Šta je insulinska rezistencija, koji su simptomi, kakva je ishrana potrebna i iz čega se sastoji lečenje? Insulinska rezistencija je poremećeno stanje u kome ćelije u organizmu ne reaguju na normalnu aktivnost hormona insulina u krvi. Kada telo proizvodi insulin u uslovima insulinske rezistencije, ćelije su otporne na insulin i ne mogu ga iskoristiti, pa to dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi. Pankreas luči još više insulina, jer registruje povećan nivo šećera u krvi i suprotstavlja se otporu ćelija. Tako nastaje hiperinsulinemija. Sada imamo povišen šećer u krvi i povišen insulin u krvi. To je stanje pred dijabetes, koje često ostane neprimećeno, a uzrokuje dijabetes tipa 2, moguće i bolest krvnih sudova i srca. Neiskorišćeni insulin može oštetiti tikva, a nagomilani šećer ne sagoreva. Faktori rizika za nastanak insulinske rezistencije su genetski, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, loša ishrana itd. Postoji objašnjenje, da preteranim unosom hrane u organizam nivo šećera u krvi ostaje visok u dužem periodu, pa onda, kao odgovor na to i nivo insulina biva dugotrajno visok. Insulin tako kontinuirano stimuliše insulinske receptore ćelija. Ćelije nakon određenog vremena kreću da pružaju otpor, tako što se smanjuje broj insulinskih receptora ili prosto postaju manje osetljivi. Vremenom ćelije postaju rezistentne na insulin i tako nastaje insulinska rezistencija.
Šta je insulin
Insulin je hormon koji luči žlezda pankreas ili gušterača. Glavna mu je uloga da reguliše nivo šećera u krvi. Hrana koju unosimo u telo se vari i šećer ulazi u krv. Krv prenosi šećer do ćelija, a tu se sagoreva u energiju. To je ono što je normalno stanje i kako bi trebalo da bude.
Koji su simptomi insulinske rezistencije
– odsutnost i problemi sa koncentracijom
– problemi sa šećerom u krvi
– umor i pospanost, naročito nakon jela
– gojenje, gomilanje masti posebno na stomaku, teško je smršati
– nadimanje i gasovi
– osećaj gladi
– potreba za slatkim
– povećan pritisak i trigliceridi
– depresija
Moguće je da se pojave svi ovi simptomi ili samo neki od njih.
Ishrana i lečenje kod insulinske rezistencije
Insulinska rezistencija i gojaznost očito idu zajedno. Unos masti i ugljenih hidrata u većoj meri nego što je to organizmu potrebno, izgleda da ima veliku ulogu u nastanku insulinske rezistencije. Mnogi ljudi nisu ni svesni da unose previše masnoće i šećera u organizam. U slučaju insulinske rezistencije ishrana mora biti koncipirana tako da dovede do mršavljenja, a to kod insulinske rezistencije, moramo priznati uopšte nije lak zadatak. Ishrana treba da sadrži manje masti i ugljenih hidrata, a više vlakna. Eliminisati iz upotrebe slatkiše i šećere, masnu hranu, hleb i brašno, gazirane napitke, kukuruz i krompir zbog skroba, slatko voće (kao banana i kruške). Ishrana treba da se bazira na povrću, sa ribom, malo mesa, malo mlečnih proizvoda (manje masnih),malo voća, pojedine žitarice (ječam, proso), maslinovo ili laneno ulje, praviti što više salata. Ova ishrana je možda najpribližnija takozvanoj mediteranskoj ishrani. Između obroka se mora praviti odgovarajuća pauza, od najmanje 3 sata. Ne sme se stalno nešto grickati, da se ne bi konstantno držao visok nivo šećera u krvi. Fizička aktivnost je neophodna, da bi se nagomilane masnoće, kao energija trošile.
Biljno lečenje insulinske rezistencije
Postoje biljke koje su značajne kao pomoć u ovakvom režimu ishrane u preddijabetesnom stanju, što insulinska rezistencija jeste. Tu spadaju cimet, piskavica, gorka dinja, indijsko kino drvo (Pterocarpus marsupium), srebrna svilenica (gymnema sylvestre).