Sunčanica gljiva – Macrolepiota procera

Sunčanica gljiva je jestiva i široko rasprostranjena. Ova pečurka se zove još suncobran gljiva, jer je klobuk (šešir) takvog izgleda. Ima i drugih naziva, kao sunčarka, kozarka, prstenka i srndać. Omiljeno stanište su joj šume, ali i livade i pašnjaci. Latinski naziv je Macrolepiota procera.

Opis i raspoznavanje

Sunčanica gljiva može biti impozantne veličine.  Prečnik klobuka dostiže do 40 cm, a i visina do 40 cm. Stabljika je tanka i ima prsten. Šešir može biti u obliku jajeta i kompaktan, a sazrevanjem kod starijih, je otvoreniji, te ispupčen i tamnosmeđ na vrhu. Boja kape je siva braon i bež. Tamnije braon ljuspe su vidljive odozgo. Jede se šešir, koji se najčešće pohuje. Sunčanica pečurka ima belo meso, sa mogućim roze primesama, kad se isecka i sa mirisom oršastih plodova. Ukus je prijatan i dosta je tražena. Smatra se jednom od najukusnijih gljiva, a može i da se uzgaja. Sunčanica gljiva je jesenja gljiva i dostupna je u septembru, oktobru i novembru.
Sakupljanje treba prepustiti stručnjacima, jer laici bi mogli da je zamene sa zelenom pupavkom, najotrovnijom gljivom u Evropi.

Sunčanica recept

Sunčanice gljive se vrlo kratko proprže na ulju. Najčešće se pohuju, jer su tako pripremljene najukusnije. Mogu da se prže bez poha, ako imamo odgovarajuću posudu, gde se neće lepiti. Koristimo samo klobuke, koji se prethodno dobro operu, ocede i posuše. Uvaljati u brašno i zatim u razmućeno jaje, pa staviti na vrelo ulje. Dovoljno je par minuta sa jedne i onda sa druge strane. Sunčanica gljiva može i da se griluje, a prethodno je premažemo maslacem ili maslinovim uljem.