Blitva

Blitva spada u lisnato povrće. Listovi su krupni i zeleni. Boja stabljike može varirati. Postoje različite sorte blitve. Ovo povrće je najsličnije spanaću. Po listovima je slična i cvekli, samo što je kod blitve sve u listovima, a ne u korenu.
Blitva može da se seje od 2 do 6 meseca. Seme se seje u redove, na dubinu od 3 cm. Ako je gusto zasejana, kasnije može da se rasadjuje. Listovi se seku i beru tokom godine u kontinuitetu, bez vadjenja celog korena.Iz korena zatim rastu novi listovi. Kada se listovi uberu ne mogu dugo da zadrže svežinu, pa ih treba što pre iskoristiti. To je dvogodišnja biljka. Blitva voli plodno zemljište i umerenu klimu, sa dovoljno kišnih dana.

Upotreba blitve u kulinarstvu

Blitva se koristi širom sveta, a najviše u mediteranskoj i arapskoj kuhinji. Mladi listovi se mogu koristiti sirovi u salati. Ipak blitva se obično obari kratko. Ima blago gorak ukus. Najčešće se sprema u kombinaciji sa krompirom i ribom. Blitvu treba začiniti hladno cedjenim maslinovim uljem. Naravno može se stavljati i u pitu.

Blitva kao lek

Svakako da blitvu treba jesti češće. Sadrži minerale, vitamine, dijetetska vlakna i proteine.Od vitamina sadrži C, K i B. Od minerala sadrži najviše kalijuma, magnezijuma, gvoždja. Dobra je za nervni sistem, usporava starenje i jača koncentraciju. Poboljšava krvnu sliku i čisti krv. Blitva je dobar diuretik i sprečava pojavu zatvora.
U narodmoj medicini listovi se stavljaju na kožu da zaleče čireve i rane. Čorba je dobra kod problema sa mokraćnim putevima.