Lekovito bilje – Strana 21

Bokvica efikasna lekovita biljka

O bokvici

Bokvica je široko rasprostranjena lekovita biljka. Poreklom je iz Evrope, ali raste širom sveta. To je zeljasta, samonikla i višegodišnja biljka. Listovi su ovalni, sa izraženim venama. Cvetovi su mali zelenkasti ili braon boje, a prašnici ljubičasti. Cvetovi izrastaju na gustoj klasi, koja je dugaška oko 10 cm. Bokvica se oprašuje pomoću vetra.
Mnogi bokvicu smatraju korovom zato što raste na travnjacima, livadama, duž puteva i sl. Raste svuda, slično kao maslačak ili detelina. Sigurno ste mnogo puta nagazili na bokvicu, a niste ni znali. Jedna tako korisna i lekovita biljka, nije tako daleko, nego je svuda oko nas. Lekoviti delovi biljke su listovi i koren.Postoji više vrsta bokvice. Bokvica može biti širokog lista ili ženska, uskog lista ili muška i srednja. Najcenjenija je ova širokolisna.

Upotreba i lekovita svojstva bokvice

Obloge od listova bokvice mogu se primeniti na ubode (osa, komaraca i sl.) i rane u cilju efikasnog zarastanja i sprečavanja infekcija. Čaj napravljen od listova bokvice ima opor ukus, a koristiti se za lečenje proliva i kašlja.
Mladi listovi bokvice mogu da se jedu sirovi kao salata, a stariji da se kuvaju u varivu. Mladi listovi imaju izuzetnu nutritivnu vrednost. Sadrže mnogo kalcijuma, zatim vitamine A, K i C. U listovima ima tanina, pektina, limunske kiseline.
Brojne naučne studije su pokazale da ekstrakt bokvice ima širok spektar lekovitih karakteristika. To je antioksidant, analgetik, blag antibiotik, pomaže zarastanju rana i dobar je protiv čira. Bokvica se pokazala korisna u lečenju respiratornih infekcija, kašlja, bolova u grlu i gihta.
Koristi se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Sirup od bokvice je efikasan lek protiv kašlja, a sok od bokvice je korisno sredstvo za čišćenje lica od akni i bubuljica.

Sirup od bokvice

Dobro operite 150 grama svežih mladih listova bokvice, pa ih sitno iseckajte mašinski ili ručno. Pomešajte bokvicu sa 0,5 kg tečnog livadskog meda i ostavite da odstoji nekoliko dana uz često mešanje kašikom koja nije metalna. U slučaju prehlade, kašlja, šlajma ili pada imuniteta uzimajte 1 kašičicu (ne metalnu) dnevno.

Trnjina samoniklo šumsko voće

Opis biljke

Trnjina je lekovito, samoniklo šumsko voće. Biljka je listopadni žbun, manjih ili većih dimenzija. Može da naraste do 5 metara u visinu. Cvetovi su prljavo bele boje, sa 5 latica, a listovi ovalni. Cveta pre listanja, a to je u martu i aprilu. Voće je koštunica, plodovi su tamno plavi. Plod je sličan maloj šljivi, ali više okrugao. Neki kažu za trnjinu divlja šljiva. Sazreva u jesen, a može se brati i kasnije. Plodovi ne otpadaju lako i kad su zreli. Preporučuje se da se bere nakon prvog mraza. Trnjina raste blizu šuma, puteva, na brdima i pored pašnjaka. Ne smeta joj niska temperatura. Raste i do 1500 metara nadmorske visine. Uspeva širom Evrope i kod nas, najviše u pojasu hrastovih šuma.

Upotreba trnjine

Plod se može jesti svež, iako je ukus kiseo i opor. Trnjina se koristi za pravljenje soka, sirupa, vina, a u nekim zemljama i žestokih pića (naročito likera). Može se stavljati i u voćne pite. Ako se ukiseli u sirćetu tad je slična umeboši šljivama iz Japana. Od cvetova trnjine pravi se čaj. Od trnjine se pravi i pekmez.

Lekovita i nutritivna svojstva trnjine

Trnjina je dobra za želudac. Pomaže i kod žutice. Sirup od trnjine je koristan za reumu. Trnjina je diuretik i čisti želudac i creva. Koristi se i u homeopatiji. Ekstrakt trnjine se dodaje uljima za masažu i aromaterapiju. U narodnoj medicini se primenjuje za jačanje želudca i lečenje kašlja.
Trnjina sadrži najviše C vitamin, ali i fruktozu, tanine i organske kiseline.

Pekmez od trnjine

Hladnom vodom prelijte 3 kg plodova trnjine i ostavite 12 sati u vodi. Posle toga procedite trnjine i prelijte ih mešavinom crnog vina i vode. Nek kratko odstoje, a onda stavite da se kuva. Kada plodovi omekšaju, propasirajte ih, dodajte 100 grama šećera i kuvajte uz mešanje još 30 minuta. Smesa treba da se zgusne. Kada je gotov sipajte pekmez od trnjina u pripremljene tople sterilisane teglice.

Glog hrana za zdravo srce

Opis biljke

Glog je grmoliko, listopadno drvo. Listovi imaju tri kraka, a cvetovi su mirisni, mali, beli ili ružičasti sa pet latica. Plod je crvena bobica. Bobice su zrele i beru se u septembru i oktobru. Biljka dobro uspeva u predelima sa umereno kontinentalnom klimom. Lekoviti delovi biljke su cvetovi, listovi i plodovi.

Lek za srce

Glog je ustvari hrana ili prirodan lek. Kako bilo, lekovita svojstva gloga su vezana pre svega za srce. Glog je vaskularni tonik, diuretik, efikasan za hipertenziju i miokard, deluje relaksirajuće.
Koristi se preventivno, a i u slučaju srčanih smetnji, pred infarktne slabosti, arteroskleroze, povišenog pritiska, angine perktoris i sl.
Precizan način na koji glog deluje, kada utiče na ravnomeran dotok krvi u srčani mišić i usporavanje ili stabilizovanje brzine otkucaja srca, još uvek nije utvrdjen.
U svakom slučaju, kliničke studije koje su dosad radjene, nepobitno pokazuju pozitivne rezultate.
Glog može da se koristi kao sušeno voće, tečni ekstrakt ili tinktura. U prodaji mogu da se nadju kapi gloga.
Obzirom da se radi o srcu, koje je vitalni organ čovekovog organizma, nikako ne bi trebalo da se uzima glog na svoju ruku, nego pod nadzorom kvalifikovanog lica. Dejstvo može da bude preterano, ako se kombinuje sa redovnom terapijom za srce.

Čičak čisti organizam

Čičak kao lekovita biljka ima dobru reputaciju. Odličan je kod prevencije i lečenja različitih zdravstvenih problema.

Za šta je dobar čičak

Čičak je dobar za jetru. Ishranjuje jetru i pomaže čišćenje krvi. Može se svrstati u diuretike. Podstiče znojenje i izmokravanje i uopšte doprinosi čišćenju organizma. Čičak igra značajnu ulogu i kod regulisanja nivoa šećera u krvi. Koren čička sadrži inulin koji dobro deluje kod dijabetičara.
Na nekim istrazivanjima, koja su radjena na životinjama, čičak je pokazao antitumorne efekte.
U pojedinim zemljama, gde je lečenje biljem dosta zastupljeno, čičak se koristi kao glavni ili sporedni sastojak u tretmanu protiv raka.
Čičkovo ulje je odlično za kosu. Daje kosi sjaj i zdav izgled. Ulje se pravi od korena ove biljke.
Od čička se koriste koren, lišće i seme. Preparati koji su dostupni na tržištu sadrže uglavnom koren.
U kineskoj i japanskoj kuhinji se koristi koren čička za supu, a listovi za salatu.
U tradicionalnoj kineskoj medicini suvo seme čička se koristi protiv prehlade, kašlja i boginja.

Čičak biljka

Čičak ima ljubičaste cvetove na dugačkoj stabljici. Listovi su dugački, ovalni i sa izraženim venama. Koren je svetlo smedje boje. Obično raste pored puteva, jaraka i zapuštenih njiva. Može da se seje seme u bašti. Koren je u prvoj godini rasta lekovit i može se koristiti u medicinske svrhe.

Kruška snižava holesterol

Svima je poznato kako kruška ume da bude sočna i slatka za pojesti, ali malo su poznata lekovita svojstva kruške.

Niži holesterol

Kruška sadrži dijetetska vlakna koja su veoma korisna protiv holesterola. Ova vlakna se ne rastvaraju i deluju tako što zaustavljaju holesterol u crevima, dakle pre nego što dospe u krv. Ako redovno jedete kruške to može doprineti smanjenju holesterola. Osim ovih nerastvorljivih vlakana, kruške sadrže i drugu vrstu vlakana koja jesu rastvorljiva. To je ustvari pektin. Pektin se rastvara u crevima, veže se za holesterol i tako utiče na njegovo izbacivanje iz organizma.
Vlakna utiču i na sprečavanje zatvora i tvrde stolice, naime kruška je dobar diuretik. Ako jedete kruške smanjujete rizik od raka debelog creva.

Jake kosti i dobra memorija

Kruške sadrže i bor. To je mineral koji je prilično važan za zdrave i snažne kosti. Naučnici su ustanovili da dovoljna količina minerala bora, sprečava gubitak kalcijuma u srednjem dobu i u starosti. Na taj način se smanjuje i rizik od osteoporoze. To je bolest kostiju izazvana gubitkom minerala iz organizma. Bor je još važan za memoriju i koncentraciju.
Ne zaboravite da jedete kruške, jer su ukusne i korisne za vaše telo.

Lekovitost šipurka

Šipurak je najbolji prirodni izvor C vitamina.Biljka raste u obliku trnovitog žbuna. Može narasti do 3 metra u visinu. Divlja ruža cveta u maju i junu.
Cvetovi su krupni, bele ili ružičaste boje. Jestivi deo divlje ruže je plod. Šipurak je ovalnog oblika i najčešće narandžaste i crvene boje. Unutar ploda su sitne žute semenke. Najbolje je da se bere u septembru i oktobru.
Često se može videti uz puteve ili izmedju njiva, te na obodima šuma. Raste gotovo svuda. Uspeva na nadmorskoj visini do 1500 m. Raste samoniklo u ravničarskim i brdskim predelima. Šipak može i da se uzgaja za industrijsku proizvodnju. Najčešće se koristi za proizvodnju čaja u filter kesicama i ukusne marmelade. U nekim zemljama se dobija i šipkov med koji je dokazanog kvaliteta. Naime, košnice se postave blizu plantaža i pčele skupljaju polen sa cvetova divlje ruže.

Lekovitost i korist od šipka

Korisni sastojci u šipku su pre svega vitamin C, ali i omega 3 i omega 6 masne kiseline. Na 100 grama šipka ima oko 500 mg vitamina C. Plod još sadrži ugljene hidrate, proteine i vlakna.

– šipurak poboljšava imunitet
– čisti bubrege i stimuliše izmokravanje
– koristan je kod bolova u želudcu usled prejedanja ili kod proliva
– pomaže da se zaustavi unutrašnje krvarenje i redukuje krvarenje kod menstrualnih ciklusa
– dobar je kod avitaminoze
– poboljšava cirkulaciju i čisti krv

Vino od šipka

½ kg sušenog šipka izgnječite i dodajte ½ kg šećera. Izmešajte dobro i ostavite malo da odstoji, a onda nalijte 3 l vode. Mešajte dok se šećer sasvim ne rastopi. Potrebna vam je velika tegla sa poklopcem. Zatvorite dobro i ostavite 6 dana. Svaki dan promućkajte teglu. Nakon 6 dana procedite i pijte. Ovo može da se pije mesec dana. Korisni sastojci su potpuno sačuvani i piće je ukusno.