Biber je verovatno najviše korišćen začin u kuhinjama širom sveta, ako ne računamo so. Latinski naziv za biber je Piper nigrum. Postoji mnogo vrsta bibera, a najčešća klasifikacija je na crni, crveni, zeleni i beli biber. Boja bibera zavisi od procesa proizvodnje. To znači od dužine sazrevanja, vremena berbe i samog tehnološkog postupka pripreme. Prodaje se biber u zrnu i prahu. Osim da se njim začini hrana, biber ima i neka lekovita svojstva o kojima ćemo govoriti u nastavku.
Karakteristike
Crni biber je višegodišnja drvensta biljka puzavica iz familije Piperaceae. Poreklom je iz jugoistočne Azije. Najcenjenije vrste bibera su iz Indije, ostrva Borneo i Kambodže. Raste do 4 m u visinu ili u dužinu, pri tom traži oslonac, za šta mu može poslužiti drugo stablo. Listovi su srcoliki, a cvetovi formiraju klasaste cvasti. Plod je koštunica, a osušen se upotrebljava kao začin biber.
Crni biber
Crni biber se dobija od plodova koji nisu sasvim zreli i nisu oljušteni. Plodovi koštunice se kratko kuvaju, te na taj način štite od kvarenja. Zatim se pristupa sušenju. Može se izvoditi u sušarama ili na suncu. Ceo postupak traje nekoliko dana. Prilikom sušenja spoljna ovojnica poprima crnu boju, pa se začiniski biber dobijen u ovom posupku proizvodnje naziva crni biber.
Lekovita svojstva bibera
Kada su u pitanju lekovita svojstva crni biber je odličan. Daje podsticaj varenju i neutrališe nadimanje i gasove. Crni biber ima antimikrobno dejstvo. Hrana koja je začinjena crnim biberom teže se kvari. Biber povećava sposobnost organizma da usvaja hranjive sastojke, a posebno kada su u pitanju vitamin B12, beta-karoten i kurkumin. Kažu kurkuma i biber idu zajedno, jer se vredan sastojak kurkumin iz kurkume bolje usvaja. Za sve ovo je zaslužan alkaloid piperin koji je glavni sastojak bibera. Nije samo puka fraza, ali crni biber za mršavljenje je isto koristan. On ubrzava metabolizam, sagoreva kalorije, tako da je koristan gojaznim osobama. Biber je i dobar diuretik, jer podstiče znojenje i izmokravanje. Kada se crni biber sa kuvanim crnim vinom pomeša, tada dobijamo narodni lek za prehladu. Slično dejstvo ima i čaj od bibera, kao i mleveni biber sa medom koji se koristi za prehledu i protiv kašlja.
Ko ne treba da koristi biber
Biber ne prija svim osobama. Ne treba preterano biberiti hranu, kao što neko voli da mnogo zabiberi supu. Nije za preporuku ljudima koji imaju problema sa želucem. Ko ima problem sa hemoroidima biber treba da izbegava.
Esencijalno ulje bibera
U nekim oblastima plodovi se ručno razdvajaju od peteljki. Nema kuvanja, nego se samo suše na suncu. Tako osušen biber se samelje, a zatim se iz njega ekstrakuju esencijalna ulja bibera. Tako dobijeno esencijalno ulje bibera se koristi u nekim kozmetičkim proizvodima i za medicinske potrebe. Eterično ulje bibera se koristi i spolja. Deluje slično kao čili ulje, jer podstiče cirkulaciju krvi, ublažava bol kod upale zglobova i sl. Crni biber se posebno koristi u lekoviti svrhe u ajurvedi, kao sastojak za pravljenje preparata.
Crveni biber
Crveki biber se dobije kada uberemo zrele plodove. Crvena zrna bibera se potope u slanu vodu, zatim se zamrzavaju, a onda i suše. Mirisan je i podseća na biber i limun. Plodovi u slatkasti i ne tako ljuti.
Beli biber
Beli biber dobijamo od plodova koji su sasvim zreli. Beli biber je samo koštunjavi deo, dok je spoljna ovojnica odstranjena. Za beli biber beremo zrele plodove, koji prvo imaju crvenu boju, a drže se onda u vodi oko 7 dana. Za to vreme omotač omekšava i kreće da se rastvara. Posle vađenja iz vode sasvim se ukloni. Omotač se može uklanjati i mehanički. Biber bez omotača se ljuske se onda suši na suncu. Beli biber je pogodan za mlevenje. Ima malo pikantniji ukus u odnosu na crni biber.
Zeleni biber
Zeleni biber se dobija kada se beru plodovi koji još nisu zreli. Suština procesa proizvodnje je da se zadrži zelena boja bibera. Dok su još sveži plodovi se tretiraju sumpor dioksidom. Tako se konzervišu i onda se suše na niskim temperaturama. Zeleni biber je popularan kao začin u azijskoj kuhinji.