Ananas saveznik u borbi sa celulitom

Ananas
Ako imate problema sa celulitom, znajte da će ananas biti vaš prirodni saveznik u borbi protiv celulita. Bez obzira da li ovo voće jedete sveže ili kao cedjen prirodni sok, biće vam od pomoći.

Lekovitost ananasa

Osim što je koristan protiv celulita, dobar je i kod prekomerne težine. Ananas se preporučuje kod nekih dijeta.  Ovo neobično voće sadrži korisne enzime i dobar je antioksidans. Ananas poboljšava varenje i topi masne naslage. Pomaže izbacivanje otrova iz organizma i pojačava cirkulaciju. Dobar je za kožu i usporava starenje.
Ananas sadrži dosta tečnosti i vlakna. Dobar je balans vitamina i minerala u ovom voću, pa je prema tome koristan i za jačanje imuniteta. U svežem plodu od vitamina se ističe C vitamin, a od minerala mangan. Plod ananasa se jede, a negde se koristi lokalno kao protivupalno sredstvo. Konzumiranje ananasa može da stimuliše menstruaciju. Ananas sadrži i antikancerogene elemente.

Ananas u prirodi

Možda niste znali, ananas je višegodišnja zeljasta biljka. Može da naraste do 1,5 m u visinu. Listovi su zeleni, uski, duguljasti i mesnati, sa bodljikavim ivicama. Boja cvetova varira, od sorte do sorte. Nijanse su od svetlije ljubičaste do crvene. Plod pomalo podseća na šišarku bora. Zreo plod je smedje žute spoljašnjosti, a kada se očisti od kore potpuno je žut i sočan.
Smatra se da je poreklo divljeg ananasa Južna Amerika. Kolumbo je doneo ananas u Evropu. Danas se uzgaja u mnogim zemljama sveta. U Evropi se uzgaja u plastenicima.

Upotreba ananasa u ishrani

Dosta se jede u svežem stanju. U kuhinji se koristi za voćne salate, kolače i torte. U prehrambenoj industriji se najviše proizvodi sok od ananasa i kompot, zatim jogurt, sladoled itd. Ananas je važan sastojak nekih koktela, recimo Pina Kolada.

Share Button

Lavanda nije samo protiv moljaca

lavanda
Poznato je da lavanda tera moljce, komarce i druge insekte, ali daleko od toga da joj je to jedina namena.
Lavanda je poreklom iz severne Afrike i južne Evrope. Dobro uspeva u područjima sa umerenom klimom. Biljka ima lepe plave ili ljubičaste cvetove. Listovi su zeleni, izduženi, slični kao kod ruzmarina. U listovima se nalazi eterično ulje.

Upotreba lavande

Dosta se koristi kao ukrasna i pejzažna biljka, pomalo i u kuhinji, a posebno u farmaceutskoj industriji. Lavanda se koristi kao dekorativna biljka. U kombinaciji sa drugim biljkama i cvećem oplemenjuje prostor mnogih parkova i površina, gde god uspeva. Komercijalno se lavanda gaji ponajviše za dobijanje eteričnog ulja. Takodjer se upotrebljava u proizvodnji kupki.

Medonosna biljka

Lavanda je i medonosna biljka. Proizvodjači meda je cene. Ima prilično dug period cvetanja od juna do avgusta.Lavanda može da cveta i preko 30 dana. Med od lavande je zlatno žute boje. Ima jako izraženu i prijatnu aromu. Med se prodaje na svetskom tržištu kao med premijum klase.

Lavanda u kulinarsvu

U kulinarstvu se ne koristi mnogo. Cvetovi lavande se koriste za sladolede, kremove i kolače. Cvetovi se negde dodaju u crni i zeleni čaj. Mladi listovi se takodjer mogu koristiti, recimo za jela sa roštilja. Koristi se u sklopu raznih mediteranskih začinskih mešavina. Lavanda se može upotrebljavati za aromatizaciju ulja. Pčelinji med od lavande je poželjan u svakoj kuhinji.

Uzgoj lavande

Lavanda se uzgaja i u našim krajevima. Proizvodnja je isplativa. Roba nalazi kupce na stranom tržištu. Lavanda najbolje uspeva na suvom, peskovitom zemljištu i tamo gde ima mnogo sunčanih dana. Osetljiva je na preveliku vlažnost. U tom slučaju mogu se javiti bolesti, naročito gljivice.

Lekovitost lavande

Lavanda se dosta koristi sa drugim biljem u aromaterapiji. Miris lavande koji se širi prostorom opušta i uspavljuje. Neke studije su pokazale da miris lavande ima uticaj na bolji kvalitet sna. Neke druge studije su pokazale da lavanada pomaže obolelim od raka, jer sprečava napredovanje bolesti. U narodnoj medicini lavanda, a naročito med se stavlja na rane da spreči infekciju. U narodu je lavanda poznata zbog svog repelentnog delovanja na insekte i posebno zbog obezbedjivanja odeće od razvoja moljaca.

Share Button

Lovor od venca do leka

lovor

Biljka lovor je poreklom iz Male Azije i Mediterana. Poznat je još u antičkoj Grčkoj, a kasnije i u Rimu. Lovorov venac je bio modni detalj i statusni simbol. U hrišćanstvu  lovor je simbol napretka.
Biljka raste u obliku dreveta ili grmoliko. Neke vrste dostižu i preko 10 metara visine. Negde se lovor koristi i kao ukrasna biljka, ali pre svega je poznat kao začin. Ima još naziva za ovu biljku, a najviše se koristi lorber.

Lovor u hrani

Lovor se kao začin koristi u širokom spektru jela. Posebno se upotrebljava u jelima mediteranske kuhinje. Listovi lovora su aromatični, pa se dodaju sosovima za italijanske paste. Koristi se kao začin za čorbe, pasulj i još mnoga druga jela. Stavlja se i u zimnicu. Listovi se obično dodaju u hranu celi. Oni se ustvari ne jedu, nego služe samo da daju aromu. Suvi listovi lovora su oštri i tvrdi i kao takvi nisu bas jestivi. Kada se list lovora kuva u jelima, obično se na kraju izbaci. Istina postoje i neke vrste lovora koje mogu da se pojedu. Ako se pravilno čuvaju (recimo u zatvorenoj tegli) suvi listovi lovora mogu da zadrže kvalitet i svežinu po godinu dana, pa čak i više. Ukoliko boja iz zelene prelazi u smedju, to znači da gube kvalitet i ukus, odnosno ističe im rok.

Lovor kao lek u narodnoj medicini

U narodnoj medicini čaj od lovora se koristi za obloge, pa čak i kod otvorenih rana. Obloge se upotrebljavaju kod modrica, alergija i osipa izazvanih žarenjem koprive i drugih biljaka. Čaj od lovora se koristi kod dijabetesa. Eterično ulje se primenjuje u aromaterapiji, zatim za masažu, kod reume i artritisa. Lovor je sastavni deo nekih sapuna koji se koriste za negovanje kože.

Share Button

Lešnik štiti srce i krvne sudove

Leska1
Lešnik je blagotvoran za čovekov organizam. U plodu se nalaze pojedini sastojci koji štite srce i krvne sudove. Ako se redovno konzumira može da snizi pritisak. Lešnik je dobar antioksidans. Lešnici su u energetskom smislu veoma vredna namirnica, pa se preporučuju sportistima i mladima. I starijima su korisni kao preventiva od srčanog udara, za vitalnost i potenciju.
Kada se razbije ljuska, koja štiti plod, na samom jezgru se nalazi tanki smedji omotač koji sadrži korisne polifenole. Jezgro sadrži 60-70% masnoće, a to su uglavnom nezasićene masne kiseline, inače veoma poželjne u ishrani. Osim toga u plodu ima belančevina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Od vitamina najviše su zastupljeni B (posebno B5, B6, folna kiselina), A i E, a od minerala kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, gvoždje, mangan, selen, cink.

Upotreba lešnika

Lešnik je korisno grickati u svežem stanju. Veoma je zastupljen u kulinarstvu. Neke poslastice su nezamislive bez lešnika. Redovan je sastojak mnogih torti i kolača. U konditorskoj industriji se koristi ponajviše. Lešnici daju poseban kvalitet mlečnim čokoladama i kremovima.
Lešnik se koristi i u farmaceutskoj industriji. Ulje koje se dobija od lešnika se primenjuje kod masaže, a ima ga i u kozmetičkim preparatima za zaštitu od sunca.
U kineskoj medicini poznat je kao lek za potenciju, kao i ostalo jezgrasto voće.
U narodnoj medicini čaj od ljuske ili neljuštenog lešnika se koristi u lečenju urinarnih bakterijskih infekcija, stomačnih problema i hemoroida. Osim toga prave se obloge od ovog čaja, a stavljaju se na rane i proširene vene na nogama.

Share Button

Bosiljak u kuhinji i medicini

bosiljak

Bosiljak je poreklom iz Indije. To je poznata začinska, aromatična, zeljasta i ukrasna biljka. Postoji više vrsta ove biljke. Uglavnom je jednogodišnja, ali neke sorte su i višegodišnje. Bosiljak je zelene boje, a retke su sorte sa ljubičastim listovima. Može da naraste od 30 cm pa do preko 1 m. Cvetovi su beli i grupisani. Biljka je prilično osteljiva na niske temperature. Najbolje uspeva u toplim krajevima i voli dosta sunca. Može da se gaji u bašti, pa čak i u saksiji na terasi. Bosiljak ima svoj istorijski i religijski značaj. Pravoslavna crkva ga koristi.

Bosiljak u kuhinji

Kao začin se koristi svuda u svetu, a najviše u italijanskoj kuhinji. Važnu ulogu igra i u tajvanskoj kuhinji i nekim zemljama jugoistočne Azije. Bosiljak se ponajviše upotrebljava kao svež. Najčešće se koristi na taj način što se dodaje kuvanim jelima i to u poslednjim trenutcima kuvanja, da mu se ne pokvari ukus i vrednost. Bosiljak je glavni sastojak pesto sosa, uz maslinovo ulje, beli luk i pinjole. Pesto sos spada u važan segment italijanske kuhinje.
Par dana bosiljak se može čuvati u frižideru, a duže vreme može u zamrzivaču. Prodaje se i kao sušeni bosiljak, ali sušenje mu narušava onu pravu aromu i kvalitet. U kuhinji se uglavnom upotrebljavaju listovi bosiljka, ali mogu i cvetovi.

Efikasnost bosiljka u medicini

Ajurveda poznaje i koristi bosiljak, zbog lekovitih svojstava.  Već tradicionalno je u upotrebi u Indiji za lečenje astme, dijabetesa, stresa i napetosti. Ima tu odliku da opušta i umiruje organizam. Bosiljak je dobar za apetit i varenje. Negde se koristi i za lečenje akni na licu, a koristan je protiv tromboze. Eterična ulja koja se nalaze u bosiljku imaju efikasna antioksidantna, antimikrobna, antivirusna i antikancerogena svojstva.

Share Button

Kako izgleda i čemu služi komorač

Komorač
Komorač raste u divljini i uzgaja se. Poreklom je iz južne Evrope. Svi delovi biljke su lekoviti. Naraste do 2 metra u visinu. To je dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Koren je beo, krupan i mesnat. Stabljika je razgranata. Plod ima dve semenke. Komorač izgleda tako, da ima dosta sličnosti sa mirodjijom i anisom. Krupniji je od mirodjije. Ukus mu je sladak i prilično je aromatičan, kao kod anisa. Komorač je začinska, industrijska, medonosna i lekovita biljka. Drugi nazivi za ovu biljku su morač, divlja mirodjija, slatka mirodjija, slatki aniš, slatki kopar, anason itd. Evo čemu sve služi komorač:

Komorač kao začin u kulinarstvu

Komorač se stavlja u supe i poneki sos, a naročito se kombinuje sa ribom i morskim specijalitetima. Koristi se kao začin koji se dodaje pecivu, hlebu i kolačima. Može se stavljavljati kao začin u zimnicu. Redovan je sastojak u italijanskoj i indiskoj kuhinji.

Komorač kao sirovina u industriji

Komorač se koristi kao u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Upotrebljava se kao sirovina u proizvodnji nekih alkoholnih pića. Alkoholna pića u kojima je komorač bitan sastojak su uzo, mastika, anasolija, absint i pastis.
Eterična ulja koja se proizvode od komorača koriste se u farmaceutskoj industriji za proizvodnju sapuna i parfema.

Lekovita svojstva komorača

Upotreba morača u medicini i narodnoj medicini je višestruka. Koristi se za poboljšanje laktacije, kod malokrvnosti, za lečenje želudca i creva, poboljšanje apetita. Dobar je za disajne organe i bubrege. Čaj od komorača je koristan za vid i umorne oči.

Share Button