Visoka sedimentacija eritrocita krvi i normalne referentne vrednosti

Sedimentacija eritrocita predstavlja brzinu kojom se crvena krvna zrnca talože u trajanju od 1 sat. Da bi se uradila sedimentacija krvi, uzorak krvi se stavlja u staklenu epruvetu, a brzina kojom se talože eritrociti se izračunava po mm na kraju jednog sata. Ranije se utvrđivala sedimentacija u prvom i drugom satu, a sada samo u prvom satu u dva merenja.To je uobičajen test i jedan od prvih, od kako su počele da se rade analize krvi. Na osnovu dobijenih rezultata testa, može biti povećana sedimentacija, smanjena i normalna vrednost sedimentacije. U praksi veću pažnju privlači visoka sedimentacija, nego niska, jer ona ukazuje na postojanje nekog procesa. Visoka sedimentacija ertitrocita može biti značajan parametar, prilikom dijagnostikovanja nekih bolesti.

Zašto je sedimentacija visoka?

Mnogi od nas postavljaju ovo pitanje kad dobiju rezultate analize krvi i uoče da je povišena sedimentacija. Ne mora po pravilu da znači da je nešto opasno. Postoje osobe kod kojih je povišena sedimentacija krvi od rođenja, a nema pravog objašnjenja zašto i nikad se ne uoči neko oboljenje koje je povezano sa tim. Ali to su pojedinačni slučajevi. Najčešće je neki zapaljenski proces u organizmu prisutan, a onda je u krvi visok procenat fibrinogena i globulina, što uzrokuje da se eritrociti zbijaju jedni uz druge. Eritrociti obrazuju takozvane Rouleaux formacije, koje se lakše i brže talože.

Koji su uzroci povišene sedimentacije?

– anemija
– trudnoća
– razne infekcije
– bolesti bubrega
– reumatoidni artritis
– sistemski eritemski lupus
– oboljenja štitne žlezde
– neke vrste karcinoma

Kada se javlja snižena sedimentacija?

– anemija srpastih eritrocita
– hiperviskoznost
– slabost srca
– hipoprotinemija
– hipofibrinogenemija

Normalne vrednosti sedimentacije (referentne vrednosti) po Westergrin metodi

Dakle, sedimentacija eritrocita se izražava u milimetrima po satu (mm/h). Utvrđeno je da se referentne vrednosti razlikuju kod mlađih i starijih i kod polova. Da preciziramo, sa godinama se povećava sedimentacija, a kod žena je generalno nešto veća nego kod muškaraca.
Postoji pravilo iz 1983. godine po kome se izračunava maksimalna vrednost sedimentacije i dato je formulom. Ali ova formula više nije priznata, jer je utvrđeno da je mnogo manji uticaj godina na povećanje sedimentacije, nego što se prvobitno mislilo.
——————–godine + 10 (za žene)
SE (mm/h) ≤ ———————————
——————————–2

Danas se normalne vrednosti sedimentacije kreću u sledećim intervalima:

Žene ispod 50 godina treba da imaju manje od 20 mm/h
Muškarci ispod 50 godina treba da imaju manje od 15 mm/h
Žene preko 50 godina treba da imaju manje od 30 mm/h
Muškarci preko 50 godina treba da imaju manje od 20 mm/h
Novorođenče  treba da ima 0-2 mm/h
Deca do puberteta treba da imaju od 3-13 mm/h