Rezidba vinove loze (video)

lozaRezidba vinove loze je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera, koju treba obaviti na vreme, da bi mogli da očekujemo dobar rod i kvalitet grožđa. Vinova loza Nastavi sa čitanjem Rezidba vinove loze (video)

Share Button

Vinova loza

groždje
Vinova loza je jedna od najstarijih biljaka, koje se uzgajaju. Smatra se da je poreklom iz Južne Evrope. Poznata je bila i u Egiptu pre 6000. godina. Omiljena zbog ukusnih plodova i alkoholnih pića koja se od nje dobijaju, proširila se po celom svetu. Ali 1860. godine iz Amerike u Evropu je preneta filoksera, koja je ubrzo uništila Evropske vinograde i nanela ogromnu štetu. Samo su opstali oni vinogradi koji su bili na pesku, kao kod nas oko Dunava. Puno je napora i sredstava trebalo da ponovo oživi vinogradarstvo u Evropi. Američke sorte su bile imune.
Vinova loza je penjačica. Pošto loza voli da se penje, za bolje prinose treba joj napraviti pergole ili čardaklije, od stubova i žice.
Drugi nazivi za vinovu lozu su samo loza, čokot (a to je ustvari jedinka vinove loze), trs. Iz čokota izbijaju lastari (mladi izdanci), a na njima su zeleni listovi različitih oblika (u zavisnosti od sote) i plodovi bobice, koji formiraju grozd. Plodovi mogu da se jedu kao sveže groždje ili suvo grožnje (groždjice) ili da se preradjuju u sokove i alkoholna pića.

Uzgoj vinove loze

Potrebno je mnogo truda oko vinove loze da bi se došlo do kvalitetnog groždja, bilo za upotrebu u svežem stanju ili za vino. Loza traži dosta pažnje, ali i uzvraća. Biljka voli sunce i toplotu, te dosta dobro podnosi visoke temperature. Da bi podigli vinograd vrlo je bitno odabrati pravu sortu za pravo podneblje. Neki ljudi se profesionalno bave vinogradarstvom, a mnogi od nas imaju male vinograde u dvorištu i oko kuće. Loza se sadi u jesen ili u rano proleće. Potrebno je da se mlade sadnice zagrnu zemljom u toku zime, da ne izmrznu. Loza počinje da radja posle 3 godine, a najbolje prinose daje do 30 godine, dok životni vek može biti i 100 godina. Sorte koje daju najkvalitetnije i najukusnije plodove su ne retko osetljive na bolesti pa ih treba često prskati.

Prskanje i orezivanje vinove loze

Bolesti naročito napreduju posle kiše, kada je velika vlaga, pa tada treba i oprskati vinograd. Najčešće bolesti vinove loze su plamenjača, pepelnica, pegavost, trulež, plesan, grinje itd. Nekad je potrebno 10 prskanja godišnje i to upotrebom različitih preparata. U novije vreme se sve značajnijim smatra zimsko prskanje, koje se obavlja pre proleća, dok je čokot još go (bez izdanaka).
Karenca je period koji treba da prodje od poslednjeg prskanja vinove loze, do branja i upotrebe za jelo, da bi ljudi bili bezbedni. Mladi listovi vinove loze se koriste u kulinarstvu, ali treba voditi računa kad je loza prskana.
Osim prskanja vrlo je bitno i orezivanje vinove loze. Ono se obavlja u zimskom periodu oko Svetog Trifuna, koji je i zaštitnik vinogradara. Da bi se ostvarili dobri prinosi orezivanje treba da radi onaj ko to zna. Kod loze je veoma bitno da se sve agroteničke mere urade kvalitetno i u optimalnom roku. Za dobre prinose, kao i kod drugih kultura, potrebno je redovno okopavanje i djubrenje.
Berba groždja se obavlja od avgusta pa do novembra u zavisnosti o kojoj se sorti radi.

Plodovi vinove loze

Plodovi su više ili manje okruglaste bobice grupisane u grozd koji je obično kupastog oblika. Veličina bobica i grozdova zavisi od sorte, kvaliteta zemljišta, suše itd. Groždje može biti bele, crne i crvene boje.
Neke sorte su bolje za jelo u svežem stanju, a neke za proizvodnju vina. Groždje se ubraja medju najbolje voće u pogledu sastojaka kojima raspolaže. Raznovrsnost vitamina i minerala, kao i lep ukus čine ga omiljenim na trpezama širom sveta. Groždje je odličan antioksidans. Ima antibakterijsa i antivirusna svojstva. Pomaže kod nervne napetosti i depresije, poboljšava memoriju i koncentraciju, a dobro je i kod upala. Pomaže proces varenja i čisti creva, a korisno je i za jetru. Groždje deluje blagotvorno na srce i krvne sudove. U novije vreme groždje se sve više upotrebljava u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.
Osim vina koje je svakako najznačajniji proizvod, od groždja se dobija i lozova rakija, loza ili lozovača.
Od groždja se još pravi sok, vinsko sirće, suvo groždje, ulje od semenki groždja.

Vino od vinove loze

Početak pravljenja vina se vezuje za početak uzgoja vinove loze. U mnogim zemljama se vino ne smatra samo alkoholnim pićem, nego je to hrana. Ako se umereno pije može da bude korisno, a naravno i štetno ako se preteruje. Vino se dobija fermentacijom svežeg vinskog groždja. Nauka koja proučava vina zove se enologija. A enolozi su ljudi, dobri poznavaoci vina, oni koji se bave proizvodnjom i razumeju se u tehnologiju nastanka vina. Vino je odlično za srce i za holesterol, normalno ako se konzumira umereno. Smatra se da je naročito zdravo crno vino. Dobro deluje na procese varenja hrane i mnogi ljudi ga piju upravo uz ručak. Kiselina u vinu ima neke sličnosti sa želudčanom kiselinom, pa je dobra za probavu. Veća i redovna upotreba vina nije preporučljiva, jer vodi u alkoholizam. Crno vino može biti opasno za osobe sa povišenim pritiskom i bolesnom jetrom.

Share Button