Majčina dušica se koristi za čaj kao lek, a ponegde i kao začin. Majčina dušica je dobro poznata i priznata lekovita biljka, kako u narodnoj tako i u zvaničnoj medicini. Najviše se upotrebljava za čaj od majčine dušice, ali i za lekovite preparate. Njom se začinjavaju neka čorbasta i jela od divljači. Smatra se da se ova biljka kod nas primenjuje kao lek već vekovima, a tako lep naziv govori sve o tome šta je ova biljka narodu značila. Druga narodna imena za ovu biljku su majkina dušica, babina dušica, popovac, itd. Latinski naziv je Thymus serpyllum.
Majčina dušica biljka
Majčina dušica je višegodišnja biljka. Raste kao mali grm, sa visinom oko 20 cm. Stabljike su obrasle jajastim listićima dužine približno 1 cm. Cvetovi su još sitniji, grupisani u okruglaste cvasti, na vrhu stabljika. Majčina dušica cveta tokom leta. Biljka je medonosna, aromatična i u celosti prijatnog mirisa i ukusa.
Priprema čaja od majčine dušice
Čaj ne treba kuvati, jer se u tom slučaju izgube korisni, lekoviti sastojci. Čaj se popari, odnosno prelije ključalom vodom, poklopi i ostavi da stoji. Tako vredni sastojci iz majčine dušice ostanu tu da leče.
Dakle, za jednu šolju čaja od majčine dušice, potrebna je jedna supena kašika ovog čaja, koja se prelije sa 2 dl ključale vode. Poklopite i ostavite da odstoji do 1 sat. Procedite potom i pijte do 3 šolje čaja dnevno, najbolje pre svakog jela i to bez šećera.
Lekovitost čaja majčine dušice
Lekoviti sastojci se nalaze u listovima i cvetu majčine dušice, a u stabljici ne. Kada se suši majčina dušica, stabljike je stoga potrebno odbaciti, a listove i cvetove sačuvati. Dejstvo je izrazito antiseptičko. Lekovito delovanje majčine dušice se odnosi uglavnom na organe za disanje i organe za varenje. Ispoljava umirujuće delovanje na veliki kašalj, a pomaže i kod bronhitisa i bronhijalne astme. U narodnoj medicini je poznata kao sredstvo protiv proliva i crevnih parazita, a posebno za decu protiv glista. Sadrži tanine i dva fenolska jedinjenja, timol i karvakol. Od ovih komponenata i potiče lekovitost majčine dušice. U prošlosti se čaj od majčine dušice pio u slučaju pojave zaraznih bolesti, kako bi ih suzbio i sprečio širenje. Biljka nije nimalo toksična, tako da ni duža upotreba, prema onome što se dosad zna o njoj, ne ostavlja nikakve posledice. Čaj se može upotrebljavati i spolja u vidu obloga i to u slučaju mastitisa (upala mlečnih žlezda) i kod reume. Vrlo je prijatna aroma čaja, osvežava dah i obzirom da nije štetan, može se piti i bez nekog posebnog razloga, jednostavno iz užitka.
Upotreba ove lekovite biljke seže u daleku prošlost. Naime, postoje tragovi da su je upotrebljavali Egipćani za balzamovanje. Još tada, a i kasnije, je primećeno da sastojci koji se nalaze u majčinoj dušici ispoljavaju svojstva prirodnog konzervansa.