Lekovite biljke – Strana 124 – Prirodno lečenje biljem

Masno voće avokado

Avokado je tropsko voće, koje raste na zimzelenom drvetu. Uzgaja se pretežno u Srednjoj i Južnoj Americi. Plod ima oblik sličan kao kruška. Ima specifičan ukus i dosta masnoće u sebi. Ova masnoća je zdrava i korisna isto kao što je korisno maslinovo ulje. I avokado se koristi za dobijanje ulja. Pošto je prilično kaloričan, jede se u umerenim količinama. Avokado je zreo kada je plod umereno mekan.

Lekovitost avokada

Avokado sadrži sastojke koji deluju korisno na smanjenje nivoa holesterola u krvi. Znam da se ukus avokada mnogima ne svidja, ali je zaista zdrav. Sadrži vitamine E, A i B kompleksa. Još sadrži vlakna i mineralne materije.
Avokado je preventivno dobar protiv raka. Odličan je za zdravlje i vitalnost kože, te za dobar vid. Konzumiranjem se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Upotreba avokada

Avokado ima pomalo čudan ukus za voće na koje smo mi navikli. Više je slan nego sladak i više je masan nego što osvežava. Zbog svega toga avokado se redje jede sam. Najčešće se kombinuje sa povrćem u salati. Mnogobrojni su recepti za jela sa avokadom. Od avokada se pravi namaz koji se maže na hleb. Namaz se pravi od gnječenog avokada u kombinaciji sa lukom, paradajzom, pavlakom i limunovim sokom.
Osim u ishrani, avokado se obzirom na svoje korisne masnoće, upotrebljava u kozmetičkoj industriji. Sastavni je deo mnogih preparata, koji se koriste za lepši i zdraviji izgled kože. Ulje avokada je odlično za kožu. Prodire u dublje slojeve kože i održava neophodnu vlažnost i elastičnost. Avokado je često sastojak šampona za kosu. Neki ga koriste i za čišćenje kože i otklanjanje bubuljica.

Čičoka može zameniti krompir

Čičoka je krtolasta biljka poreklom iz Severne Amerike. Spada u familiju suncokreta i višegodišnja je biljka. Negde raste samoniklo kao korov, ali se i uzgaja. Ima lepe žute cvetove i koren koji ne izgleda nimalo privlačno. Bez obzira na to, koren se koristi u ljudskoj ishrani, jer ima dobra nutritivna, pa i lekovita svojstva. Koren liči na djumbir ili krompir. Čičoka je vrlo visoko plasirana na skali lekovitosti. Postoje tragovi o tome, da su američki indijanci koristili čičoku da bi se prehranili i izlečili. U svetu je još poznata kao Jerusalemska artičoka ili Sančoke. Kod nas je zovu i divlji ili slatki krompir. Definitivno je nepravedno zapostavljena u ishrani u našim krajevima. Više se koristi kao stočna hrana.

Lekovitost čičoke

Najznačajnija je kao hrana za dijabetičare. U tom pogledu je odlična i nutricionisti je preporučuju kao zamenu za krompir. Čičoka je korisna za probavu. Stimuliše pravilan rad želudca i creva. Ima visok sadržaj inulina, što je važno u ishrani dijabetičara i za normalizaciju triglicerida i holesterola u krvi. Ovo je dijetetska namirnica, jer se njenom upotrebom nećete ugojiti. Dobra je za osobe sa viškom kilograma. To je sjajna biljka za dijete, protiv masnih naslaga, kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa. Značajna je i u slučaju potrebe za obnavljanjem crevne flore, nakon dugotrajne upotrebe antibiotika i drugih lekova. Inulin je probiotik pa stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima. Čičoku jedu i odrasli i deca. Dobro čisti organizam kada se jede sveža. Može da zasiti, ali ne deblja. Čičoka je niskokalorična namirnica. Sadrži kalijum, kalcijum, gvoždje, vitamin C, B1, B2, D, belančevine, vlakna itd. Čičoka je visokokvalitetno povrće velike hranjive vrednosti.

Upotreba čičoke

Upotrebljava se u kuhinji na različite načine. Može se kuvati ili jesti u svežem stanju. Bolje da je jedete svežu zato što će ostati korisne materije. Ako je probate u svežem stanju primetićete da je izrazito neutralna, tj. nema neki poseban ukus. Zato se ovaj koren najčešće koristi u raznim salatama. Dodaje se u čorbe i variva.

Jagorčevina i sirup od jagorčevine

Jagorčevina je jedan od prvih cvetova koji se pojavljuju posle zime. Kad vidite jagorčevinu znajte da dolazi proleće. Pojavljuje se odmah posle visibabe. To su prvi vesnici proleća. U zavisnosti od spoljašnje temperature može da procveta krajem zime ili početkom proleća. Spada u zeljaste višegodišnje biljke. Smatra se da je danas jagorčevina ugrožena vrsta. Bere se zbog dekorativnih žutih cvetova, ali i zbog lekovitih svojstava. U narodu je još poznata pod imenom jaglac, jagorčika, jaglika, kunjavac. Latinski naziv je Primula vulgaris. Primula znači prvi, što potvrđuje da je to jedna od prvih prolećnica. Osim divlje jagorčevine postoje i brojni oblici u hortikulturi, koje uzgajaju ljubitelji cveća kao ukras.

Upotreba jagorčevine

Jestivi su i cvetovi i listovi. Mladi cvetovi se stavljaju kao dodatak u salate. Cvetovi su slatki. Ako je ekološki čista sredina možete ubrati cvet jagorčevine i iz njega isisati slatki sok. I od listova se pravi salata, a mogu se koristiti i za čaj. Cvetovi, listovi i koren jagorčevine se suše i posle koriste za spravljanje lekovitog čaja.

Lekovitost jagorčevine

Biljka se koristi za pravljenje sirupa od jagorčevine, koji je odličan protiv šlajma, sekreta, sluzi, kašlja i uopšte za pročišćavanje disajnih puteva. Dobar je kod bronhitisa i prehlade. Osim kod simptoma prehlade, čaj od jagorčevine se preporučuje i kod nesanice, razdražljivosti i takihardije. Umiruje organizam i dobar je protiv bolova.

Kupus dijeta

Kupus je poreklom iz mediteranske oblasti. U ishrani se koristi na mnogo načina. Svež kupus je jako dobar za salatu, jer sadrži mnogo C vitamina. Jedina mana je što ga treba rendati i seckati. Ali sad postoje i električne seckalice. Salata od kiselog kupusa nije ništa manje zdrava.Od kupusa se prave jela koja s pravom važe za kulinarske specijalitete. Sarma, podvarak, svadbarski kupus su samo neka od njih.
Pošto kupus ima malo kalorija pogodan je za mršavljenje. Širom sveta se koristi kupus dijeta za mršavljenje.

Dijeta sa čorbom od kupusa

Dijeta sa čorbom od kupusa je jedna od najpoznatijih i najstarijih dijeta. Veoma je delotvornai daje dobre rezultate za samo nedelju dana, koliko traje.Svojstvena joj je jednostavna primena i postizanje željenog cilja. U većini slučajeva organizam dobro reaguje čak i ako se ova dijeta sprovodi samo par dana, kao dijeta za detoksifikaciju.
Ova dijeta se zasniva na čorbi od kupusa, koju treba jesti svakog dana više puta. Kod raznih ljudi različiti su i rezultati, ali oni koji rigorozno poštuju pravila ove dijete stvarno mogu da smršaju za nedelju dana.
Dijeta sa čorbom od kupusa nije pogodna za dugoročno mršavljenje. Ona je sa malo masti i sa dosta vlakana. Kupus dijeta će vam omogućiti, da udjete u formu, pre nego što počnete neku drugu, umereniju, dugoročnu dijetu. Osim što se brzo izgubi deo suvišnih kilograma i tako postiže željeni efekat, kupus dijeta doprinosi pročišćavanju organizma.
Dijetu sa čorbom od kupusa koristio je ogroman broj ljudi i ima dosta iskustava od kojih su većina pozitivna.
Dijete koje su preporučene od medicinskih ustanova tope kilograme polako, pa se gubi oko 1kg nedeljno. Gojazni žele da dijeta da brze rezultate pa su popularne brze dijete. Dijeta sa supom od kupusa je brza dijeta. Preporučljivo je da se drži samo 7 dana i u tom slučaju je bezbedna za zdravlje.
U toku ove dijete mogu da se jedu voće i povrće, a umereno i mlečni proizvodi. Čorba od kupusa može se jesti bez ograničenja.
Čorba se pravi tako što se kuva kupus i šargarepa, a mogu se dodati celer, peršun i paradajz, kao i razni začini. Dozvoljene su različite kombinacije kuvanog kupusa sa povrćem.

Kritički osvrt na kupus dijetu

Miris kuvanog kupusa može da odvrati mnoge osobe u odluci da koriste ovu dijetu i uvere se u njenu delotvornost.
Rezultati kupus dijete predstavljaju kratkoročno rešenje. Moguće je da se vrati kilaža, po povratku na stari način ishrane.
Mnogima se ne dopada zato što čorba od kupusa brzo dosadi. Stoga treba menjati začine i povrće koje ide u čorbu, pored kupusa, da ne bi bilo jednolično svaki dan.
Kod ovakvog režima ishrane smanjen je unos belančevina, vitamina i minerala.
Ako se primenjuje duže od 7 dana onda mogu da se jave reakcije, kao što je nizak pritisak, vrtoglavica, nesvestica, drhtavica i malaksalost.
Neki ljudi ne podnose kupus ili imaju gasove.

Susam u ishrani

Susam ili sezam je kod nas najviše poznat kao dodatak u pekarskoj industriji. Često ćete videti kifle, hleb i druga peciva posuta susamom. Ali ove korisne semenke mogu se koristiti u ishrani i na razne druge načine. Nutricionisti ga rado preporučuju. Susam je mahunarka, ubrajaju ga u žitarice, a koristi se i kao začin u ishrani.
Semenke susama se razvijaju u mahunastom plodu. Semenke mogu biti bele, smedje i crne. Kod nas su obično bele u upotrebi. Biljka je jednogodišnja i naraste do 2 metra u visinu. Poreklom je iz Azije, najverovatnije iz Indije.
Susam je mahunarka, ubrajaju ga u žitarice, a koristi se i kao začin u ishrani.

Alva od susama

Susam se koristi u kuhinji, ali i u prehrambenoj industriji. Možda niste znali, ali svakako najpoznatija poslastica od susama je alva. To je takozvana tahan alva. Proizvodi se u zemljama Bliskog istoka, kao i Grčkoj.

Lizalice od susama

Još jedna poslastica od susama su lizalice od susama. To je ustvari kombinacija susamovih semenki i ušpinovanog šećera. Možete napraviti i kod kuće.

Susamov tan

Veoma zdrav proizvod od susama je susamov tan. Susamov tan je prirodni izvor energije i zdravlja. Priprema se od sveže prerađenog semena susama. Uglavnom se prodaje u teglama kao med. Može da se maže na hleb.

Susamovo ulje

Hladno cedjeno ulje susama spada u najkvalitetnija ulja. Miris i ukus su veoma prijatni. Uglavnom se koristi za začinjavanje salata i drugih jela. Šteta ga je koristiti za prženje, mada može. Prilično je skupo, ali i jako zdravo. Susamovo ulje je vredan izvor vitamina i minerala. Neki stručnjaci smatraju da se ulje susama koristilo pre 5000 godina.

Nutritivna i lekovita vrednost susama

Sadrži nezasićene masne kiseline, pa je preventivno koristan protiv kardiovaskularnih oboljenja. Od vitamina najviše ima vitamina B komleksa i to tiamin, piridoksin, niacin, riboflavin i folna kiselina. Od minerala tu su bakar, mangan, kalcijum, magnezijum, gvoždje, selen, cink i fosfor.
Sa pravom sezam važi za jednu od najlekovitijih biljka. Semenke sadrže sezamin i sezamolin koji spadaju u dijetetska vlakna. Ova kombinacija ima izuzetna svojstva kod snižavanja holesterola i krvnog pritiska. Dobar je za jetru, deluje protivupalno. Sadrži dosta kalcijuma, koji je važan za kosti. Redovnom ishranom smanjuje se rizik od nekih oblika raka. Dopunjava potrebe organizma za E vitaminom, pa tako deluje na vitalnost i usporava starenje. Susam je dobar kod suve kože, ekcema i psorijaze. Koriti u slučaju migrene i reumatoidnog artritisa.

Kikiriki

Kikiriki spada u biljke mahunarke. Kada biljka cveta, cvetovi se od težine saviju i udju u zemlju. Unutar zemlje se razviju mahune kikirikija. Jestivi deo kikirikija je zaštićen ljuskom, a kada se otvori plodvi su obloženi crvenkastom pokožicom.
Poreklo kikirikija je vezano za Južnu Ameriku, a najveći proizvodjači su SAD, Indija, Kina, Indonezija itd.

Energetska i lekovita vrednost kikirikija

Kikiriki spada u visokokalorične namirnice. Kad ste jako gladni i potrebno vam je nešto da povratite snagu, kikiriki će vas sigurno zasititi. Kikiriki sadrži gotovo 50% masti, 26% proteina i 16% ugljenih hidrata. Od vitamina ima najviše onih iz B kompleksa, kao i E vitamin.
I pored toga što mnogi misle da kikiriki nije baš zdrav, postoje naučna saznanja da je redovna ishrana kikirikijem dobra, jer smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Naravno to ne znači da je dobro najesti se slanog kikirikija. Kikiriki može da se jede i na druge načine. Sadrži nezasićene masne kiseline i dobar je antioksidant. Ulje od kikirikija je dobro za kožu, čini kožu mekšom. Treba skrenuti pažnju da su neke osobe alergične na kikiriki, pa treba biti na oprezu.

Upotreba kikirikija u ishrani

Osim onog zauljenog i usoljenog kikirikija koji se prodaje u prodavnicama i koji je najmanje zdrav, kikiriki očišćen od ljuske, može da se koristi u ishrani kao dodatak jelima, posebno salatama. Kikiriki se pre serviranja u jelima, najčešće kratko prepeče u tiganju i to bez dodavanja ulja.
Puter od kikirikija ili kikiriki maslac je pravi specijalitet. Najbolji je kikiriki maslac od organskog kikirikija, a izbegavajte onaj koji sadrži hidrogenizovane šećere i masnoće. O sastavu se treba informisati na deklaraciji.
Od kikirikija se dobija i ulje. Ulje sadrži 80% nezasićenih i 20 zasićenih masnih kiselina. Ulje od kikirikija se koristi za prženje, ali i u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji.