Sadnja uzgoj i sorte oraha

orasiSadnja oraha najbolje je da se obavi u jesen, kao i kod većine sadnica voća. Uzgoj oraha nije tako zahtevan, ali je stvarno neophodno mnogo prostora. U početku orah sporije raste i slabije rađa, ali kasnije raste i širi se, pa to postaje drvo sa velikom krošnjom. Jasno je da će biti dobre hladovine. U zavisnosti od sorte oraha, plodovi su sitniji ili krupniji, mekši ili tvrđi. Drvo oraha je naročito kvalitetno, pa se neke vrste koriste za proizvodnju nameštaja i predmeta od drveta. Listovi i plodovi oraha imaju i lekovita svojstva.

Gajenje oraha

Sadnja može da se obavi i u proleće, ali je bolje u jesen, jer je veći procenat prijema sadnica. Pogodna su plodna duboka zemljišta, na blagim padinama ili na ravnom. Kad je u pitanju sadnja oraha razmak je bitan, ako sadimo više sadnica. Rastojanje između sadnica treba biti minimalno 8 metara, a neko sadi na 10 i više. To zavisi od bujnosti sorte i od toga da li su sadnice oraha proizvedene iz semena (orah sejanac) ili su proizvedene kalemljenjem (kalemljeni orah). Po jednom hektaru može da se zasadi od 120-160 sadnica. Sadnice moraju biti prave i ne starije od dve godine. Koren se oreže i potopi u rastvor vode, zemlje i stajnjaka. Tu stoji jedno vreme, neposredno pre sadnje.  U jamu u koju se sadi može se staviti NPK đubrivo, a odozgo na zemlju, nakon sađenja ide stajnjak.
Orah je tolerantan, te sasvim dobro uspeva i u kontinentalnim uslovima, ali i u toplijim krajevima. Uspeva tamo gde uspeva i vinova loza. Gajenje oraha je lako. Potrebno je ne previše zatevno orezivanje, koje se u početku svodi na formiranje krošnje, a kasnije na proređivanje po potrebi. Povremeno zalevanje, posebno u prvim godinama, dok sadnica ne ojača, kao i ručno okopavanje. Đubri se mineralnim đubrivnima i stajnjakom. Orah je dosta otporan na bolesti i štetočine, ali ipak dešava se da ukoliko se ne prska, bude znatno unazađen rod. Sa 2-3 prskanja godišnje orah se može zaštititi. U zabludi su oni koji očekuju brz i veliki prinos. Iako prvi rod može dati posle 3 godine, treba znati da orah daje pun rod tek nakon 10-15 godina. Obično se kaže da rađa 50-100 godina, mada postoje primeri da i starija stabla oraha, još uvek dobro rađaju. Zato od zasada oraha vajdu mogu da imaju generacije.

Sadni materijal

Od posebne važnosti je izbor sorte oraha, kao i kvalitet sadnog materijala.  Treba voditi računa o rodnosti i otpornosti na bolesti i štetočine, te o kvalitetu plodova. Najbolje je kupovati sadnice od proizvođača, koji se tim poslom već dugo i uspešno bave. Od domaćih sorti (selekcionisanih na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu) treba pomenuti šampion, bačka, tisa, novosadski rodni, srem i novosadski kasni. Popularne su i bugarske sorte, od kojih je najpoznatija šejnovo, rumunske sorte sibišel, zatim nemačke i moldavske sorte oraha.

orah

Share Button
loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


*