Lekovito bilje – Strana 20

Lavanda nije samo protiv moljaca

Poznato je da lavanda tera moljce, komarce i druge insekte, ali daleko od toga da joj je to jedina namena.
Lavanda je poreklom iz severne Afrike i južne Evrope. Dobro uspeva u područjima sa umerenom klimom. Biljka ima lepe plave ili ljubičaste cvetove. Listovi su zeleni, izduženi, slični kao kod ruzmarina. U listovima se nalazi eterično ulje.

Upotreba lavande

Dosta se koristi kao ukrasna i pejzažna biljka, pomalo i u kuhinji, a posebno u farmaceutskoj industriji. Lavanda se koristi kao dekorativna biljka. U kombinaciji sa drugim biljkama i cvećem oplemenjuje prostor mnogih parkova i površina, gde god uspeva. Komercijalno se lavanda gaji ponajviše za dobijanje eteričnog ulja. Takodjer se upotrebljava u proizvodnji kupki.

Medonosna biljka

Lavanda je i medonosna biljka. Proizvodjači meda je cene. Ima prilično dug period cvetanja od juna do avgusta.Lavanda može da cveta i preko 30 dana. Med od lavande je zlatno žute boje. Ima jako izraženu i prijatnu aromu. Med se prodaje na svetskom tržištu kao med premijum klase.

Lavanda u kulinarsvu

U kulinarstvu se ne koristi mnogo. Cvetovi lavande se koriste za sladolede, kremove i kolače. Cvetovi se negde dodaju u crni i zeleni čaj. Mladi listovi se takodjer mogu koristiti, recimo za jela sa roštilja. Koristi se u sklopu raznih mediteranskih začinskih mešavina. Lavanda se može upotrebljavati za aromatizaciju ulja. Pčelinji med od lavande je poželjan u svakoj kuhinji.

Uzgoj lavande

Lavanda se uzgaja i u našim krajevima. Proizvodnja je isplativa. Roba nalazi kupce na stranom tržištu. Lavanda najbolje uspeva na suvom, peskovitom zemljištu i tamo gde ima mnogo sunčanih dana. Osetljiva je na preveliku vlažnost. U tom slučaju mogu se javiti bolesti, naročito gljivice.

Lekovitost lavande

Lavanda se dosta koristi sa drugim biljem u aromaterapiji. Miris lavande koji se širi prostorom opušta i uspavljuje. Neke studije su pokazale da miris lavande ima uticaj na bolji kvalitet sna. Neke druge studije su pokazale da lavanada pomaže obolelim od raka, jer sprečava napredovanje bolesti. U narodnoj medicini lavanda, a naročito med se stavlja na rane da spreči infekciju. U narodu je lavanda poznata zbog svog repelentnog delovanja na insekte i posebno zbog obezbedjivanja odeće od razvoja moljaca.

Peršun kao začin povrće i lek

Peršun se koristio još u doba starih Grka i Rimljana. Danas se u ishrani koristi i podzemni i nadzemni deo, dakle koren, listovi i seme. Peršun svrstavaju u povrće, ali i začine i lekovite biljke.

Peršun u kuhinji

U kuhinji je peršun nezaobilazna namirnica. Koristi se u supama, čorbama, varivima, salatama i raznim drugim jelima. Listovi su omiljeni kao začin, zbog prijatnog mirisa, ukusa i dekorativne zelene boje.
Ono što treba da znate je, da su listovi peršuna najbolji u svežem stanju. Kad se stavljaju u supu, treba ih stavljati na kraju, da vredni sastojci ne bi isparili. Listovi su dakle najbolji sveži, a mogu i da se zamrznu, dok se sušenje ne preporučuje.

Peršun otklanja neprijatan zadah

Grickanje svežih listova peršuna otkloniće neprijatan zadah iz usta. I pre nego što su počele da se proizvode žvakaće gume u prirodi su postojale, a i danas postoje biljke koje će osvežiti vaš dah. Peršun je jedan od prirodnih osveživača daha.

Prava vrednost peršuna

Osim što poboljšava ukus hrane, peršun sadrži vredne sastojke. S pravom se može reći da je to i visokovredna i lekovita biljka. Sveži listovi su izuzetan izvor C vitamina. Sadrži dobre količine vitamina A i B (naročito B12 i folnu kiselinu), a od minerala gvoždje, kalcijum, magnezijum itd. Apiol i misticin su veoma značajni sastojci koji pospešuju izmokravanje i sprečavaju urinarne infekcije.

Šta kaže narodna medicina o peršunu

Peršun je lek za bubrege. Pospešuje izmokravanje. Upotrebom čaja od peršuna može se izbaciti kamen iz bubrega. Ipak sa ovim se nije šaliti i treba biti jako oprezan. Sve raditi uz savet lekara.
Peršun je još dobar kod dijabetesa, upale oka, groznice i za potenciju. Poboljšava cirkulaciju i čisti krv.

Nana lek za stomačne tegobe

Nana je lekovita biljka prijatnog mirisa. Postoji oko 30 vrsta nane, a najbolja je ona pod latinskim nazivom menta piperita. To je pitoma nana, koja je najlekovitija. U literaturi i inače u životu srećemo se i sa drugim nazivima za ovu biljku. Najčešće je još zovu menta ili metvica.
Uzgaja se najviše u vrtovima i baštama. Traži kvalitetno zemljište. Biljka može da poraste u visinu do 50 cm. Stabljike i listovi su zelene boje, a cvetovi su ljubičasti, ponekad sa crvenim nijansama. Ako uberete jedan listić i protrljate prstima, pomirišite i osetićete fantastičan, karakterističan miris nane. U listovima se nalazi najviše eteričnog ulja. Zbog prisustva mentola ova biljka će da vas osveži i rashladi.

Upotreba nane

Nana se koristi kao lekovita biljka, ali i kao začinska biljka. Nana je medonosna biljka, a koristi se i u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
Najviše se upotrebljavaju listovi nane, mada su korisni i ostali delovi biljke. Listovi se suše i od njih se pravi izvanredan čaj. Listove nemojte kuvati, jer će izgubiti važne sastojke. Listove preba samo preliti ključalom vodom, a to je velika razlika, jer će tako korisni sastojci ostati dostupni. Ovaj čaj može da se pije iz zdravstvenih razloga, ali i kao čaj za uživanje (umesto kafe).
Od nane se proizvode kapi i kapsule. U kulinarstvu se koristi, posebno kao začin za salate, ali i druga jela.
Neke domaćice stavljaju listove nane u pasulj, jer pasulj prouzrokuje nadimanje i gasove.
Za malu decu i trudnice u prva tri meseca trudnoće bolje je da umesto nane koriste kamilicu. Kamilica je blaža.

Nana kao lek

Veliki je dijapazon lekovitih osobina ove biljke. Kao prvo treba istaći da je to efikasan lek za stomačne tegobe. Pomaže kod problema sa varenjem, bolova u želudcu, grčeva, nadutosti. Ima spazmolitičko dejstvo. Nana deluje relaksirajuće na mišiće, a opušta ceo organizam. Samim tim dobra je i kod nervoznog želudca i creva.
Za ove zdravstvene probleme još je bolje kombinovati nanu sa moračem, kimom, anisom i kamilicom.
Kako nana ima ova umirujuća svojstva, ona se koristi i protiv nesanice. Poboljšava rad žuči, jetre i srca.
Mentol koji je prisutan u nani pročišćava disajne puteve, hladi i umiruje bol. Dobra je i za desni i zube, a posebno za neprijatan zadah iz usta. Čest je sastojak pasti za zube i guma za žvakanje.

Crna soja

Razlika izmedju žute i crne soje

Crna soja je lekovita i ukusna. Spada u mahunarke. Postoji velika razlika izmedju žute i crne soje. Osim što se razlikuju po boji, postoji razlika u ukusu i nutritivnoj vrednosti. Sadrži više proteina od žute soje, a čak dvostruko više od mesa. U Japanu je zovu i crni pasulj. Stvarno i liči na pasulj, samo što je sitnija. U Kini se upotrebljava, još od pre Hrista.

Nutritivna vrednost

Crna soja je bogata belančevinama i uljem. Sadrži 40 % proteina. U crnoj soji je zastupljeno 8 esencijalnih aminokiselina. Ima vitamina D, E, K, C, folnu kiselinu, tiamin, B6. Zastupljeni su i minerali. Naročito je zastupljen cink.

Lekovita svojstva

Odlično čisti organizam od otrova i štetnih sastojaka iz namirnica životinjskog porekla. Pošto sadrži vlakna, za njih se vežu otrovi u debelom crevu i tako se toksini izbacuju iz organizma. Na taj način crna soja sprečava razvoj kancerogenih elemenata. Crna soja je dobra protiv kašlja i astme. Pročišćava grlo, a postoji verovanje i da ima uticaj na lepši glas. Dobra je kod problema sa disajnim i polnim organima. Može da snizi holesterol i pritisak. Dobra je i za bubrege. Podiže imunitet i sprečava upale. Smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a jedna korejska studija je pokazala da uzimanje crne soje smanjuje rizik i od tromboze.

Kako jesti crnu soju

Najbolje je kuvanu crnu soju jesti u kombinaciji sa povrćem. Dakle napravite salatu. Kuvanu crnu soju pomešajte sa kukuruzom šećercem, rendanom šargarepom i zelenom salatom koju ćete iseckati na trakice. Dodajte malo maslinovog ulja, limuna i promešajte sve.

Ren olakšava disanje

Ren je lekovita, višegodišnja i zeljasta biljka. Može da naraste do 1 m. Uglavnom se koristi koren u ishrani, mada su i listovi korisni. Ukus je oštar i ljut. Koren nema mirisa, ali ako se zaseče ili ošteti, onda se širi supstanca koja iritira sluzokožu očiju i može da izazove suzenje, slično kao luk.

Ren kroz istoriju

Ren je poreklom iz zapadne Azije i jugoistoka Evropskog kontinenta. Egipćani ga koriste još 1500. godine pre nove ere. U staroj Grčkoj ren je bio vredan kao zlato. Koristio se kao afrodizijak i protiv bolova u ledjima. U medicinske svrhe se koristio i u srednjem veku. U vreme kolonijalizma je prenet na Američki kontinent. U novije vreme ren je postao popularan svuda u svetu kao začin koji se narenda u salatu ili se koristi kao prilog jelima (slično senfu).

Ren u kulinarstvu

U ishrani se najčešće koristi ren sos. Ustvari to je kombinacija rena i sirćeta. Mnogi ga na taj način koriste kao prilog uz pečenje, ali i druga jela. Sos može da se pravi i sa limunovim sokom. Ren se negde kombinuje sa sefom i majonezom. Salatama daje posebnu notu. Ren je jedan od nezamenjivih sastojaka popularnog koktela Bladi Meri.

Šta sadrži i za šta je dobar

Ren sadrži ugljene hidrate, proteine i celulozu. Od vitamina i minerala najzastupljeniji su vitamin C i kalijum. Ren ima u sebi korisna jedinjenja, ulja i enzime.
Poseduje antibakterijska svojstva. Dobar je prirodni antibiotik, antiseptik i diuretik. Ispoljava pozitivne efekte na želudac i creva. Poboljšava apetit, širi krvne sudove, greje telo, a važi i za afrodizijak. Ren pročišćava disajne puteve.

Ren dobar za sinuse

Ako imate problema sa upalom sinusa i sa zapušenim nosom, što se ne retko dešava posebno u zimskom periodu, jedite ren češće. Ako vam je zapušen nos i ne možete normalno da dišete, probajte jedan mali eksperiment. Nemojte da preterujete sa kapima za nos, očistite jedan mali komadić korena rena i žvaćite koliko možete da izdržite. Veoma je žestok i ljut, pa kad više ne možete, a vi ispljunite sve. Osetićete kako vam se gotovo momentalno otpušio nos i počećete lakše da dišete.

Žalfija za ispiranje grla

Koliko vam se puta desilo da imate neprijatan osećaj u ustima i grlu, da osećate grebanje, bolove u grlu ili vas peckaju ranice u ustima. Pad imuniteta se odražava na grlo i liči na stanje pred prehladu. Desni koje bole i krvare isto tako nisu retkost. Nešto je neophodno preduzeti. Najbolja biljka za ispiranje i dezinfekciju usne duplje je žalfija.

Žalfija biljka

Žalfija je višegodišnja zimzelena biljka, sivo zelenih listova, ljubičastih cvetova i drvenaste stabljike. Negde se još zove i kadulja, pa da znate da je to ista biljka. Poreklom je iz Mediterana, ali sad je rasprostranjena širom sveta. Istorija upotrebe datira iz davnina, jer to je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Navode je kao jednu od najznačajnijih i antički medicinski stručnjaci. Žalfija je i medonosna biljka. Od davnina se koristila kao začin, u medicinske svrhe, a u novije vreme i kao baštenska ukrasna biljka. Ima više sorti žalfije. Može da naraste do 60 cm. Biljka ima jak koren i raste kao grm.

Upotreba i lekovitost žalfije

Žalfija ima širok spektar dejstva kad govorimo o lekovitosti. Žalfija deluje antibiotski, antigljivično, antispazmolitički, dobar je antioskidans, diuretik itd. To je biljka koju uvek treba imati u kući. Pre nego što su pronađeni antibiotici žalfija se koristila kao sredstvo za lečenje bakterijskih infekcija. Koristi se kod lečenja prehlada i promuklosti, umiruje sluzokožu i deluje na smirivanje bolova u grlu. Deluje protivupalno, dobra je kod prehlada, pa čak i gripa. Otklanja probleme kod nadimanja. Žalfija čisti krv i jetru. Reguliše prekomerno znojenje, naročito noću.
U kombinaciji sa pelinom čisti parazite. Dobar je hormonski regulator. Dezinfikuje usnu duplju, ždrelo, zube i desni.
Koristi se tradicionalno u italijanskoj i japanskoj kuhinji.
Upotrebljava se kao sirovina za farmaceutsku, kozmetičku i prehrambenu industriju.
Od žalfije se najčešće pravi čaj, koji leči promuklost i nadražaje u grlu, usled prehlada i preventivno, a dobar je i kod problema sa desnima i zubima. Čaj se može koristiti samo za ispiranje, dakle može se grgoljiti, pa ispljunuti. Ali čaj se može i piti, sam ili u kombinaciji sa drugim biljkama. Doduše neki smatraju da čaj od žalfije ne treba piti u većim količinama, nego samo po malo, zbog sastojaka koje sadrži. Neki ljudi žvaću i listove žalfije i posle ih ispljunu. Kažu da i na taj način smiruje nadražaje u grlu.

Priprema čaja od žalfije

Ako pravimo čaj za ispiranje grla, onda 2 kafene kašike prelijte sa 2 dl ključale vode i poklopite sud. Nakon 10 minuta procedite i kad se prohladi ispirajte grlo grgoljenjem, a malo i zadržite čaj u ustima.
Ako pravite čaj za piti, onda 1 kafenu kašiku prelijte sa 2 dl ključale vode i poklopite sud. Nakon 5 minuta procedite i pijte 1 šolju na dan
Nije za trudnice i dojilje. Ne pije se duže od 2 nedelje zbog mogućeg toksičnog efekta sastojka tujona