Lekovite biljke – Strana 124 – Prirodno lečenje biljem

Morske alge kao hrana i lek

Alge rastu ispod površine vode i slične su biljkama, iako nisu prave biljke. Ljudi već dugo koriste morske alge u ishrani. Mogu se jesti sveže, a najčešće se koriste sušene. Potope se u vodu da omekšaju, iseckaju se po potrebi i u malim količinama se dodaju hrani. Ne treba ih dugo kuvati. Morske alge su prirodno slane i imaju ukus sličan morskim plodovima, što na neki način ustvari i jesu. Dodaju se čorbama, salatama, žitaricama i drugim jelima, slično kao začini. Neki ljudi moske alge zovu morskim povrćem. U pojedinim zemljama Azije alge se jedu redovno, a u Japanu svakodnevno. Negde se alge prodaju u prahu. Upotrebljavaju se i kao dodaci ishrani u vidu preparata. Najpoznatiji sastojak koji se dobija od algi je agar.

Zašto su alge korisne?

Morske alge sadrže višestruko veće količine minerala, u odnosu na biljke koje rastu na kopnu. Po sadržaju minerala to je namirnica bez premca. Sem minerala, alge sadrže i vitamine, proteine i ugljene hidrate. Alge su uglavnom lako svarljive, ali za onoga ko prvi put proba alge, preporučuju se male količine. Postepeno da se uvrste u ishranu dok se organizam ne navikne. Naravno svaka alga ima posebne osobine, ali imaju i dosta toga zajedničkog. Korisne su za imunitet, čišćenje organizma, metabolizam, imaju diuretska svojstva i pozitivno utiču na rad tiroidne žlezde. Alge snižavaju masnoću u krvi i poželjne su u ishrani kod držanja dijete, ali i inače. Nezaobilazne su u makrobiotici i vegeterijanskoj ishrani. Alge sadrže u sebi sve ono što je dobro u morskoj vodi, a morska voda je izvor života. Veoma je važno da su alge iz čistih delova okeana, u protivnom bi mogle biti štetne. Na žalost ljudi zagadjuju i more, a ne samo kopno, pa treba voditi računa da se alge kupuju od pouzdanih prodavaca i proizvodjača.

Alge i u kozmetici

Alge su dobre za kožu. Održavaju kožu vlažnom, odlažu starenje kože i smanjuju negativan efekat sunčevih zraka na kožu. Proizvodjači se utrkuju u proizvodnji i prodaji preparata koji sadrže alge i koji se koriste u kozmetici.

Kako se dele alge?

Alge se uglavnom dele prema boji. Tako da imamo crvene, smedje, zelene, plave i žute. Mogu da budu morske i slatkovodne alge. Neke specifičnosti algi zavise od podneblja, dubine mora, osvetljenosti, slaniniteta mora i sl. Najpoznatije morske alge su arame, vakame, kombu, nori, hidžiki.

Arame

Arame su smedje alge blagog ukusa, pa se preporučuju početnicima u konzumiranju algi. Arame izgledaju kao končići ili rezanci. Korisna je za snižavanje krvnog pritiska, za štitnu žlezdu i kod bolnih menstruacija.

Vakame

Alga je smedjesive boje, krupnijih listova. Sadrži dosta kalcijuma, gvoždja i joda. I vakame je alga blažeg ukusa. Dobra je za čišćenje krvi, regulisanje metabolizma i za dijabetičare. Stavlja se najčešće u miso supu.

Kombu

Kombu ima specifičan ukus i velike i debele listove. Nezamenjiva je u japanskoj kuhinji. Glavni sastojak je japanskog dašija. To je baza za pravljenje raznih supa. Kombu jača organizam i seksualnu snagu. Dobra je za varenje hrane. Snižava pritisak i holesterol.

Nori

Nori alge su poznate u celom svetu zbog toga što se koriste u pripremi japanskog jela suši. Nori imaju prijatan i slatkast ukus. Spadaju u crvene alge. Upotrebljava se protiv arteroskleroze i snižava holesterol.

Hidžiki

Alga u obliku rezanaca. Smedje je boje, a kad se osuši crne. Izuzetno je bogata sa kalcijumom i gvoždjem. Dobro reguliše probavu i obnavlja crevnu floru, koristi se kod anemije, ima antibakterijsko dejstvo, reguliše metabolizam.

Lek za mamurluk

Kad su praznici, slavlja, okupljanja ili obični izlasci, čovek se ponekad u prijatnom ambijentu previše opusti i tada ne zna za meru u iću i piću. Mamurluk je stanje u kom se nalazi onaj ko je prethodnog dana ili noći popio previše alkohola. Karakteriše ga glavobolja, mučnina, vrtoglavica, a moguće je i nadimanje, povraćanje, dehidracija i sveopšta slabost organizma. U takvoj situaciji uopše ne čudi mrzovolja i želja za izležavanjem. Onaj ko je mamuran, ne može da smisli alkohol i proklinje svaku popijenu čašicu. Ali od toga nema vajde, nego treba videti šta je to što je moguće učiniti protiv mamurluka, da se ovo stanje što pre popravi.

Previše alkohola ostavlja posledice

Previše alkohola utiče na dehidraciju organizma, gubitak šećera u krvi, gubitak kalijuma, vitamina B, kao i drugih vitamina i minerala. Sve ovo zajedno kad se sabere, rezultat je mamurluk. Da bi se ponovo osećali dobro, potrebno je sve ovo nadoknaditi.

Kako ublažiti mamurluk

Treba koristiti potpuno prirodne stvari za lečenje mamurluka. Kao prvo zbog dehidracije treba vam što više vode. Bilo bi dobro da popijete nekoliko čaša vode, ali to nije uvek moguće kad imate mučninu. Voda može da vas tera na povraćanje. Probajte u čaši vode da razmutite kašiku meda i onda pijte to postepeno, a nemojte da salijete odjednom u sebe da ne bi izazvali mučninu. Med je dobar jer vraća šećer u krv. Ako vam voda ne prija, tu su čajevi. Preporučuje se čaj od nane uz dodatak meda ili čaj od djumbira sa medom. Nana je poznata kao biljka koja umiruje i povoljno deluje na stomak. Djumbir je poznat kao lek za mučninu i vraća energiju. U hladnu vodu ili čaj osim meda, možete dodati i nekoliko kapi limuna ili limete.
Nekim osobama pomaže kad piju rasol od kiselog kupusa, gutljaj po gutljaj.
Od voća možete da pojedete bananu koja u sebi ima dosta šećera i kalijuma. Prirodni voćni sokovi povratiće u organizam neophodne vitamine i minerale.
Žitarice kao što su ovas, ječam i proso mogu da vam vrate neophodnu energiju, da lakše prevazidjete ostatak dana.

Štitna žlezda

Pravilan rad štitne žlezde je od izuzetnog značaja za čovekov organizam. Organizmu ne prija ni smanjen ni povećan rad štitne žlezde.
Štitnjača, štitna ili štitasta žlezda je dobila naziv, jer izgleda kao štit, na prednjoj strani vrata. Još se naziva i tiroidna žlezda zbog toga što luči tiroidne hormone tironin T3 i tiroksin T4. Ovi hormoni imaju važnu ulogu u svim stadijumima čovekovog života. Tiroidni hormoni utiču na nervni sistem, emocije, reproduktivne sposobnosti, pamćenje, termoregulaciju, rad srca, rast i razvoj i još mnogo toga.
Oboljenja štitne žlezde su mnogo više karakteristična za žensku populaciju. Odnos je prema nekim istraživanjima 5:1, pa čak i veći. Mahom su to žene srednjih godina i mladje. Upoznavanje sa simptomima i kontrola kod lekara nije na odmet. Utvrdjivanje postojanja oboljenja u početnoj fazi je veoma važno.

Štitna žlezda simptomi

Mogući simptomi poremećaja rada štitne žlezde uslovljeni smanjenim lučenjem hormona, što dovodi do smanjenja funkcije štitne žlezde ili hipotireoze, su sledeći:
– hronični umor
– loša koncentracija i memorija
– depresivno raspoloženje
– suva koža
– zimogrožljivost
– nizak pritisak i usporen rad srca
– usporen metabolizam
– zadržavanje vode u organizmu
– povišen holesterol
– bolovi u mišićima
– migrena
– neplodnost i odsustvo seksualne želje
– osptipacija
– promuklost

Mogući simptomi poremećaja rada štitne žlezde uslovljeni povećanim lučenjem hormona, što dovodi do povećanja funkcije štitne žlezde ili hipertireoze, su sledeći:
– uvećanje štitne žlezde ili gušavost
– česte promene raspoloženja
– nesanica
– umor
– gubitak na težini
– nervoza i razdražljivost
– drhtanje ruku
– dijareja
– prekomerno znojenje
– slabost u mišićima
– opadanje kose
– srčane aritmije
– promene na očima

Biljke kao prirodna hrana za štitnu žlezdu u slučaju hipotireoze

U većini slučajeva problem je u nedostatku joda. Potrebno je uzimati namirnice koje sadrže jod, a kojih u prirodi i nema baš mnogo. Od biljaka se preporučuju morske alge u ishrani, a naročito alga KELP. Odličan izvor joda su mladi zeleni plodovi oraha. Mladi orasi mogu da se mešaju sa medom i na taj način da se jedu. Drugi način je da se stave u rakiju i uz dodatak cimeta i malo šećera se dobija liker od mladih oraha.
Namirnice koje nisu biljnog porekla, a koje treba pomenuti kao značajne po sadržaju joda, su morska riba i plodovi mora. Na žalost prilikom pripreme hrane sadržaj joda se smanjuje. Kada se soli hrana treba koristiti jodiranu so.

Biljke koje pomažu štitnoj žlezdi u slučaju hipertireoze

Kao prirodan regulator metabolizma štitne žlezde, narodna medicina navodi biljku po nazivu IVANJSKO CVEĆE. Preporuka je da se pravi čaj od ove biljke. Čaj može da se pije, a može i da se koristi za ispiranje grla.

Ishrana za zdravu štitnu žlezdu

Ishrana je veoma bitna za pravilan rad štitne žlezde. Preporučuje se zdrava hrana bogata vitaminima i mineralima. Medjutim ima namirnica koje imaju takozvani goitrogeni učinak. Ustvari ove namirnice utiču da se troši jod koji je već zastupljen u telu što je loše. Stoga bi trebalo smanjiti unos kupusa, soje, brokolija, rotkvi, karfiola, kikirikija, kelja, kelerabe, spanaća, jagoda, breskvi. S druge strane organizmu su potrebni antioksidansi, a oni su zastupljeni u svežem voću i povrću. Odličan antioksidans je borovnica, aronija, paradajz, paprike, trešnje, višnje itd. Važna je i ishrana žitaricama od celog zrna. Ovas, ječam, heljdu i laneno seme uvrstite u ishranu. Upotreba kvalitetnih, hladno cedjenih biljnih ulja je poželjna. Morska riba sadrži omega 3 nezasićene masne kiseline koje imaju važnu ulogu, kao i jod koji je neophodan.

Biljka čuvarkuća kao lek

Čuvarkuća je zanimljiva ukrasna biljka koja se koristi i kao lek u narodnoj medicini. Ustvari interesantna je počevši od svog naziva, preko izgleda, pa do lekovitih svojstava. Latinski naziv je Sempervivum tectorum.

Zašto se zove čuvarkuća?

Naziv je dobila zbog narodnog verovanja da čuva i štiti kuću i porodicu od požara, bolesti, udara groma, vampira, veštica i ostalih nepoželjnih pojava. Postoje i drugi nazivi koji jako dobro opisuju ovu biljku. To su vazdaživa, žednjak, pazikuća, uhovnik, gromovna trava, divlje smilje.

Izgled i karakteristike biljke

Biljka može da naraste do 30 cm. To je višegodišja biljka. Vrlo je otporna i na niske i na visoke temperature. Otporna je i na sušu, voli sunce. Može da raste gotovo svuda. Izmedju kamenja, na stenama , na različitim tipovima zemljišta, pa čak i na krovovima kuća. Neki je drže i kod kuće, u saksiji. To je i ukrasna biljka, koja se lako neguje. Boja varira od zelene do bordo i ljubičaste. Listovi su u obliku rozete, a cvetovi se javljaju na vrhu i obično su crvene boje.

Lekovita svojstva čuvarkuće

Čuvarkuća je jestiva. Mesnati listovi čuvarkuće se koriste za dobijanje soka. Sok od čuvarkuće je efikasan u lečenju herpesa, opekotina i čireva. Čuvarkuća se koristi i u lečenju helicobacter pylori infekcije. U homeopatiji se upotrebljava preparat od čuvarkuće, protiv upale grla.
Čuvarkuća i med u kombinaciji mogu da poprave imunitet. Listovi čuvarkuće se usitne u multipraktiku. Od njih je moguće napraviti i sok na sokovnik. Sok može da se pije, ali i da se koristi za obloge u slučaju uboda insekata, dok nekima pomaže i za uklanjanje bradavica. Kod problema sa želudcem treba probati napraviti čaj od svežih ili suvih listova čuvarkuće. Kažu da dobro leči i ranice u ustima. Čuvarkuća je i narodni lek za ciste i miome, posebno one vezane za ženske reproduktivne oragne. Sok iz listova čuvarkuće pomaže da se otpuše ušni kanali, jer rastvara žutu smolu u ušima i taj način pomaže ispiranje odnosno čišćenje ušiju. U narodnoj medicini bol u uhu može da iščezne kad se povremeno nakapa nekoliko kapi soka čuvarkuće. Ipak pošto bol u uvu može da bude izuzetno neprijatan preporuka je da se traži i savet lekara.

Ovsene pahuljice i ovsena kaša

Ovsene pahuljice

Danas mnogi za doručak jedu pahuljice sa mlekom, jogurtom ili voćnim sokom. Često su to mešavine svega i svačega, ali mi ih zovemo pahuljice ili musli. Nisu baš sve pahuljice tako zdrave. U nekim mešavinama ima šećera, kandiranog voća, čokolade, a ponajmanje ovsenih pahuljica. Važno je da napravite razliku izmedju onoga što vam se nudi u mešavini kao zdrava hrana i čistih ovsenih pahuljica koje stvarno jesu zdrava hrana. Ovsene pahuljice su od celog zrna i izuzetno su korisne u ishrani. Kada prelijete ovsene pahuljice sa jogurtom ili cedjenim voćnim sokom ostavite nekoliko minuta da omekšaju, da bi mogli lakše da ih žvaćete. Kvalitetan obrok ne mora po pravilu biti skup. Za to su najbolji primer ovsene pahuljice, koje su prilično jeftine.

Ovsena kaša

Ovsena kaša, iako bi se reklo da je ista kao i ovsene pahuljice, ipak nije sasvim. Postoji razlika u stepenu obrade. Dok je kod pahuljica u pitanju celo zrno, instant ovsene kaše su preradjene i imaju veći glihemijski indeks što je povezano sa većim stepenom rafinisanosti žitarice. Ne znači da je ovsena kaša loša, ali prednost ipak dajemo ovsenim pahuljicama od celog zrna.

Ovas žitarica

Ovas ili zob je žitarica koja je često zapostavljena u ljudskoj ishrani, a to je prava šteta. Ovas sadrži vlakna koja pospešuju varenje hrane, a dobar je i protiv opstipacije. Vlakna iz zobi, u crevima smanjuju apsorpciju masti, pa je na taj način ova žitarica veoma dobra za snižavanje holesterola. To je odlična hrana za gojazne, dijabetičare, sportiste i sve ostale. Kada pojedete obrok sa ovasom bićete siti, ali nećete se ugojiti. Ovas je dobar izvor ugljenih hidrata, a i pored toga ima malo kalorija. Bogat je sa antioksidansima. Sadrži cink, selen, magnezijum, gvoždje i vitamin E. Ovas sadrži i proteine. Zanimljivo je da ovas ne sadrži gluten, tako da ga mogu jesti i oni koji su alergični na ovaj sastojak.
Osim što je dobar protiv holesterola, ovas čisti organizam, koristan je protiv kiseline u želudcu i snižava krvni pritisak. Prema naučnim saznanjima ovas u ishrani smanjuje rizik od raka. Ovas je značajan i kod oboljenja kože, kao što su psorijaza, dermatitis, suva koža i sl.
Ako želite da budete zdravi jedite za doručak ovsene pahuljice ili ovsenu kašu. Prema nutricionistima ovsene pahuljice su idealan doručak, zato što obezbedjuju dovoljno energije koja je potrebna za dobar početak dana.