Povrće – Strana 10 – Lekovite biljke

Krastavac kao prirodna maska za lice

Nekoga krastavac asocira na jelo, a nekoga na prirodnu masku za negu kože lica i očiju. Da li postoji žena koja nije bar jednom stavila kolutiće krastavca na lice i oči? Pa u čemu je ustvari moć krastavca?
Krastavci sadrže 90-95 % vode što je jako bitno, a ostalo su minerali i vitamini, koji su veoma korisni za vašu umornu kožu. Krastavac se može koristiti samostalno u kućnoj varijanti, ali isto tako se upotrebljava kao važan sastojak raznih preparata za kožu u kozmetičkoj industriji.

Krastavac za kožu oko očiju

Kolutovi krastavca hidriraju i opuštaju kožu oko očiju. Smiruju otečenost očnih kapaka i podočnjaka. Redovna upotreba krastavca odmara i hladi vaše oči, a smanjuje nadutost kože oko očiju. Naročito se preporučuje upotreba, ako je priroda vašeg posla takva da se oči dosta zamaraju. Na primer, višečasovno gledanje u računar, čitanje dokumentacije i sl.

Krastavac za kožu lica i vrata

Mogu se koristiti samo kolutovi krastavaca koje ćete složiti na očišćeno lice i mirovati neko vreme, a mogu se praviti i preparati za nanošenje na kožu lica i vrata. Evo nekih recepata kako da napravite masku za lice:

1. U blender ubacite očišćen krastavac od kore i iznutra od semenki. Dodajte nekoliko listova sveže nane.Ovo treba da se izmiksuje i postane kao pire. Zatim odvojite belance jajeta i dodajte ga ovoj mešavini.Nanesite na vaše lice ravnomerno ovu mešavinu i ostavite oko dvadeset minuta, a onda isperite i posušite lice.
2. Oljuštene kore od krastavca možete iskoristiti tako što ćete ih rasporediti po vratu i umotati maramom. Ostavite tako da deluje oko sat vremena, pa skinite. Ovo je dobro za bore na vratu.
3. Za regeneraciju kože lica napravite masku od 1 belanca, 1/3 krastavca, 1/3 avokada i kašike mleka u prahu. Kada umešate sve u blenderu, nanesite na lice i ostavite pola sata, te onda isperite.

Ako i vi znate neki recept za masku za lice od kratavca, podelite sa nama u kometaru.

Krastavac kao hrana

I da ne ispadne sad da je krastavac samo za kožu, da kažemo nešto i o krastavcu u ishrani. Redovan je sastojak mnogih salata. To je niskokalorično povrće, tako da se može jesti i u većim količinama, bez bojazni da ćete se udebljati. Zbog visokog sadržaja tečnosti, prosto osvežava. Kiseli krastavci su nezamenjiv deo zimnice kod svih pravih domaćica.

Peršun kao začin povrće i lek

Peršun se koristio još u doba starih Grka i Rimljana. Danas se u ishrani koristi i podzemni i nadzemni deo, dakle koren, listovi i seme. Peršun svrstavaju u povrće, ali i začine i lekovite biljke.

Peršun u kuhinji

U kuhinji je peršun nezaobilazna namirnica. Koristi se u supama, čorbama, varivima, salatama i raznim drugim jelima. Listovi su omiljeni kao začin, zbog prijatnog mirisa, ukusa i dekorativne zelene boje.
Ono što treba da znate je, da su listovi peršuna najbolji u svežem stanju. Kad se stavljaju u supu, treba ih stavljati na kraju, da vredni sastojci ne bi isparili. Listovi su dakle najbolji sveži, a mogu i da se zamrznu, dok se sušenje ne preporučuje.

Peršun otklanja neprijatan zadah

Grickanje svežih listova peršuna otkloniće neprijatan zadah iz usta. I pre nego što su počele da se proizvode žvakaće gume u prirodi su postojale, a i danas postoje biljke koje će osvežiti vaš dah. Peršun je jedan od prirodnih osveživača daha.

Prava vrednost peršuna

Osim što poboljšava ukus hrane, peršun sadrži vredne sastojke. S pravom se može reći da je to i visokovredna i lekovita biljka. Sveži listovi su izuzetan izvor C vitamina. Sadrži dobre količine vitamina A i B (naročito B12 i folnu kiselinu), a od minerala gvoždje, kalcijum, magnezijum itd. Apiol i misticin su veoma značajni sastojci koji pospešuju izmokravanje i sprečavaju urinarne infekcije.

Šta kaže narodna medicina o peršunu

Peršun je lek za bubrege. Pospešuje izmokravanje. Upotrebom čaja od peršuna može se izbaciti kamen iz bubrega. Ipak sa ovim se nije šaliti i treba biti jako oprezan. Sve raditi uz savet lekara.
Peršun je još dobar kod dijabetesa, upale oka, groznice i za potenciju. Poboljšava cirkulaciju i čisti krv.

Blitva

Blitva spada u lisnato povrće. Listovi su krupni i zeleni. Boja stabljike može varirati. Postoje različite sorte blitve. Ovo povrće je najsličnije spanaću. Po listovima je slična i cvekli, samo što je kod blitve sve u listovima, a ne u korenu.
Blitva može da se seje od 2 do 6 meseca. Seme se seje u redove, na dubinu od 3 cm. Ako je gusto zasejana, kasnije može da se rasadjuje. Listovi se seku i beru tokom godine u kontinuitetu, bez vadjenja celog korena.Iz korena zatim rastu novi listovi. Kada se listovi uberu ne mogu dugo da zadrže svežinu, pa ih treba što pre iskoristiti. To je dvogodišnja biljka. Blitva voli plodno zemljište i umerenu klimu, sa dovoljno kišnih dana.

Upotreba blitve u kulinarstvu

Blitva se koristi širom sveta, a najviše u mediteranskoj i arapskoj kuhinji. Mladi listovi se mogu koristiti sirovi u salati. Ipak blitva se obično obari kratko. Ima blago gorak ukus. Najčešće se sprema u kombinaciji sa krompirom i ribom. Blitvu treba začiniti hladno cedjenim maslinovim uljem. Naravno može se stavljati i u pitu.

Blitva kao lek

Svakako da blitvu treba jesti češće. Sadrži minerale, vitamine, dijetetska vlakna i proteine.Od vitamina sadrži C, K i B. Od minerala sadrži najviše kalijuma, magnezijuma, gvoždja. Dobra je za nervni sistem, usporava starenje i jača koncentraciju. Poboljšava krvnu sliku i čisti krv. Blitva je dobar diuretik i sprečava pojavu zatvora.
U narodmoj medicini listovi se stavljaju na kožu da zaleče čireve i rane. Čorba je dobra kod problema sa mokraćnim putevima.

Cvekla čisti krv

Upotreba cvekle

Cvekla nam je dostupna veći deo godine. Najbolja je mlada cvekla. To je pravo bogatsvo vitamina, minerala i vlakana. Cvekla spada u niskokalorične namirnice. Možemo je konzumirati u svežem stanju. Ponajviše se koristi za salate i to sveže rendana ili kuvana, pa i pečena u rerni. Ako se peče ili kuva delimično gubi na vrednosti, ali ne mnogo. Cvekla se i konzerviše.
Najbolje iskorišteni sastojci iz cvekle su, kada se pravi prirodan sok od cvekle. Sama cvekla bi bila dosta žestoka za sok, pa se obično dodaju jabuka, šargarepa itd. Može se razblažiti i sa vodom, jer je 100% cveklin sok pretežak za želudac.
Kod ovog povrća koristi se koren, ali i listovi cvekle su jestivi, iako ih mnogi odstranjuju. Na isti način kako pripremate spanać ili blitvu možete pripremiti i listove cvekle.

Korisni sastojci

Od vitamina cvekla je bogata sa vitaminima B komplesa, a ponajviše sa folnom kiselinom. Značajan je i sadržaj C vitamina.
Cvekla je pravo malo blago minerala. Tu su kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, gvoždje, mangan, bakar, selen, kobalt i jod.
Karakteristična crvena boja kod cvekle je zbog betacijanina, crvenog pigmenta. To su ustvari jaki antioksidansi, koji utiču na prevenciju različitih bolesti.

Za šta je dobra cvekla

Dugačak je spisak svega onoga za šta je cvekla dobra. Treba reći da odlična za čišćenje organizma uopšte. Podstiče rad jetre i čisti krv. Iako neke druge namirnice imaju više gvoždja, cvekla je na svoj način dobra i poboljšava krvnu sliku. Zbog solidnog sadržaja folne kiseline, preporučuje se trudnicama.
Ako se cvekla uzima redovno snižava povišen krvni pritisak. Vlakna koja se u cvekli nalaze normalizuju varenje i smanjuju nivo holesterola u krvi. U narodnoj medicini cvekla je antikancerogena i leči leukemiju.

Cvekla može da oboji urin i stolicu

Zbog prisustva crvenog pigmenta betacijanina, nakon što ste jeli cveklu, može se desiti da urin ili stolica dobiju crvenkastu boju.

Narandžasti koren zvani šargarepa

Svima lako dostupno, a izrazito korisno povrće narandžastog korena, je prava preporuka za vaše zdravlje. Postoje sorte šargarepe koje nisu narandžaste, ali ova boja dominira. Nastala je od divlje šargarepe, a srodni su joj peršun, mirodjija, komorač i kumin. Šargarepu treba često jesti, ali ne samo kao dodatak u supi.
To je dvogodišnja biljka, koja ima nadzemni i podzemni deo. Nadzemni deo čine listovi koji jesu jestivi, ali retko se koriste u ishrani ljudi. Drugi naziv za šargarepu je mrkva.

Gajenje šargarepe

Može da se seje već sredinom februara. Seme treba da se seje na dubinu 2 cm.Voli sunce i potrebno joj je kvalitetno rastresito zemljište. Potrebno je najmanje 4 meseca dok ne sazri za vadjenje. Šargarepa se preko zime skadišti u hladnjačama ili vlažnom pesku. U frižideru može da se čuva par meseci. Pogodna je i za zamrzavanje.

Šargarepa u ishrani

Šargarepa može da se priprema na različite načine. Najjednostavniji način je očistiti šargarepu i pojesti u svežem stanju. To ima svojih prednosti, ali i nedostataka. Nedostatak je u tome što organizam tako usvaja mnogo manje beta karotena. Mnogo je bolje iskorištavanje beta karotena kada je šargarepa kuvana. Idealno je da se šargarepa opere i stavi na kuvanje, a tek posle kuvanja da se ljušti spoljašnji sloj (slično kao krompir).
Šargarepa se dodaje u mnoga jela. Razne čorbe, variva, salate i kolači mogu da sadrže ovo povrće. Prirodan sok od šargarepe, samostalno ili u kombinaciji sa drugim voćem i povrćem, je izuzetno koristan i lekovit.

Nutritivna vrednost i lekovitost

Karakteristična narandžasta boja šargarepe je od beta karotena. Poznato je da vitamin A ima važnu ulogu za dobar vid. Neke legende kažu da ko jede puno šargarepe može da vidi i u mraku, druge pak, kažu da će sa dobrim vidom dočekati duboku starost. Sem beta karotena u šargarepi ima i dijetetskih vlakana, minerala i antioksidanata. U narodnoj medicini sok od šargarepe je lek za probleme sa varenjem, crevne parazite i opstipaciju. Prirodan sok od šargarepe daje rezultate i kod najtežih bolesti. Neki ljudi tvrde da su dijetom i upotrebom prirodnog soka od šargarepe kao baze u ishrani, (u kombinaciji sa drugim voćem i povrćem) izlečili rak.

Kako napraviti sok od šargarepe

Ovo je sok i za zdrave i za bolesne. Za zdrave, da budu dugo zdravi i još zdraviji, a za bolesne da što pre ozdrave. Potreban vam je dobar sokovnik. Ako ga nemate, nabavite ga što pre. Šargarepu očistite i iseckajte po dužini, te je propustite kroz sokovnik. Trebaće vam bar nekoliko šargarepa. Sok od šargarepe se može piti sam, ali još lepši je ako se doda neka jabuka i recimo malo cvekle. Može naravno i neko drugo voće i povrće. Vodite računa da je ovakav prirodan sok pravi 100% sok i da može da bude prilično jak za vaš želudac. Zato nek uvek dominiraju šargarepa i jabuka. A da bi bili potpuno sigurni preporuka je da se sok razblaži, tako da trećina bude voda. Ovakav sok nećete kupiti u prodavnici, nego ga pravite sami. Sokovi iz prodavnice ne mogu da ga zamene. Vodite računa da sok popijete isti dan kada ga i napravite. Ne dodajite ovom soku šećer i zasladjivače. Ovakav sok je najbolje piti ujutro pola sata pre doručka.

Brokoli

Smatra se da ovo povrće potiče iz Italije. Brokoli ustvari pripada porodici kupusa. Najviše liči na karfiol, samo što je on bele boje, dok je brokoli zelen.
Ovo povrće se najčešće priprema kuvanjem. Dobro se slaže uz razna jela, kao prilog ili se stavlja u čorbu. Na žalost kuvanjem se uništi većina korisnih sastojaka koji se nalaze u ovom povrću. Ako se kuva, treba ga kuvati kratko, da bi se važni sastojci zadržali u što većoj meri. Može da se jede i dobro oprano u sirovom stanju u vidu predjela ili u salatama. Jestivi deo je i cvet i stabljika.

Nutritivna vrednost

Brokoli sadrži dijetetska vlakna, vitamin C, karotenoide, malo selena i beta karotena. Brokoli sadrži i manje poznate sastojke koji su antikancerogeni. Stručnjaci zato smatraju, da je kada se brokoli uvrsti u ishranu, smanjen rizik od dobijanja kancera.
Redovno konzumiranje doprinosi održavanju zdravlja prostate i srca.
Nutricionisti često preporučuju brokoli u ishrani, jer se smatra jednom od visokokvalitetnih namirnica.

Proizvodnja brokolija

Seje se u proleće ili jesen zavisno od sorte. Prvo u plasteniku, a posle može da se presadjue van. Razmak je 40 do 60 cm. Biljka ne voli velike vrućine i osetljiva je na neke bolesti, kao što su crna pegavost i plamenjača. Onda joj cvet potamni. Treba je zaštititi.