Bokvica efikasna lekovita biljka


O bokvici

Bokvica je široko rasprostranjena lekovita biljka. Poreklom je iz Evrope, ali raste širom sveta. To je zeljasta, samonikla i višegodišnja biljka. Listovi su ovalni, sa izraženim venama. Cvetovi su mali zelenkasti ili braon boje, a prašnici ljubičasti. Cvetovi izrastaju na gustoj klasi, koja je dugaška oko 10 cm. Bokvica se oprašuje pomoću vetra.
Mnogi bokvicu smatraju korovom zato što raste na travnjacima, livadama, duž puteva i sl. Raste svuda, slično kao maslačak ili detelina. Sigurno ste mnogo puta nagazili na bokvicu, a niste ni znali. Jedna tako korisna i lekovita biljka, nije tako daleko, nego je svuda oko nas. Lekoviti delovi biljke su listovi i koren.Postoji više vrsta bokvice. Bokvica može biti širokog lista ili ženska, uskog lista ili muška i srednja. Najcenjenija je ova širokolisna.

Upotreba i lekovita svojstva bokvice

Obloge od listova bokvice mogu se primeniti na ubode (osa, komaraca i sl.) i rane u cilju efikasnog zarastanja i sprečavanja infekcija. Čaj napravljen od listova bokvice ima opor ukus, a koristiti se za lečenje proliva i kašlja.
Mladi listovi bokvice mogu da se jedu sirovi kao salata, a stariji da se kuvaju u varivu. Mladi listovi imaju izuzetnu nutritivnu vrednost. Sadrže mnogo kalcijuma, zatim vitamine A, K i C. U listovima ima tanina, pektina, limunske kiseline.
Brojne naučne studije su pokazale da ekstrakt bokvice ima širok spektar lekovitih karakteristika. To je antioksidant, analgetik, blag antibiotik, pomaže zarastanju rana i dobar je protiv čira. Bokvica se pokazala korisna u lečenju respiratornih infekcija, kašlja, bolova u grlu i gihta.
Koristi se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Sirup od bokvice je efikasan lek protiv kašlja, a sok od bokvice je korisno sredstvo za čišćenje lica od akni i bubuljica.

Sirup od bokvice

Dobro operite 150 grama svežih mladih listova bokvice, pa ih sitno iseckajte mašinski ili ručno. Pomešajte bokvicu sa 0,5 kg tečnog livadskog meda i ostavite da odstoji nekoliko dana uz često mešanje kašikom koja nije metalna. U slučaju prehlade, kašlja, šlajma ili pada imuniteta uzimajte 1 kašičicu (ne metalnu) dnevno.

Share Button

Mušmula upotreba i lekovita svojstva


Mušmula biljka

Mušmula je veliki žbun ili manje drvo. Može da naraste do 8 metara u visinu. Listovi opadaju u zimskom periodu, a pre toga pocrvene. Listovi su tamno zeleni i ovalni. Cveta krajem proleća, a cvetovi su beli. Oprašuju ih pčele i hemafrodit je. Plod liči na krušku i jabuku, a boja je smedja. Bere se tek kad lišće krene da opada. Neki je beru tek sa prvim mrazevima ili još kasnije.
Veruje se da je biljka poreklom iz jugoistočne Evrope i jugozapadne Azije, ali danas se uzgaja na mnogo širem području. U Evropi se gaji već hiljadama godina, a naročito u Francuskoj. Ranije je mušmula bila popularna kao voće, a danas je prilično zapostavljena. Iako se mora priznati da je plod neugledan i nije baš jednostavan za jelo u svežem stanju. Pokožica se skida, a unutra se osim mekog jestivog dela nalaze i tvrde semenke. Kako bilo mušmulu neki vole i dan danas.

Upotreba mušmule

Mušmula je prilično tvrda kad se ubere ranije. Ukus je opor i nije baš lep. Zato je posle branja treba ostaviti nekoliko nedelja da omekša ili je ostaviti na drvetu da se bere kasnije kad opadne lišće. Ponekad su plodovi mušmule, taman kako treba za jelo, ako se beru u decembru, pa čak i januaru mesecu. Mraz joj ne ništa ne smeta. Plod počinje da gnji i u njemu se odvija vrenje. Kad je plod mekan, ukus je odličan. Mušmula je tada sočna i blago kisela, podseća na neko aromatično vino.
Mušmula se može jesti kao voće, a od nje se pravi i rakija, zatim likeri i marmelada. Od osušenog lišća se pravi čaj.

Lekovita svojstva

Mušmula je dobra za jačanje organa za varenje, za jetru i bubrege. Narodna medicina kaže da je dobra za vid, za lečenja usta i desni ispiranjem grla. Sadrži tanine i pektine. Mušmula je najbolja kad se jede sveža, što je savet nutricionista. Sadrži i dobre količine c vitamina.

Share Button

Trnjina samoniklo šumsko voće


Opis biljke

Trnjina je lekovito, samoniklo šumsko voće. Biljka je listopadni žbun, manjih ili većih dimenzija. Može da naraste do 5 metara u visinu. Cvetovi su prljavo bele boje, sa 5 latica, a listovi ovalni. Cveta pre listanja, a to je u martu i aprilu. Voće je koštunica, plodovi su tamno plavi. Plod je sličan maloj šljivi, ali više okrugao. Neki kažu za trnjinu divlja šljiva. Sazreva u jesen, a može se brati i kasnije. Plodovi ne otpadaju lako i kad su zreli. Preporučuje se da se bere nakon prvog mraza. Trnjina raste blizu šuma, puteva, na brdima i pored pašnjaka. Ne smeta joj niska temperatura. Raste i do 1500 metara nadmorske visine. Uspeva širom Evrope i kod nas, najviše u pojasu hrastovih šuma.

Upotreba trnjine

Plod se može jesti svež, iako je ukus kiseo i opor. Trnjina se koristi za pravljenje soka, sirupa, vina, a u nekim zemljama i žestokih pića (naročito likera). Može se stavljati i u voćne pite. Ako se ukiseli u sirćetu tad je slična umeboši šljivama iz Japana. Od cvetova trnjine pravi se čaj. Od trnjine se pravi i pekmez.

Lekovita i nutritivna svojstva trnjine

Trnjina je dobra za želudac. Pomaže i kod žutice. Sirup od trnjine je koristan za reumu. Trnjina je diuretik i čisti želudac i creva. Koristi se i u homeopatiji. Ekstrakt trnjine se dodaje uljima za masažu i aromaterapiju. U narodnoj medicini se primenjuje za jačanje želudca i lečenje kašlja.
Trnjina sadrži najviše C vitamin, ali i fruktozu, tanine i organske kiseline.

Pekmez od trnjine

Hladnom vodom prelijte 3 kg plodova trnjine i ostavite 12 sati u vodi. Posle toga procedite trnjine i prelijte ih mešavinom crnog vina i vode. Nek kratko odstoje, a onda stavite da se kuva. Kada plodovi omekšaju, propasirajte ih, dodajte 100 grama šećera i kuvajte uz mešanje još 30 minuta. Smesa treba da se zgusne. Kada je gotov sipajte pekmez od trnjina u pripremljene tople sterilisane teglice.

Share Button

Kako očistiti nar

Sigurno ima mnogo onih koji su odustali od ovog voća, zato što nisu znali kako očistiti nar lako. Jednostavno nisu imali vemena i strpljenja da čiste i odvajaju bobice nara od kore. To je prilično dosadno i treba biti vešt. Osim toga bobice prilikom odvajanja od kore i pritiskanja lako pucaju, pa može da se desi da uflekate vašu omiljenu majicu. Prava je šteta da zbog ovih razloga ne jedete ovo izuzetno voće. Zato pogledajte kako očistiti nar bez problema i zapitaćete se kako ovo ranije nismo znali. Sada ćete jesti nar mnogo češće.

Šta nam treba

Da bi očistili nar ne trebaju nam nikakve specijalne alatke. Treba nam nož, jedna duboka činija i varjača. Naravno trebaju nam zreli plodovi nara. Sami odredite količinu za vaše potrebe.

Čišćenje nara

Lak način da odvojite bobice od kore je da isečete plod na pola. Zapravo ako ne želite da oštetite bobice, nećemo da ga presečemo, nego ćemo da zasečemo koru na polovini u krug. A onda jednostavno otvorimo nar i imamo dve polovine. Možda će neka bobica da ispadne napolje, ali ništa strašno. Uhvatite jednu polovinu rukom i držite iznad posude, a odozgo udarate po kori varjačom. Bobice ispadaju u dlan pa u posudu. Na kraju nam samo kora ostane u ruci, a bobice su u činiji. Isto uradite i sa drugom polovinom. Bez mnogo muke bobice nara sada možemo sa zadovoljstvom da jedemo kašikom. Izuzetno okrepljuju i pune su C vitamina.

Nutritivna vrednost

Mnogo je razloga zašto treba jesti nar. Izuzetno je bogat vitaminom C. Zimi nas štiti od prehlade. Sjajan je antioksidans, jer sadrži polifenole. Obiluje vitaminom B5 i kalijumom. Od minerala tu su i fosfor, magnezijum, kalcijum, gvožđe, mangan i cink. Dijetetska vlakna su prisutna u značajnoj meri. Redovno uzimanje nara ili soka od nara smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja i snižava pritisak. Što se tiče kalorija nar ima 85 kcal na 100 g.

Share Button

Glog hrana za zdravo srce


Opis biljke

Glog je grmoliko, listopadno drvo. Listovi imaju tri kraka, a cvetovi su mirisni, mali, beli ili ružičasti sa pet latica. Plod je crvena bobica. Bobice su zrele i beru se u septembru i oktobru. Biljka dobro uspeva u predelima sa umereno kontinentalnom klimom. Lekoviti delovi biljke su cvetovi, listovi i plodovi.

Lek za srce

Glog ustvari nije pravi lek, nego hrana ili prirodan lek. Bilo kako bilo, lekovita svojstva gloga su vezana pre svega za srce. Glog je vaskularni tonik, diuretik, efikasan za hipertenziju i miokard, deluje relaksirajuće.
Koristi se preventivno, a i u slučaju srčanih smetnji, pred infarktne slabosti, arteroskleroze, povišenog pritiska, angine perktoris i sl.
Precizan način na koji glog deluje, kada utiče na ravnomeran dotok krvi u srčani mišić i usporavanje ili stabilizovanje brzine otkucaja srca, još uvek nije utvrdjen.
U svakom slučaju, kliničke studije koje su dosad radjene, nepobitno pokazuju pozitivne rezultate.
Glog može da se koristi kao sušeno voće, tečni ekstrakt ili tinktura. U prodaji mogu da se nadju kapi gloga.
Obzirom da se radi o srcu, koje je vitalni organ čovekovog organizma, nikako ne bi trebalo da se uzima glog na svoju ruku, nego pod nadzorom kvalifikovanog lica. Dejstvo može da bude preterano, ako se kombinuje sa redovnom terapijom za srce.

Share Button

Nar ili šipak


Poreklo i opis biljke

Nar raste na listopadnom drvetu, manjih dimenzija. Drvo može da naraste do 8 metara u visinu. Biljka često izgleda grmoliko. Plod je okrugao i krupan kao ljudska šaka. Zreo plod je crvenkaste boje. Ima debelu koru koja se oguli i onda se dolazi do crvenih bobica ili semenki koje su jestive. Listovi su izduženi, uski i sjajni. Cvetovi su crvene boje. Biljka može biti samonikla, ali se i uzgaja. Uspešno raste u svim krajevima koji imaju klimu sličnu mediteranskoj. Biljka dobro podnosi sušu i može da preživi blage mrazeve (slično kao smokva i palme).
Šipak potiče iz Irana (Persije), a danas se uzgaja u Mediteranu, Bliskom istoku, severnoj Africi, Kavkazu, Indiji, Južnoj Americi, Kaliforniji itd.

Šipak u ishrani

Kada se plod raseče nožem i otvori primećuju se crvene bobice, koje su grupisane u više formacija i kao da su odvojene prekrivačima. Treba biti uporan i izdvojiti bobice od suvišnih delova. Bobice su manje ili više slatke u zavisnosti od zrelosti ploda i od same sorte. Imaju i odredjenu dozu kiselosti i gorčine. Mogu se jesti sveže, a od nara se pravi i sok. Sok se od davnina koristi u Indijskoj i Persijskoj kuhinji, a u novije vreme je popularan i u Americi. Kažu da je omiljen napitak zvezda Holivuda. Od šipka se pravi i sirup, a semenke divljih sorti se koriste kao začin. U Grčkoj, gde takodjer lepo uspeva nar, koristi se u kulinarstvu za razna jela.

Nutritivna vrednost nara

Veoma je bogat vitaminom C, a sadrži dosta pantotenske kiseline ili B5 vitamina, te kalijuma i prirodnih fenola. Oni koji odbacuju semenke greše, jer se u njima nalaze vlakna i nezasićene masne kiseline.

Lekovita svojstva nara

Danas se pouzdano zna da uzimanje soka od šipka smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Isto tako je sok dobar protiv virusnih infekcija i za snižavanje krvnog pritiska, a ispoljava i antibakterijsko dejstvo.
Za nar je još utvrdjeno da ublažava probleme sa prostatom i da smanjuje tegobe u klimaksu. Nar važi i za voće lepote, naime ko redovno jede ovo voće imaće lepu kosu i nokte, a i raspoloženje će mu biti na zavidnom nivou.

Share Button