Kako smanjiti šećer u krvi simptomi normalan i hipoglikemija

secer u krviŠećer u krvi može biti normalan, povišen i nizak (hipoglikemija). Povišen šećer u krvi ukazuje na bolest dijabetes. Postoje neki simptomi kada treba proveriti šećer u krvi i koja je granica referentne vrednosti, na osnovu čega se utvrđuje ima li neko dijabetes ili ne. Osnovno pitanje kada se kod nekog utvrdi da je dijabetičar, jeste kako smanjiti šećer u krvi, da li je to moguće i u kojoj meri rešiti ishranom. Kada se rade laboratorijske analize krvi, bilo bi dobro da svako od nas, ujedno prekontroliše i šećer u krvi.

Povišen šećer u krvi i dijabetes

Šećerna bolest ili dijabetes može da nastane u različitom životnom dobu. Smatra se da je dijabetes nasledna bolest. Simptomi mogu biti manje ili više izraženi. Neko krene lekaru zbog simptoma dijabetesa, a neko slučajno otkrije dijabetes, kada dođe kod lekara zbog nekih drugih zdravstvenih tegoba. Simptomi dijabetesa mogu biti žeđ, često mokrenje, dobar apetit, a ipak gubitak na težini. Neke osobe imaju povećanu potrebu za slatkim. Intenzitet tih simptoma varira od osobe do osobe.

Koliki je normalan šećer u krvi, granica i referentne vrednosti

Vrednost šećera u krvi ili glikemija, kod zdravih ljudi treba da bude od 3,9 do 5,6 mmol/l. Ako je tako obično kažemo da je normalan šećer u krvi. Ako su vrednosti za glukozu u krvi nakon pripreme, odnosno noćnog gladovanja između 6 i 7 mmol/l, onda se obično radi test opterećenja ili OGTT test. Ovde je potrebno utvrditi da li se radi o dijabetesu ili je nešto drugo u pitanju.  Šećer u krvi može biti i snižen kada je ispod 3,9 mmol/l. Nizak nivo šećera u krvi ili pad šećera u krvi se naziva hipoglikemija. Hipoglikemija se dešava kod dijabetičara kad unesu preveliku količinu insulina ili lekova, vežbaju a ne jedu, piju alkohol i slično. I kod zdravih osoba nekad može da padne šećer i tada treba nešto pojesti. Ukoliko je šećer u krvi povišen ili snižen, nešto sa metabolizmom ugljenih hidrata nije kako treba.

Može li se smanjiti šećer u krvi ishranom?

U zavisnosti od visine šećera u krvi i tipa dijabetesa, moguće je ishranom uticati na glukozu. To ne znači da ne treba koristiti terapiju, ako je lekar dao. Šećer u organizam unosimo hranom, koja sadrži ugljene hidrate. Treba znati da nisu svi ugljeni hidrati isti. Neki se vrlo brzo razgrađuju i apsorbuju u organizam, već u ustima, kao beli šećer (saharoza). Ima i onih koji se teže apsorbuju i sporije podižu nivo šećera u krvi. Tako proizilazi da brzina podizanja šećera u krvi, kao uostalom i visina, zavisi od namirnica koje konzumiramo. Tako imamo bolje i lošije ugljene hidrate. Bolji su oni koji sporije podižu nivo šećera u krvi i duže nam pružaju osećaj sitosti. Zbog toga je uveden glikemijski indeks. Namirnice sa malim glikemijskim indeksom, utiču na mali porast šećera u krvi, tako da nema velikih oscilacija šećera u krvi. Razume se da su ovakve namirnice bolje za dijabetičare. Kod hrane sa visokim glikemijskim indeksom efekat je upravo suprotan. Dakle ishrana dijabetičara treba da se prilagodi tako, da to budu uglavnom namirnice sa nižim glikemijskim indeksom. Prednost je sporije podizanje šećera u krvi, manja kolebanja nivoa šećera, osećaj sitosti koji pružaju ove namirnice, jer obično sadrže dijetetska vlakna. To su povrće i voće, žitarice, mahunarke, semenke, orašasti plodovi, lekovite biljke. Pravilnim kombinovanjem namirnica može se značajno uticati na šećer u krvi.

Da li ste znali?

Zaslađivač stevija ima glikemijski indeks nula i u Japanu zauzima više od polovine tržišta zaslađivača.

Share Button
loading...
loading...

Ostavite odgovor