima jabučnu kiselinu, a ona pomaže razlaganju mokraćne kiseline i izlučivanju iz organa. Jabukovo sirće je preventiva da se ne dobije bolest giht. Uzimati po kašiku razmućenu u čaši vode 2-3 puta dnevno. Sličan efekat se postiže sa sokom od limuna ili prirodnim sokom od višanja, pa možemo kombinovati.

Test i referentne vrednosti

Testiranje se vrši u slučaju simptoma, da bi se postavila dijagnoza za giht ili mokraćni kamenac, a i kod pacijenata na hemioterapiji. Testiranjem se može otkriti povećana mokraćna kiselina u urinu ili krvi. Uzima se uzorak krvi ili 24 h urina. Osim povišenih mogu se otkriti i snižene vrednosti mokraćne kiselina u krvi ili urinu, a to je slučaj kod uzimanja lekova koji imaju uticaj na izlučivanje mokračne kiseline ili ređe kod genetskih poremećaja, te bolesti jetre i bubrega.
Kada se radi iz uzorka krvi, normalna vrednost kod žena je od 2.5 do 7,5 mg/dl, a kod muškaraca od 4 do 8,5 mg/dl.
Kada se radi iz uzorka urina referentne vrednosti su 250-750 mg po 24 sata urinu ili 1,48-4,43 mmol po 24 sata urinu.

Share Button
loading...
loading...

Ostavite odgovor