Meksički krastavac ili čajot je bodljikavo povrće, koje liči na kaktus, a ustvari srodno je sa tikvicama i slično se koristi u ishrani. Postoji i vrsta bez bodlji, koja je svakako jednostavnija za upotrebu. Kruškastog je oblika, mada od sorte zavisi veličina, oblik i boja. Plodovi su obično svetlije zelene boje, a mogu biti i beli. Listovi su srcoliki. Zemlja porekla je Meksiko, ali je raširena vrsta po celoj Južnoj Americi, pa i u svetu. Latinski naziv za ovu biljku je Sechium edule. Drugi nazivi su šajot, čajota, šajota ili jednosemena tikva.
Meksički krastavac uzgoj
Meksički krastavac je kod nas prilično redak, iako postoje uslovi za uzgoj. Uspeva u toplijim krajevima sa više sunca. Kod nas je to jednogodišnja biljka zbog hladne zime. Seje se u proleće u plodno i dobro pripremljeno zemljište. Razmak treba biti 3 metra, jer se biljka širi. Meksički krastavac je puzavica i biljka može da se širi i po više metara. Idealno bi bilo da ima podršku u vidu pergola, kao loza, mada može da se širi i po zemlji. Čajot nema mnogo neprijatelja/štetočina koje ga napadaju i jednostavan je za uzgoj.
Za razliku od ostalih tikava sa kojima je u rodu, čajot ima samo jednu semenku.
Meksički krastavac kako se koristi i lekovitost
Plod meksičkog krastavca se priprema kao tikvice. Može da se kuva, prži, peče ili puni. Osim čajot ploda, u medicinske svrhe se koriste i drugi delovi biljke, kao listovi, mladi izdanci i koren. Čaj od listova meksičkog krastavca je dobar diuretik i koristi se da rastvori kamen u bubregu, te u lečenju arteroskleroze i hipertenzije. Listovi mogu da se koriste u kuhinji identično kao spanać. Mladi izdanci se pripremaju isto kao špargla. Podzemni deo je sličan krompiru i isto tako može i da se koristi u kuhinji. Neki delovi biljke se upotrebljavaju kao stočna hrana. Na našim prostorima najviše se u ljudskoj ishrani koristi plod.
Veoma bitno kod ove biljke je da je to biljka kratkog dana. To znači da kod nas može doneti plodove samo u proleće ili jesen kada dani nisu dugi. Ukoliko želimo da donese plod i preko leta mora se jedan deo dana pokrivati neprozirnom folijom kako bismo je na veštački način podstakli na plodonošenje. Iz tih razloga ova biljka nije idealna za uzgoj, mada zaslužuje da se više gaji kod nas.
Dobila sam jedan plod u septembru s nadom da ću ga posaditi u proleće. Zamotala u taman papir i smestila na policu gde inače držim svo semenje. Za 3 nedelje mi iz papira izbila granćica s listovima…kako mi dalje postupati? Da li on može da se gaji kao kućna biljka?