Kronova bolest simptomi i ishrana

creva

Kronova bolest je bolest probavnog trakta. To je upala creva, slična kao i ulcerozni kolitis, ali on zahvata samo debelo crevo. Kronova bolest najčešće zahvata tanko crevo, ali može da zahvati svaki deo od usta do završnih delova debelog creva. Može da prouzrokuje bol, oticanje, čireve i krvarenje. Uzrok bolesti nije poznat, ali se smatra da postoji više faktora koji su razlog. To su genetski faktori, način ishrane, stres, infekcija bakterijama itd.

Simptomi Kronove bolesti

– bol u stomaku
– proliv
– učestala stolica
– krvava stolica
– dehidracija
– povišena temperatura
– gubitak na težini
– malokrvnost

Dijagnoza i lečenje Kronove bolesti

Bolest se teško i sporo dijagnostikuje, jer simptomi ne budu uvek prepoznatljivi i tipični, tako da je ponekad potrebno i više godina. Faze bolesti se razlikuju kod obolele osobe. Moguće je da se bolest drži po kontrolom i miruje godinama, a moguće je i da se razvije u teže ili blaže stadijume. Većina obolelih mora da ide bar jednom na operaciju.
Zvanično ne postoji lek za izlečenje Kronove bolesti, ali se bolest može držati pod kontrolom. Od lekova se koriste kortikosteroidi koji imaju neželjene efekte, ali i drugi novi biološki lekovi.
Ni u alternativnoj medicini ne postoji lek koji je priznat da dovodi do potpunog izlečenja. Postoje preparati na biljnoj bazi koji ublažavaju tegobe, pa ni to nije zanemarljivo za obolele.
Prema dostupnim podacima prah od kore drveća donosi boljitak obolelima. Najčešće se pominju kore bresta i hrasta, koje se koriste protiv proliva i smiruju zapaljenje usne duplje, želudca, tankog i debelog creva.
Čajne mešavine protiv zapaljenja tankog i debelog creva se preporučuju. Probajte sledeću mešavinu: dubčac 25%, kamilica 20%, nana 20%, kantarion 15%, trava iva 10%, pirevina 5% i kora hrasta 5%. Kronova bolest zahteva dijetu. Naime, neka hrana nikako ne pogoduje obolelima od ove bolesti.

Ishrana

Najbolje je savetovati se sa nutricionistom i voditi dnevnik o tome šta se jede. Treba jesti manje porcije hrane, a više puta dnevno. Važno je i dobro sažvakati hranu. Lako svarljiva hrana treba da dominira. Treba izbegavati slatko i masno. Previše vlakana isto može da izaziva dijareju. Probajte umereno termički obradjeno povrće i voće. Ljuto i prezačinjeno ne valja. Ne bi trebalo potpuno izbaciti proteine iz ishrane. U manjoj meri meso, mlečne proizvode, jaja i ribu bi trebalo jesti, ukoliko oboleleli može da podnese. Prema nekim istraživanjima probiotik jogurt je koristan. Poželjne su prirodne supe i čorbe od povrća. Omega 3 i omega 6 nezasićene masne kiseline su značajne. Vitaminski preparati kao dopuna se preporučuju. Vaš lekar će vam odrediti koje vitamine i u kojoj količini treba da uzimate kao dopunu ishrani. Učestale stolice dovode do dehidracije i gubitka natrijuma i kalijuma. Potrebno je piti dovoljno tečnosti, a naročito vode.

Share Button
loading...

Ostavite odgovor