Rezidba vinove loze (video)

lozaRezidba vinove loze je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera, koju treba obaviti na vreme, da bi mogli da očekujemo dobar rod i kvalitet grožđa. Vinova loza zahteva dosta pažnje i nege, ali se sve to na kraju isplati, kada beremo grožđe za jelo ili za vino. Najvažnija je zimska rezidba vinove loze, koja se najčešće radi u februaru mesecu u našim krajevima. Kod nas se osnovna rezidba veže za Svetog Trifuna (14. februar po novom ili 1. februar po starom kalendaru), koji je ujedno i zaštitnik vinogradara. Bez obzira da li se radi o vinskoj ili stonoj sorti vinove loze, neophodno je orezivanje. Bez rezidbe, grožđe bi bilo sitnije i lošijeg kvaliteta. Osim toga cilj rezidbe je i da se formira oblik vinove loze, onako kako to želimo. Rezidbom regulišemo broj lastara i okaca, a time se utiče i na broj grozdova na čokotu. Rezidbom se postiže i regeneracija starih čokota, koji se time podmlađuju. Suvi, stari, ogoljeni, oštećeni ili promrzli delovi vinove loze se na taj način odbacuju, a mladim se omogućava da bolje rastu.

Zimska rezidba vinove loze (osnovna rezidba ili rezidba na zrelo)

Osnovna rezidba je značajna i obavezna agrotehnička mera u vinogradu, ukoliko želimo dobar odnos rodnosti i kvaliteta grožđa. Osnovna rezidba ili rezidba na zrelo izvodi se u periodu zimskog mirovanja vinove loze. Rezidbu je potrebno obaviti pre nego što dođe toplo vreme i pre nego li krenu sokovi kroz biljku, jer u protivnom loza previše suzi i ustvari boluje. Dakle okvirno vreme za rezidbu je 14. februar, ali to zavisi i od klimatskih uslova, sorte i mogućnosti izvođača radova. Pomoću osnovne rezidbe reguliše se broj lastara, okaca i samih grozdova. Neki lastari se uklanjaju skroz do osnove, a neki samo delimično. U zavisnosti od broja okaca (pupova) koji se ostavljaju na lastarima, imamo kratke kondire (lastari sa 1-3 okca), duge kondire (lastari sa 4-5 okaca), kratki lukovi (lastari sa 6-8 okaca), srednji lukovi (lastari sa 9-12 okaca) i dugi lukovi ( lastari sa više od 12 okaca). Koliki će biti lastari i sa koliko okaca, ne zavisi samo od toga kako se nama više sviđa, već zavisi od sorte i načina uzgoja. Rezidba vinove loze može da se podeli na kratku, dugu i mešovitu, u zavisnosti od dužine lastara koji se ostavljaju, odnosno broja okaca. Kratka rezidba se izvodi kod onih sorti, kod kojih su veoma rodna prva okca, tako da se ostavljaju kondiri. Duga rezidba vinove loze se primenjuje se kod načina uzgoja sa visokim stablom i u toplijim krajevima. Kod duge rezidne se ostavljaju samo lukovi. Ovi lukovi se savijaju nadole i pričvrste za žicu. Mešovita rezidba se izvodi kod sorti, kod kojih su prva okca slabije rodna. Ostavljaju se i lukovi i kondiri.

Rezidba vinove loze u toku vegetacije (dopunska rezidba ili rezidba na zeleno)

Dopunska ili zelena rezidba vinove loze se obavlja, kad je i ukoliko je to potrebno. Ova rezidba može biti značajna naročito, za mladi vinograd, da bi se čokoti pravilno formirali. Između listova i lastara, tokom vegetacije, često izbijaju takozvani priperci, koje treba redovno uklanjati kidanjem ili upotrebom makaza. Ti priperci su štetni, jer ustvari samo crpe hranu. Na samom čokotu, na golom stablu vinove loze hoće tokom vegetacije da izbijaju novi mladi izdanci, koji nam isto u većini slučajeva nisu potrebni i treba ih uklanjati. Kad zeleni izdanci pređu visinu stubova i žice, onda se potkraćuju, jednostavno da ne idu bezpotrebno i prekomerno u visinu.

Vinogradarske makaze

Vinogradarske makaze su alat koji je potreban za rezidbu vinove loze. Jedna oštrica je u obliku polumeseca, a druga strana je ustvari tupa. Ove makaze su pogodne sa sečenje zelenih izdanaka, kao i mekih odrvenelih izdanaka, odnosno lastara vinove loze.

vinova loza

Share Button
loading...

Ostavite odgovor