Kivi uzgoj sadnice kalorije vitamini i sok od kivija

Kivi je povelika jestiva bobica koja raste na drvenastoj biljci. Jede se uglavnom kao sveže voće, a omiljen je i sok od kivija. Kivi nema mnogo kalorija, ali su zato vitamini i minerali itekako zastupljeni. Uzgoj je moguć i kod nas, te su sadnice kivija u prodaji. Poreklom je iz Kine, a komercijalno se gaji u mnogim zemljama. Negde se ovaj plod zove kivi, ali je u svetu poznat i kao kineski ogrozd, jer se kivi (kiwi) još koristi kao naziv za pticu sa Novog Zelanda. Kivi voće je obično veličine jajeta, mada veličina zavisi od sorte. Plod je obrastao sitnim smeđim dlačicama. Kora se ljušti i odbacuje, a jestiva unutrašnjost voća ima prelepu zelenu boju. U središtu ploda se nalaze sićušne crne semenke.

Kako se uzgaja kivi

Kivi biljka ima sličnosti sa vinovom lozom, jer je listopadna biljka, koja se penje i orezuje. Uzgoj kivija je moguć i na našim prostorima. Biljka može da izdrži zime do -10 stepeni ispod nule, ali je osetljiva na prolećne mrazeve kad već krene sa vegetacijom. Zato mu prijaju topliji, južniji krajevi. Ima primera da ljudi kod nas uspešno uzgajaju kivi, doduše to je više iz hobija nego u komercijalne svrhe. Postoje različite sorte, a u svetu je najzastupljenija sorta Hejvord (Hayward). Kivi je dvopolna biljka. Znači da postoje ženski i muški cvetovi koji ih oprašuju.
Potrebno je dobro pripremiti zemljište, koje mora biti neutralno ili slabo kiselo. Treba posaditi sadnice kivija, najbolje u proleće. Neophodno je đubrenje. Kivi zahteva orezivanje, isto kao vinova loza. Potrebno je i zalevanje tokom leta, kada su visoke temperature. Optimalno vreme za berbu je početak novembra ili čak sa prvim mrazevima. Plodovi se čuvaju dok malo ne omekšaju, a onda su prispeli za jelo. U zimskom periodu je potrebna zaštita sadnica od smrzavanja, u našim klimatskim uslovima, tako što se koriste juta, kukuruzovina i folija. To je slično kao kod smokve. Rizično je dok su biljke mlade, pa neki koji imaju uslove čak unose sadnice, koje su posadili u većim saksijama. Biljka od 3-5 godine počinje da rađa. Definitivno nije jednostavno uzgojiti kivi u našim uslovima, ali nije i nemoguće.

Nutritivna vrednost kivija

Jedan prosečan kivi teži 75 gr i ima 45 kalorija, 11 grama ugljenih hidrata, 1 gram proteina i o,3 grama masti.. Kivi je pre svega bogat izvor C vitamina. Jedan do dva kivija, mogu da podmire dnevne potrebe. Ima još K vitamin i E vitamin. Dobar je izvor dijetetskih vlakana. Seme kivija sadrži alfalinoleinsku kiselinu i omega 3 masne kiseline. Kivi je posebno koristan u zimskom periodu, jer zbog svog sastava, podiže imunitet i štiti nas od prehlade.
Sastojak actinidin je alergen, pa kod nekih osoba može izazvati reakciju. Izaziva svrab, upaljene usne, ređe i otežano disanje. Treba biti obazriv, jer je kivi čest uzrok alergijskih reakcija kod dece.

Kako se pravi sok od kivija

Najbolje je napraviti sok od kivija koristeći đuser ili sokovnik. Postoji recept za sirup od kivija gde se sipa šećer, ali to nam nije interesantno, jer nije ni zdravo. Kivi za sok treba biti mekan, sladak i ukusan. Vrlo uspešno se kombinuje sa ostalim voćem u sokovima, pa ćemo lako dobiti zdrav i primamljiv napitak. Za početak probajte kombinaciju kivija i jabuke. Potrebne su nam tri jabuke i tri kivija. Oljuštimo voće, isečemo na kriške i ubacimo u sokovnik. Sipati u čaše i dodati po kockicu leda.