Rukola aromatično i sočno povrće

rukola

Rukola je aromatična, zeljasta biljka, specifičnog ukusa. Preovladava gorak, ali prijatan ukus. Spada u veoma lekovito i kvalitetno povrće. U ishrani se uglavnom koristi kao salata. Beru se najčešće mladi sočni listići. Biljka može da naraste preko 50 cm u visinu. Raste samoniklo, ali se i uzgaja. Kultivisana biljka je krupnija i manje gorka od divlje. Postoji više vrsta kultivisane rukole, ali sve imaju ukus sa većom ili manjom dozom gorčine.

Lekovitost rukole

Rukolu svrstavaju u zdravu hranu. Nema potrebe da se biljka prska, jer je u velikoj meri otporna na bolesti i štetočine, tako da je idealna za organsku proizvodnju. Rukola sadrži značajne količine C vitamina. Dobar je izvor minerala, a posebno gvoždja. Sadrži dijetetska vlakna, pa je blagotvorna za želudac i creva. Rukola je regulator varenja, osvežava i vraća energiju, dobra je protiv prehlade i kašlja. Smatraju je prirodnim antibiotikom i afrodizijakom.

Kako se priprema rukola

Rukola se najčešće priprema kao salata. Pomešana sa maslinovim uljem, limunovim sokom i eventualno sa parmezanom ili nekom drugom vrstom sira. Često se dodaje mešanim salatama kao začin, radi lepše arome. Poreklom je mediteranska biljka pa je redovno prisutna u mediteranskim specijalitetima. Nekom se ne svidja gorčina i ukus sveže rukole, pa se može pripremati i kuvana ili blanširana. U tom slučaju gubi na gorčini, ali i na vrednim sastojcima. Rukola se dodaje čorbama, pastama, prelivima, koristi se kao prilog uz razna jela sa pirinčem, krompirom, te uz grilovano meso. Rukola se stavlja kao salata u sendviče. Ovo lisnato povrće je prisutno u raznim svetskim kuhinjama. Rukola može da se čuva u frižideru u hermetički zatvorenoj posudi nekoliko dana. Najbolje je da se iskoristi odmah, jer stajanjem gubi na kvalitetu.

Rukola cena

Moguće je da u ceni leži razlog zašto je rukola kod nas relativno malo korišćena u ishrani. Naime rukola je prilično skupo povrće. Verovatno bi sa većom proizvodnjom i potrošnjom cena bila značajno niža.

Rukola uzgoj

Uzgoj rukole je vrlo jednostavan. Biljka ima brz prirast, pa od momenta setve, može da se bere već  za mesec i po dana. Potrebno je da se proredi i presadi na vreme. Od toga zavisi kvalitet ovih dragocenih listića. Naravno kao i sve ostale biljke za dobar prinos potrebno je djubrenje, zalevanje i kvalitetno obradjeno zemljište. Što se tiče bolesti i štetočina vrlo je otporna biljka. Rukola može da se seje od marta do oktobra. Bere se gotovo preko cele godine, pa čak i u zimskom periodu. Biljka može da izmrzne u slučaju veoma niskih temperatura i dugotrajne oštre zime.

Share Button

Krastavac ne treba zanemariti u ishrani

krastavci

Krastavac je jednogodišnja biljka. Po nekim izvorima potiče iz Indije, a po drugima iz Afrike. Stabljika i listovi su takvi da biljka puzi po zemlji ili se penje u zavisnosti od sistema gajenja. Cvetovi su žuti, a plodovi zeleni, izduženi i sočni. Neke sorte imaju sitne bodljice po površini plodova, a neke potpuno glatke plodove. Biljka zahteva plodno i rastresito zemljište i dosta vlage. Krastavci imaju plitak koren, tako da do njih ne dopire vlaga iz dubljih slojeva zemljišta. U slučaju suše, kada nema vlage u površinskom sloju zemlje, krastavac je veoma osetljiv i biljka lako dehidrira. Potrebno je redovno zalevanje i onda se ostvaruju dobri prinosi. Krastavac može da se gaji na otvorenom, ali odlično uspeva i u plastenicima, tako da je u novije vreme dostupan tokom cele godine.

Jedite krastavce, nećete se udebljati

Krastavac spada u povrće sa najmanje kalorija. 100 grama svežeg krastavca sadrži 13 kcal. Možete ga slobodno jesti , bez bojazni da ćete se udebljati. Zbog visokog sadržaja vode i niskokaloričnosti neki ljudi su zanemarili krastavce u ishrani i pogrešno misle da je to bezvredna hrana. Sadrži oko 95% vode i korisne minerale. Ima dosta kalijuma, a manje kalcijuma, fosfora, natrijuma, gvoždja, cinka, mangana, selena. Sadrži B i C vitamin. Krastavac je dobar antioksidans i odličan diuretik. Nutricionisti ovo povrće preporučuju za dijetu. Krastavac je poželjan u ishrani dijabetičara i gojaznih osoba. Dobar je za mamurluk. Povoljno deluje na krvni pritisak, holesterol i čišćenje organizma. Smatra se da je krastavac dobar kod zatvora, artritisa, gihta, alergija i kožnih bolesti. Osim u svežem stanju, neki obožavaju kisele krastavce. To je nezaobilazan deo zimnice. Za pripremu se koriste mali krastavci ili kornišoni.

Krastavac dijeta

Ova dijeta traje 10 dana i osnova je salata od krastavca koja se može jesti uvek kada se ogladni. Osim ovoga u toku dana se jede ½ kg voća, zatim 3 šnite integralnog hleba ili 2 kuvana krompira. Od namirnica animalnog porekla treba kombinovati 150 grama belog mesa ili 150 grama tunjavine ili 2 kuvana jajeta. Pije se voda, čaj i kafa bez šećera. Tako izgleda ova jednostavna krastavac dijeta.

Salata od krastavca

Salata od krastavca se vrlo lako pravi. Potrebno je iseckati ½ kg krastavca i dodati 2 dl jogurta ili kiselog mleka ili kefira. Minimalno posoliti i eventualno dodati seckani mladi luk.

Krastavac kao sirovina u kozmetičkoj industriji

Odilčno hidrira telo ako se jede, ali dobro hidrira i kožu ukoliko se koristi za spoljnu upotrebu. Naime krastavac je poznat kao odlična prirodna maska za lice i predeo oko očiju. Stoga je bitan faktor i u kozmetičkoj industriji. Sem za kožu dobar je i za kosu i nokte.

Share Button

Kupus dijeta

kupus
Kupus je poreklom iz mediteranske oblasti. U ishrani se koristi na mnogo načina. Svež kupus je jako dobar za salatu, jer sadrži mnogo C vitamina. Jedina mana je što ga treba rendati i seckati. Ali sad postoje i električne seckalice. Salata od kiselog kupusa nije ništa manje zdrava.Od kupusa se prave jela koja s pravom važe za kulinarske specijalitete. Sarma, podvarak, svadbarski kupus su samo neka od njih.
Pošto kupus ima malo kalorija pogodan je za mršavljenje. Širom sveta se koristi kupus dijeta za mršavljenje.

Dijeta sa čorbom od kupusa

Dijeta sa čorbom od kupusa je jedna od najpoznatijih i najstarijih dijeta. Veoma je delotvornai daje  dobre rezultate za samo nedelju dana, koliko traje.Svojstvena joj je jednostavna primena i postizanje željenog cilja. U većini slučajeva organizam dobro reaguje čak i ako se ova dijeta sprovodi samo par dana, kao dijeta za detoksifikaciju.
Ova dijeta se zasniva  na čorbi od kupusa, koju treba jesti svakog dana više puta. Kod raznih ljudi različiti su i rezultati, ali oni koji rigorozno poštuju pravila ove dijete stvarno mogu da smršaju za nedelju dana.
Dijeta sa čorbom od kupusa nije pogodna za dugoročno mršavljenje. Ona je sa malo masti i sa dosta vlakana. Kupus dijeta će vam omogućiti, da udjete u formu, pre nego što počnete neku drugu, umereniju, dugoročnu dijetu. Osim što se brzo izgubi deo suvišnih kilograma i tako postiže željeni efekat, kupus dijeta doprinosi pročišćavanju organizma.
Dijetu sa čorbom od kupusa koristio je ogroman broj ljudi i ima dosta iskustava od kojih su većina pozitivna.
Dijete koje su preporučene od medicinskih ustanova tope kilograme  polako, pa se gubi oko 1kg nedeljno. Gojazni žele da dijeta da brze rezultate pa su popularne brze dijete. Dijeta sa supom od kupusa je brza dijeta. Preporučljivo je da se drži samo 7 dana i u tom slučaju je bezbedna za zdravlje.
U toku ove dijete mogu da se jedu voće i povrće, a umereno i mlečni proizvodi. Čorba od kupusa može se jesti bez ograničenja.
Čorba se pravi tako što se kuva kupus i šargarepa, a mogu se dodati celer, peršun i paradajz, kao i razni začini. Dozvoljene su različite kombinacije kuvanog kupusa sa povrćem.

Kritički osvrt na kupus dijetu

Miris kuvanog kupusa može da odvrati mnoge osobe u odluci da koriste ovu dijetu i uvere se u njenu delotvornost.
Rezultati kupus dijete predstavljaju kratkoročno rešenje. Moguće je da se vrati kilaža, po povratku na stari način ishrane.
Mnogima se ne dopada zato što čorba od kupusa brzo dosadi. Stoga treba menjati začine i povrće koje ide u čorbu, pored kupusa, da ne bi bilo jednolično svaki dan.
Kod ovakvog režima ishrane smanjen je unos belančevina, vitamina i minerala.
Ako se primenjuje duže od 7 dana onda mogu da se jave reakcije, kao što je nizak pritisak, vrtoglavica, nesvestica, drhtavica i malaksalost.
Neki ljudi ne podnose kupus ili imaju gasove.

Share Button

Krastavac kao prirodna maska za lice

krastavac
Nekoga krastavac asocira na jelo, a nekoga na prirodnu masku za negu kože lica i očiju. Da li postoji žena koja nije bar jednom stavila kolutiće krastavca na lice i oči? Pa u čemu je ustvari moć krastavca?
Krastavci sadrže 90-95 % vode što je jako bitno, a ostalo su minerali i vitamini, koji su veoma korisni za vašu umornu kožu. Krastavac se može koristiti samostalno u kućnoj varijanti, ali isto tako se upotrebljava kao važan sastojak raznih preparata za kožu u kozmetičkoj industriji.

Krastavac za kožu oko očiju

Kolutovi krastavca hidriraju i opuštaju kožu oko očiju. Smiruju otečenost očnih kapaka i podočnjaka. Redovna upotreba krastavca odmara i hladi vaše oči, a smanjuje nadutost kože oko očiju. Naročito se preporučuje upotreba, ako je priroda vašeg posla takva da se oči dosta zamaraju. Na primer, višečasovno gledanje u računar, čitanje dokumentacije i sl.

Krastavac za kožu lica i vrata

Mogu se koristiti samo kolutovi krastavaca koje ćete složiti na očišćeno lice i mirovati neko vreme, a mogu se praviti i preparati za nanošenje na kožu lica i vrata. Evo nekih recepata kako da napravite masku za lice:

1. U blender ubacite očišćen krastavac od kore i iznutra od semenki. Dodajte nekoliko listova sveže nane.Ovo treba da se izmiksuje i postane kao pire. Zatim odvojite belance jajeta i dodajte ga ovoj mešavini.Nanesite na vaše lice ravnomerno ovu mešavinu i ostavite oko dvadeset minuta, a onda isperite i posušite lice.
2. Oljuštene kore od krastavca možete iskoristiti tako što ćete ih rasporediti po vratu i umotati   maramom. Ostavite tako da deluje oko sat vremena, pa skinite. Ovo je dobro za bore na vratu.
3. Za regeneraciju kože lica napravite masku od 1 belanca, 1/3 krastavca, 1/3 avokada i kašike mleka u prahu. Kada umešate sve u blenderu, nanesite na lice i ostavite pola sata, te onda isperite.

Ako i vi znate neki recept za masku za lice od kratavca, podelite sa nama u kometaru.

Krastavac kao hrana

I da ne ispadne sad da je krastavac samo za kožu, da kažemo nešto i o krastavcu u ishrani. Redovan je sastojak mnogih salata. To je niskokalorično povrće, tako da se može jesti i u većim količinama, bez bojazni da ćete se udebljati. Zbog visokog sadržaja tečnosti, prosto osvežava. Kiseli krastavci su nezamenjiv deo zimnice kod svih pravih domaćica.

Share Button

Peršun kao začin povrće i lek

persun
Peršun se koristio još u doba starih Grka i Rimljana. Danas se u ishrani koristi i podzemni i nadzemni deo, dakle koren, listovi i seme. Peršun svrstavaju u povrće, ali i začine i lekovite biljke.

Peršun u kuhinji

U kuhinji je peršun nezaobilazna namirnica. Koristi se u supama, čorbama, varivima, salatama i raznim drugim jelima. Listovi su omiljeni kao začin, zbog prijatnog mirisa, ukusa i dekorativne zelene boje.
Ono što treba da znate je, da su listovi peršuna najbolji u svežem stanju. Kad se stavljaju u supu, treba ih stavljati na kraju, da vredni sastojci ne bi isparili. Listovi su dakle najbolji sveži, a mogu i da se zamrznu, dok se sušenje ne preporučuje.

Peršun otklanja neprijatan zadah

Grickanje svežih listova peršuna otkloniće neprijatan zadah iz usta. I pre nego što su počele da se proizvode žvakaće gume u prirodi su postojale, a i danas postoje biljke koje će osvežiti vaš dah. Peršun je jedan od prirodnih osveživača daha.

Prava vrednost peršuna

Osim što poboljšava ukus hrane, peršun sadrži vredne sastojke. S pravom se može reći da je to i visokovredna i lekovita biljka. Sveži listovi su izuzetan izvor C vitamina. Sadrži dobre količine vitamina A i B (naročito B12 i folnu kiselinu), a od minerala gvoždje, kalcijum, magnezijum itd. Apiol i misticin su veoma značajni sastojci koji pospešuju izmokravanje i sprečavaju urinarne infekcije.

Šta kaže narodna medicina o peršunu

Peršun je lek za bubrege. Pospešuje izmokravanje. Upotrebom čaja od peršuna može se izbaciti kamen iz bubrega. Ipak sa ovim se nije šaliti i treba biti jako oprezan. Sve raditi uz savet lekara.
Peršun je još dobar kod dijabetesa, upale oka, groznice i za potenciju. Poboljšava cirkulaciju i čisti krv.

Share Button

Blitva


Blitva spada u lisnato povrće. Listovi su krupni i zeleni. Boja stabljike može varirati. Postoje različite sorte blitve. Ovo povrće je najsličnije spanaću. Po listovima je slična i cvekli, samo što je kod blitve sve u listovima, a ne u korenu.
Blitva može da se seje od 2 do 6 meseca. Seme se seje u redove, na dubinu od 3 cm. Ako je gusto zasejana, kasnije može da se rasadjuje. Listovi se seku i beru tokom godine u kontinuitetu, bez vadjenja celog korena.Iz korena zatim rastu novi listovi. Kada se listovi uberu ne mogu dugo da zadrže svežinu, pa ih treba što pre iskoristiti. To je dvogodišnja biljka. Blitva voli plodno zemljište i umerenu klimu, sa dovoljno kišnih dana.

Upotreba blitve u kulinarstvu

Blitva se koristi širom sveta, a najviše u mediteranskoj i arapskoj kuhinji. Mladi listovi se mogu koristiti sirovi u salati. Ipak blitva se obično obari kratko. Ima blago gorak ukus. Najčešće se sprema u kombinaciji sa krompirom i ribom. Blitvu treba začiniti hladno cedjenim maslinovim uljem. Naravno može se stavljati i u pitu.

Blitva kao lek

Svakako da blitvu treba jesti češće. Sadrži minerale, vitamine, dijetetska vlakna i proteine.Od vitamina sadrži C, K i B. Od minerala sadrži najviše kalijuma, magnezijuma, gvoždja. Dobra je za nervni sistem, usporava starenje i jača koncentraciju. Poboljšava krvnu sliku i čisti krv. Blitva je dobar diuretik i sprečava pojavu zatvora.
U narodmoj medicini listovi se stavljaju na kožu da zaleče čireve i rane. Čorba je dobra kod problema sa mokraćnim putevima.

Share Button