Lekovite biljke – Strana 124 – Prirodno lečenje biljem

Upala krajnika zbog streptokok bakterija

Upala krajnika i grla kad dece je u mnogim slučajevima povezana sa streptokok bakterijom. Ova bolest se najčešće javlja u predškolskom uzrastu. Streptokok se vrlo lako prenosi u kolektivu i posebno je ova bakterija rasprostranjena u dečjim vrtićima. Ako primetite neke od simptoma, treba se obratiti lekaru. Moguće je da će vas uputiti da se detetu uradi bris grla. Bris možete uraditi u laboratoriji i pre odlaska kod lekara. To je bezbolno i pouzdano, a vrlo brzo se dobije rezultat analize. Na osnovu toga je moguće utvrditi prisustvo streptokok bakterije. Upala krajnika može biti i virusna.

Šta su ustvari krajnici

Krajnici su limfni čvorovi ili žlezde, sastoje se od limfnog tkiva, a najznačajnija uloga im je u prvoj godini života. U tom periodu krajnici proizvode antitela koja štite bebin organizam od bakterijskih i virusnih infekcija.

Simptomi upale krajnika

Ako je bakterijska upala krajnika, krajnici su uvećani i na njima se vide beličaste naslage. Temperatura može biti povišena. Žlezde na vratu mogu biti uvećane. Dete može imati upaljenu sluzokožu grla, bolove u grlu, odsustvo apetita i teže gutanje hrane.

Kako se prenosi streptokok bakterija

Kijanjem i kašljanjem, kapljičnim putem se u kolektivu, naročito jaslicama i vrtićima vrlo lako može preneti infekcija. Neka deca su osetljivija više, a neka manje. Nakon lečenja antibioticima, po povratku u kolektiv dete može ponovo da dobije streptokok. Poželjno bi bilo neko vreme osetljivu decu izmestiti iz takve sredine. S druge strane, deci u tom uzrastu je potrebna socijalizacija i druženje sa vršnjacima. Tako da je ovaj period vrlo bitan i zbog navikavanja na predstojeće školske dane, koji su obavezni. A mnogi roditelji se suočavaju sa problemom, jer zbog posla nemaju decu kome da ostave.

Lečenje upale krajnika

Treba se na vreme obratiti pedijatru. Terapija je antibiotska, a mogu se koristiti i biljni čajevi i sirupi za grlo. Ako se upala krajnika ne leči kako treba, može se javiti gnojna angina. Gnojna angina može biti uzrok upale pluća ili upale srednjeg uva. Kao posledica streptokok infekcije i gnojne angine mogu se javiti osipi po koži, problemi sa sinusima i srčane smetnje.
Od biljaka koje imaju antibakterisko, antiseptičko i protivupalno dejstvo kod upale krajnika se preporučuju žalfija, kamilica, majčina dušica, beli slez i ehinacea.
Čajem od žalfije treba redovno ispirati grlo. Kamilica umiruje sluzokožu i ublažava upalu grla. Majčina dušica deluje protiv bakterija. Čaj od belog sleza je dobar protiv sluzi i šlajma. Čaj ehinacee deluje protiv bakterija i podiže imunitet.

Operacija krajnika

U nekim slučajevima, ako krajnici prave takve probleme, da su upale jake i bolne, te da se redovno vraćaju, savetuje se operacija

Trava iva od mrtva pravi živa

Foto: Mr. Tonreg

Lekovita trava iva raste kao višegodišnji prizemni grm u brdsko planinskim područjima. Dostiže visinu maksimalno do 30 cm. Voli da raste na nadmorskim visinama preko 800 metara, na kamenitoj podlozi. Najviše raste u oblasti Sredozemlja. Biljka cveta od jula do septembra. Cvetovi su beli ili svetlo žuti. Bere se upravo u vreme cvetanja. Ukus biljke je gorak, opor i aromatičan. U našim krajevima biljka je još poznata pod nazivima dubčac i gorski cmilj. Trava iva se odlikuje veoma lekovitim svojstvima, a pošto se nalazi na većim nadmorskim visinama i ne baš svima pristupačnim terenima, izuzetno je vredna i cenjena biljka. Kod nas je zaštićena u smislu da postoji uredba o kontroli sakupljanja, korišćenja i prometa, što isto tako govori o vrednosti ove biljke.

Lekovita svojstva

U narodu postoji verovanje da trava iva ”diže iz mrtvih”. Tako je nastala narodna izreka ”trava iva od mrtva pravi živa”. Naime, ako se koristi ova biljka nakon bolesti ona jača organizam i na taj način pomaže brži oporavak. Usled fizičke iscrpljenosti vraća energiju, a kod depresivnosti vraća volju. Koristi se i protiv anemije u mešavini sa koprivom. Iva ima širok spektar delovanja, a ponajviše se koristi za lečenje organa za varenje i disajnih puteva. Gorke supstance koje sadrži deluju korisno na želudac. Poboljšava varenje, smanjuje nadimanje i neutrališe štetne materije u želudcu i crevima. Dobro deluje protiv upale grla, bakterija i gljivičnih infekcija. U narodu se ova biljka smatra prirodnim lekom za tuberkulozu. Iva ima sposobnost da jača imunitet i da istovremeno čisti krv. Može se koristiti i za spoljnu upotrebu, jer je dobra za kožu i protiv reume. Iva je istovremeno odličan antioksidans.

Čaj i tinktura od trave ive

Najčešće se trava iva koristi kao čaj ili tinktura. Čaj se priprema vrlo lako. Jednu kašiku suve trave ive prelijte sa šoljom vrele vode. Poklopite i nakon 15 minuta stajanja procedite čaj. Čaj se pije pre jela 2 puta na dan.
Tinktura se pravi tako što se 50 grama suve biljke potopi u 2 dl alkohola i to treba da stoji 15 dana.

Upala sinusa i prirodno lečenje

Kada dodje zahladjenje u jesen, a posebno u zimskom periodu, one osobe koje imaju problema sa sinusima primećuju prve tegobe. Najčešće sve počne sa običnom prehladom. Posle nekoliko dana vam je bolje, ali nikako da ozdravite skroz. Problem sa sinusima se nastavlja. Karakteristični simptomi su otežano disanje pri čemu se više diše na usta nego na nos, zapušen nos, curenje iz nosa, osetljivost na hladnoću, bolovi u čeonom predelu i oko očiju, glavobolja i sl. Čulo mirisa je u ovakvoj situaciji prilično oslabljeno, što je dodatno iritantno. Ponekad kod upaljenih sinusa oči znaju da suze, a oboleli je iscrpljen. Upala sinusa, poznata pod nazivom sinusitis, može da bude jako neprijatna. Posebno je dosadna kod ljudi koji hronično imaju ovaj zdravstveni problem. Kada je napolju hladno, osobe sa osetljivim sinusima, treba da se toplo oblače i da nose šal, a naročito kapu.

Kako dijagnostikovati problem

U slučaju tegoba dobro bi bilo uraditi bris grla i nosa, da bi se utvrdilo da li postoji neka bakterijska, gljivična ili virusna infekcija. Od toga zavisi i kakvu terapiju treba primeniti. Osim toga, u novije vreme ljudi su postali manje otporni, pa su u većoj meri skloni alergijama. Ne treba isključiti da je alergija uzrok zapušenog nosa, curenja iz nosa i problema sa disanjem. U tom slučaju treba utvrditi šta izaziva alergiju.
Neko je alergičan na polen, neko na prašinu, a mnogima smeta zagadjen vazduh ili smog koji je prisutan u velikim gradovima.

Lečenje sinusa

Ne bi bilo dobro da sami uzimate antibiotike ili kapi za nos bez saveta sa lekarom. I antibiotici mogu da budu štetni, jer narušavaju crevnu floru, slabe imunitet organizma i izazivaju gljivična oboljenja. Mnogi preteruju sa upotrebom kapi za nos. Dugotrajnom upotrebom kapi za nos stvara se zavisnost i proizvodi se kontraefekat. Kada stavimo kapi neko vreme bude nam bolje i nos se otpuši, ali posle nam bude još gore i tera nas na ponovno sipanje kapi. To je loša navika. Kapi za nos moraju da se koriste prema priloženom uputstvu, a ako se koriste duže nego što je propisano, postaju toksične. Ako su kapi za nos prirodnog porekla, kao što je recimo slana morska voda, to je onda druga priča. Nekom pomaže morska voda i to je ok. More, morska voda i sunce su sjajni za čišćenje disajnih puteva. Mnogi osete poboljšanje kada se nadju na čistom vazduhu, na moru ili planini. Boravak u prirodi koliko je to moguće i fizička aktivnost je preporučljiva.
Ponajbolji prirodni lek za upalu sinusa je ren. Ren bi trebalo da se uključi u ishranu obolelog. Koren rena se može jesti svež, rendan u salatama. Može da se pravi sos sa renom, a koristi se kao dodatak raznim jelima. Dosta je žestok, ali provereno deluje na otpušavanje nosa.
Stari prirodan način za lečenje sinusa je inhalacija. Ne bi trebalo isključiti ni ovu metodu. Kod nekoga inhaliranje nad vrelom vodom uz upotrebu mente, žalfije, kamilice, bosiljka ili čak luka, daje dobre rezultate. Neki ljudi tvrde da su izlečili sinuse koristeći kapi divljeg krastavca, pa treba razmotriti i ovu mogućnost.

Ehinacea biljka za jačanje imuniteta

Ova interesantna biljka sa prelepim ljubičastim cvetovima, može da naraste do 1 m. Listovi su uski i izduženi, obrasli malim dlačicama. Prema dostupnim istorijskim podacima ehinaceu su upotrebljavali i indijanci. Indijanci su je najčešće koristili za nanošenje na kožu u slučaju uboda otrovnih insekata ili čak zmije. Zvanična medicina počinje da je koristi krajem 19. veka, za lečenje raznih bolesti od obične prehlade do raka. Sa pronalaskom antibiotika biljka je malo skrajnuta, ali se proteklih godina kao prirodni imunostimulans, vraća na velika vrata.
Biljka je poreklom iz Severne Amerike, ali se danas uzgaja širom sveta zbog poznatih lekovitih karakteristika.
Lekovit je koren biljke, ali i nadzemni deo se upotrebljava u medicinske svrhe. Biljka se bere za vreme cvetanja.

Kako deluje ehinacea

Ehinacea deluje tako što snažno stimuliše čovekov imunitet, jača odbranu organizma i deluje na povećanje broja antitela. Odličan je izbor za podizanje imuniteta, na prelazu godišnjih doba, kada su velike varijacije u temperaturi i kada imunitet može da oslabi. Ehinacea deluje na zarastanje rana, protiv upala, čisti i regeneriše. Čiti krv, jetru i bubrege. Dobro se pokazala i kod kožnih oboljenja. Akne, ekcemi, psorijaza i ujedi insekata su neki od kožnih problema gde se ehinacea dobro pokazala. To je prirodni antibiotik, sprečava širenje bakterija, a deluje i antivirusno. Dobra je kod svih vrsta prehlada, upala i gripa. Sjajno deluje na disajne puteve. Pošto je ehinacea jak imunostimulans koristi se kao jedan od sastojaka, pri lečenju najtežih bolesti.
Ehinacea može da se upotrebljava i kao preventiva, a može i nakon bolesti, u slučaju iznemoglosti i za jačanje imuniteta.

Kako se koristi ehinacea

Ehinacea nam je danas u različitim oblicima dostupna. Najčešće se koristi tinktura, odnosno biljne kapi ehinacee, zatim čaj, tablete, kreme, gelovi i sl. Dakle može se koristiti oralno ili nanošenjem na kožu. Ako se koristi preporuka je ne duže od 1-2 meseca. Što se duže primenjuje dejstvo je slabije. Ako se kombinuje sa vitaminom C, ehinacea stvarno predstavlja moćan odgovor na opasnost od prehlade i gripa. Najbolje je delovati preventivno, pa u toku jake zime ili u slučaju epidemije gripa, koristiti ehinaceu.

Čaj od matičnjaka za smirenje

Foto: Jenn

Matičnjak je lekovita, višegodišnja, žbunasta biljka. Naraste u visinu od 0,5-1 m. Danas se uzgaja zbog svoje lekovitosti. Može da uspeva i u saksiji. Ima više naziva, kao što su melisa, pčelinja trava, matočina. Matičnjak se zbog mirisa koji neodoljivo podseća na limun, još naziva i limun trava. Ova biljka je pravi mamac za pčele, pa otuda pčelinja trava ili pčelinjak.

Upotreba i lekovitost matičnjaka

Koriste se listovi i stabljika pri vrhu biljke. Ovi delovi biljke se suše za čaj ili se preradjuju. Matičnjak se primenjuje u narodnoj medicini, a koristi se kao sirovina u farmaceutskoj industriji, pa onda i u zvaničnoj medicini. U kuhinji se ponekad koristi kao začin. Najčešće je u upotrebi čaj, tinktura i etarsko ulje od matičnjaka. Prisutan je i u kozmetičkoj industriji.
Matičnjak je u narodnoj medicini poznat kao sedativ, odnosno sredstvo za smirenje. Pozitivno deluje kod nemira, neraspoloženja, nervne napetosti, razdražljivosti, nesanice, i svih oblika stresa. Samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljem ublažava psihičke tegobe, depresivna stanja i strahove, te odagnava loše misli. Matičnjak se koristi za lečenje anksioznosti. Vrlo često psihički poremećaji deluju na želudac. Nervoza, poremećaj varenja, nadimanje su neki od problema koje ova biljka otklanja.
Danas su svi manje ili više podložni stresnim situacijama. Neki ljudi posežu za lekovima za umirenje ili uzimaju alkohol da bi se opustili i zaboravili na probleme. Neko drugi ume da se kontroliše i iz toga izadje kao pobednik, a u slučaju problema koristi prirodne sedative kao što je matičnjak.
Za opuštanje i u aromaterapiji se ponekad koristi u kombinaciji sa lavandom i kamilicom. Za bolji apetit kombinuje se sa lincurom i kičicom.
Matičnjak je dobar kod lupanja srca i uopšte jača srčani mišić, te snižava proitisak i čisti krv. Pozitivne efekte ispoljava kod prehlade i reumatizma.

Kako se priprema čaj od matičnjaka

Jednu kafenu kašiku osušenog matičnjaka preliti sa 2 dl ključale vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji 5-10 minuta, pa procediti. Čaj se pije do 3 puta dnevno.

Čaj od kukuruzne svile

Čaj od kukuruzne svile se koristi za urinarne infekcije (bakterije u mokraći), za mršavljenje i protiv celulita, za izbacivanje viška vode iz tela, jer je odličan diuretik.
Kukuruz je žitarica poreklom sa američkog kontinenta. U Evropu je prenet u 15. veku. Upotrebljava se za ishranu ljudi i kao stočna hrana. Od kukuruza se dobija brašno koje se koristi u kulinarstvu, a dobija se i skrob koji je našao primenu u kuhinji, farmaciji i medicini. Od kukuruznih klica se pravi kukuruzno ulje. Kuvani kukuruz je omiljen kao užina i uopšte nema mnogo kalorija. Jedan od interesantnih i malo korišćenih sporednih proizvoda u proizvodnji kukuruza je kukuruzna svila.

Kukuruzna svila

Dok je kukuruz u klipu, još uvek na biljci, on je zaštićen zelenim omotačem. Ispod njega i na vrhu klipa se nalaze i bukvalno vise tanki končići koje zovemo kukuruzna svila. Na klipovima kukuruza izgleda kao kosa. Seče se i bere dok je kukuruz još mlad. Treba voiditi računa da li je i kada kukuruz prskan. Kukuruzna svila treba da bude sveža i svetle boje. Kada je tamna više nije za upotrebu. Kada je uberete treba je osušiti. Kukuruzna svila se suši u hladovini, na mestu koje se provetrava.

Kako se pravi čaj od kukuruzne svile

Jednu malu kašiku sušene kukuruzne svile treba preliti sa 2 dl vode. Zatim sve zagrejati do ključanja. Potom skinuti sa ringle i ostaviti nekoliko minuta da se prohladi. Neko pravi čaj i tako što prelije odmah kašičicu kukuruzne svile sa vrelom ključalom vodom i ostavi da odstoji 10 minuta. Procediti čaj i piti bez dodavanja šećera, tri puta u toku dana.

Lekovitost čaja

Kukuruzna svila je izuzetan diuretik. Koristi se u slučaju potrebe za izbacivanjem viška vode u organizmu. Ima i svoju ulogu u procesu mršavljenja. Ponajviše se čaj preporučuje onima kojim imaju problema sa urinarnim infekcijama. Dobar je za cistitis, kod upale mokraćne bešike i peska u bubregu. Koristan je za snižavanje pritiska. Pozitivne efekte ispoljava kod reume i gihta.