Dunja mirisna

dunja

Dunja je kasno, jesenje voće. Bila je inspiracija mnogim umetnicima i opevana je u raznim pesmama. Odlikuje je božanstven miris, dopadljiva žuta boja i što je najvažnije obilje vitamina i minerala. Ovo voće ne treba zanemariti. Plod raste na drvetu visine do 8 metara. Kada je zreo ima zlatno žutu boju.Dunja je slična kao jabuka po obliku. Ukus je nešto izmedju jabuke i ananasa.
Dunja je poreklom sa Kavkaza, ali se gaji u Evropi, Aziji (ponajviše u Kini) i na američkom kontinentu.

Upotreba

Dunja može da se jede u svežem stanju, ali većina sorti ima nakiseo i opor ukus.
Zato sa ostalim voćem u voćnoj salati, ukusu daje ravnomeran doprinos. Dunja može da se peče, kuva i prži. Slatko od dunja je predivno. Od dunja se pravi rakija i još neka alkoholna pića. Koristi se kao dodatak zelenom čaju radi poboljšanja arome. U dunji ima pektina što je prednost kod pravljenja marmelade, jer omogućava želatinoznost. Dunje su odlične i za kompot.

Lekovitost i nutritivna vrednost

Dunja nema mnogo kalorija. Sadrži ugljene hidrate, dijetetska vlakna i proteine. Od vitamina dunja je bogata sa vitaminom C, provitaminom A, niacinom, folnom kiselinom, B6, B2, B1. Od minerala sadrži kalcijum, magnezijum i gvoždje.
Semenke dunje sadrže vitamin B17 koji je antikancerogen. Sadrži tanine i tako poboljšava rad creva. Dunja se koristi protiv stomačnih problema i za umirivanje kašlja. U narodnoj medicini dunja je odavno poznata lekovita biljka. Čaj od cvetova dunje se upotrebljava protiv kašlja. Sok od dunja se daje deci protiv proliva i za jačanje želudca.

Share Button
loading...

Jedno mišljenje na „Dunja mirisna“

  1. „Vitamin B17“ ili amigdalin je cijanogeni heterozid koji hidrolizom oslobadja cijanovodonik. Nije zvanicno priznat kao vitamin i poznati su slucajevi trovanja ovim jedinjenjem i sirovinama koje sadrze, kao sto su semenke voca i plodova iz familije ruza (Rosaceae). Kako je kolicina ove supstance relativno mala u semenkama jabuke, kruske, dunje,kajsije, slatkog badema, nije od velike opasnosti pojesti po neku. Sa druge strane unosenje vece kolicine semenki ovih semenki, narocito semenki gorkog badema moze biti opasno za zdravlje i iZazvati trovanje krvi. Objasnjenje da celije raka nemaju enzime koje imaju normalne celije i da zato ova supstanca deluje kao lek za rak nije dokazano, niti je logicno, jer u tom slucaju ne bi bilo slucajeva trovanja nakon konzumacije vece kolicine semenki kajsije.

Ostavite odgovor

error: Content is protected !!