Beli luk je jedan od najmoćnijih prirodnih antibiotika, koji nam je vazda pri ruci. Dugačak je spisak bolesti koje leči. Uzimanje belog luka na prazan želudac izgleda ima još bolji efekat, nego kad se on uzima hranom. Jednostavno kada se jede pre obroka beli luk na prazan stomak, onda nema hrane sa kojom se meša, pa deluje efektnije kako na Nastavi sa čitanjem Beli luk na prazan želudac
Kurkuma i med zajedno prestavljaju jedan od najboljih prirodnih antibiotika na svetu. Ova mešavina je još poznata pod nazivom zlatni med. Med je dobro poznat svima kao zdraviji zaslađivač, ali i kao namirnica koja jača imunitet, posebno kada se koristi u kombinaciji sa lekovitim biljkama. Kurkuma je pre svega začin, koji se dominantno koristi na istoku. Kurkuma ima u sebi sastojak kurkumin koji potencijalno ima velike terapeutske moći Nastavi sa čitanjem Kurkuma i med moćan prirodni antibiotik (video)
Beli luk je lek za skoro sve bolesti, bar takvo mišljenje vlada u našem narodu. Naročito stariji ljudi, imaju veliko poverenje u lekovito delovanje belog luka. Posebno se to odnosi na njegovo preventivno dejstvo. To nije ništa čudno, jer se takvo verovanje prenosi s kolena na koleno, ne bez razloga. U već dalekoj prošlosti, ljudi su lako umirali od zaraznih bolesti . Tifus, grip, kuga i druge bolesti odneli su brojne živote Nastavi sa čitanjem Beli luk kao lek
Islandski lišaj je rasprostranjen na severnoj zemljinoj hemisferi. Raste u Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Severnije raste u ravnici, a južnije na planinama. Na Islandu se koristi za jelo i kao lekovita biljka.Najviše se sakuplja u Evropi, posebno Skandinaviji. Sakuplja se kada je kiša ili noć, jer se tada lako odvaja od podloge. Lišaj se prebira i čisti, a onda se opere i osuši. Nastavi sa čitanjem Islandski lišaj sirup i čaj za kašalj
Ova interesantna biljka sa prelepim ljubičastim cvetovima, može da naraste do 1 m. Listovi su uski i izduženi, obrasli malim dlačicama. Prema dostupnim istorijskim podacima ehinaceu su upotrebljavali i indijanci. Indijanci su je najčešće koristili za nanošenje na kožu u slučaju uboda otrovnih insekata ili čak zmije. Zvanična medicina počinje da je koristi krajem 19. veka, za lečenje raznih bolesti od obične prehlade do raka. Sa pronalaskom antibiotika biljka je malo skrajnuta, ali se proteklih godina kao prirodni imunostimulans, vraća na velika vrata.
Biljka je poreklom iz Severne Amerike, ali se danas uzgaja širom sveta zbog poznatih lekovitih karakteristika.
Lekovit je koren biljke, ali i nadzemni deo se upotrebljava u medicinske svrhe. Biljka se bere za vreme cvetanja.
Kako deluje ehinacea
Ehinacea deluje tako što snažno stimuliše čovekov imunitet, jača odbranu organizma i deluje na povećanje broja antitela. Odličan je izbor za podizanje imuniteta, na prelazu godišnjih doba, kada su velike varijacije u temperaturi i kada imunitet može da oslabi. Ehinacea deluje na zarastanje rana, protiv upala, čisti i regeneriše. Čiti krv, jetru i bubrege. Dobro se pokazala i kod kožnih oboljenja. Akne, ekcemi, psorijaza i ujedi insekata su neki od kožnih problema gde se ehinacea dobro pokazala. To je prirodni antibiotik, sprečava širenje bakterija, a deluje i antivirusno. Dobra je kod svih vrsta prehlada, upala i gripa. Sjajno deluje na disajne puteve. Pošto je ehinacea jak imunostimulans koristi se kao jedan od sastojaka, pri lečenju najtežih bolesti.
Ehinacea može da se upotrebljava i kao preventiva, a može i nakon bolesti, u slučaju iznemoglosti i za jačanje imuniteta.
Kako se koristi ehinacea
Ehinacea nam je danas u različitim oblicima dostupna. Najčešće se koristi tinktura, odnosno biljne kapi ehinacee, zatim čaj, tablete, kreme, gelovi i sl. Dakle može se koristiti oralno ili nanošenjem na kožu. Ako se koristi preporuka je ne duže od 1-2 meseca. Što se duže primenjuje dejstvo je slabije. Ako se kombinuje sa vitaminom C, ehinacea stvarno predstavlja moćan odgovor na opasnost od prehlade i gripa. Najbolje je delovati preventivno, pa u toku jake zime ili u slučaju epidemije gripa, koristiti ehinaceu.
Rukola je aromatična, zeljasta biljka, specifičnog ukusa. Preovladava gorak, ali prijatan ukus. Spada u veoma lekovito i kvalitetno povrće. U ishrani se uglavnom koristi kao salata. Beru se najčešće mladi sočni listići. Biljka može da naraste preko 50 cm u visinu. Raste samoniklo, ali se i uzgaja. Kultivisana biljka je krupnija i manje gorka od divlje. Postoji više vrsta kultivisane rukole, ali sve imaju ukus sa većom ili manjom dozom gorčine.
Lekovitost rukole
Rukolu svrstavaju u zdravu hranu. Nema potrebe da se biljka prska, jer je u velikoj meri otporna na bolesti i štetočine, tako da je idealna za organsku proizvodnju. Rukola sadrži značajne količine C vitamina. Dobar je izvor minerala, a posebno gvoždja. Sadrži dijetetska vlakna, pa je blagotvorna za želudac i creva. Rukola je regulator varenja, osvežava i vraća energiju, dobra je protiv prehlade i kašlja. Smatraju je prirodnim antibiotikom i afrodizijakom.
Kako se priprema rukola
Rukola se najčešće priprema kao salata. Pomešana sa maslinovim uljem, limunovim sokom i eventualno sa parmezanom ili nekom drugom vrstom sira. Često se dodaje mešanim salatama kao začin, radi lepše arome. Poreklom je mediteranska biljka pa je redovno prisutna u mediteranskim specijalitetima. Nekom se ne svidja gorčina i ukus sveže rukole, pa se može pripremati i kuvana ili blanširana. U tom slučaju gubi na gorčini, ali i na vrednim sastojcima. Rukola se dodaje čorbama, pastama, prelivima, koristi se kao prilog uz razna jela sa pirinčem, krompirom, te uz grilovano meso. Rukola se stavlja kao salata u sendviče. Ovo lisnato povrće je prisutno u raznim svetskim kuhinjama. Rukola može da se čuva u frižideru u hermetički zatvorenoj posudi nekoliko dana. Najbolje je da se iskoristi odmah, jer stajanjem gubi na kvalitetu.
Rukola cena
Moguće je da u ceni leži razlog zašto je rukola kod nas relativno malo korišćena u ishrani. Naime rukola je prilično skupo povrće. Verovatno bi sa većom proizvodnjom i potrošnjom cena bila značajno niža.
Rukola uzgoj
Uzgoj rukole je vrlo jednostavan. Biljka ima brz prirast, pa od momenta setve, može da se bere već za mesec i po dana. Potrebno je da se proredi i presadi na vreme. Od toga zavisi kvalitet ovih dragocenih listića. Naravno kao i sve ostale biljke za dobar prinos potrebno je djubrenje, zalevanje i kvalitetno obradjeno zemljište. Što se tiče bolesti i štetočina vrlo je otporna biljka. Rukola može da se seje od marta do oktobra. Bere se gotovo preko cele godine, pa čak i u zimskom periodu. Biljka može da izmrzne u slučaju veoma niskih temperatura i dugotrajne oštre zime.