Mirta biljka (Mirtus communis)

Mirta (Mirtus communis) je zimzeleni grm srednjeg rasta . Cveta od jula do avgusta, a semenke sazrevaju u oktobru. Vrsta je hermafrodit (ima i muške i ženske organe) i oprašuju ih pčele. Biljka je samoplodna. Pogodna je za lagana (peskovita), srednja (ilovnata) i teška (glina) tla, a preferira dobro drenirano tlo. Pogodna za pH  kisela, neutralna i bazična (alkalna) tla. Ne može da raste u senci. Preferira suvo ili vlažno tlo.

Za jelo

Plod je jestiv sirov ili kuvan. Voće ima aromatičan ukus, može se jesti sveže kada je zrelo ili se može sušiti, a zatim se koristi kao aromatična hrana, naročito na Bliskom Istoku. Takođe se može pretvoriti u kiselo piće. Listovi se koriste kao aroma u kuvanim slanim jelima. Sušeno voće i cvetni pupoljci koriste se za aromatizovanje soseva, sirupa itd. Kao začin koristi se esencijalno ulje iz lišća i grančica, posebno kada se pomeša sa drugim začinima. U Italiji se jedu cvetni pupoljci. Cvetovi imaju slatki ukus i koriste se u salatama.

Lekovita svojstva

Nedavna istraživanja otkrila su supstancu u biljci koja ima antibiotsko delovanje . Aktivni sastojci mirte brzo se apsorbuju i daju ljubičasti miris urinu u roku od 15 minuta. Biljka se uzima interno u lečenju urinarnih infekcija, probavnih tegoba, vaginalnog pražnjenja, zagušenja bronhije, sinusitisa i suvog kašlja. U Indiji se smatra korisnom u lečenju cerebralnih tegoba, posebno epilepsije. Spolja se koristi u lečenju akni (eterično ulje se obično koristi ovde), rana, infekcija desni i hemoroida. Listovi se beru po potrebi i koriste se svježi ili osušeni. Esencijalno ulje dobijeno iz biljke je antiseptik. Sadrži supstancu mirtol – koristi se kao lek protiv gingivitisa. Ulje se koristi kao lokalna primjena u liječenju reumatizma. Koristi se u lečenju dizenterije, dijareje, hemoroida, unutrašnjih ulceracija i reumatizma.