Visibaba je zeljasta višegodišnja biljka. To je jedna od najranijih prolećnica. Zna se pojaviti dok još uvek ima snega i može da raste ispod njega. Ali ipak kad je vidimo, znamo da je proleće blizu. Lako se prepoznaje po belim cvetovima koji su kao stidljivi, okrenuti nadole. Zbog tog pognutog cveta, poput kakve babe, naziv visibaba je sasvim logičan. Ljudi je i kultivišu, kada nađu visibabu presade je u svoju baštu. Latinski naziv je Galanthus nivalis, a engleski Snowdrops.
Karakteristike
Biljka raste iz lukovica koje su 1-2 cm. Visibaba ide u visinu oko 15 cm. Listovi su izduženi. Cvetovi su na vrhu stabljika, beli, pognuti. Imaju prijatan miris, slabog intenziteta. Nakon opadanja latica sazreva plod, koji sadrži semenke. Gde raste visibaba? Stanište joj je vlažno tlo u listopadnim i četinarskim šumama i na livadama. Raste u Evropi i zapadnoj Aziji. Uspeva od nizija do 2000 m nadmorske visine.
Uzgoj visibabe
Uzgoj visibabe je moguć. To je u našim krajevima omiljena biljka, jer cveta kada drugog cveća nema, ali cveta kratko, samo krajem zime. Treba joj obezbediti vlažnu zemlju i polusenku. Biljka se presađuje posle cvetanja ili se ređe seje iz semena. Ljudi obično beru visibabe za ukras, pa donesu kući i stave u vodu.
Upotreba i lekovita svojstva
Poznata je kao vesnik proleća, divlja i ukrasna biljka, a manje je poznato da ima i neka lekovita svojstva. Alkaloid galantamin je 1952. godine izolovan iz lukovice visibabe. On je značajan, jer se koristi za tretiranje Alchajmerove bolesti, pošto usporava njeno napredovanje. Isto tako pomaže kod staračke dementnosti i drugih oblika zastoja u radu memorije. Od visibabe se prave i Bahove kapi. One otklanjaju strahove, pesimizam, nesigurnost, deprimiranost.