Peruanska jagoda uzgoj i lekovitost

Peruanska jagoda je egzotično voće poznato po vrlo lekovitom dejstvu. Uzgaja se u mnogim delovima sveta i u zavisnosti od toga, nadenuli su joj različita imena. Kod nas se odomaćilo ime peruanska jagoda. Uprkos svom nazivu plodovi imaju više sličnosti sa paradajzom nego sa jagodom. Može se reći najsličniji je cherry paradajzu. Plod je bobica, narandžasta i glatka, nalik minijaturnom paradajzu, a ima i semenke kao paradajz. U prečniku ima oko 2 cm. Plod se razvija u zelenoj čašici. Latinski naziv za ovu biljku je Physalis peruviana. Drugi nazivi su zlatna bobica, bobica Asteka, voće Inka, divlja trešnja, peruanska trešnja, fizalis itd. Za postojbinu se smatra Južna Amerika i to Peru, Ekvador i Kolumbija, gde ovi plodovi rastu u divljini.

Kako se jede peruanska jagoda

Plodovi se jedu kad su zreli, a zeleni mogu biti toksični. Kada je sasvim zrela peruanska jagoda je slatka do blago opora. Jede se sveža, u voćnim salatama sa drugim voćem, a pogodna je i za konzerviranje, te pravljenje džemova, sokova i koktela. Zbog svoje egzotičnosti, često se koristi kao ukras za deserte. Prema nekim izvorima nije preporučljivo pojesti više od 6 bobica odjednom.

Uzgoj peruanske jagode

Moguće je uzgajati peruansku jagodu i kod nas, a neki se proizvođači time ozbiljno i bave. Seme se seje u plastične posude, saksije, kontejnere na dubinu od 1 cm. Zatim se vrši presađivanje, pikovanje/pikiranje u veće posude.  Na proleće se rasađuje u bašti, na otvorenom. Bitno je da su prošli mrazevi. Nije loše da se iznose pre presađivanja, da bi se postepeno osetljive biljke privikle na spoljašnje uslove. Sličan je postupak kao kod rasađivanja paradajza. Kada biljka malo poraste potrebno je da se veže za trklju (drveni kolac). Može da poraste i do 1,5 metar. Peruanska jagoda zahteva plodno, nađubreno zemljište i dosta sunca. Zahteva zalevanje, navodnjavanje. Biljka počinje sa cvetanjem u junu mesecu. Posle cvetanja se formira čašica, koja podseća na abažur od lampe. Unutar čašice se razvija plod/bobica peruanske jagode. Čašica je zelena, a kad požuti smatramo da je plod sazreo. Jedna biljka može da ima 100 plodova.

Lekovitost peruanske jagode

Ovo niskokalorično voće sadrži vitamin C, vitamin A, vitamine B1, B2 i B3. Od minerala ima fosfora, kalcijuma i gvožđa. Sadrži ugljene hidrate, proteine i malo masti. Deluje na jačanje imuniteta, ali i antibakterijski, protivupalno. Ovo voće važi za dobar antioksidans zahvaljujući sadržaju polifenola i karotenoida. Sadrži alkaloide, flavonide i biljne steroide. Dosadašnja naučna ispitivanja su potvrdila antikancerogena svojstva peruanske jagode, ali isto tako je korisna kod dijabetesa i povišenog pritiska. U svetu se koristi kao lek za različita stanja, pa se može reći da je peruanska jagoda sveobuhvatan prirodni lek, pravi dar prirode. Neki je zato svrstavaju u sam vrh lekovitih biljaka.