Banane imaju mnogo koristi za zdravlje. Jedemo ih kada osetimo napad gladi. Jednostavne su za konzumiranje, a može se od njih i praviti svašta. Novija istraživanja u Japanu su pokazala da tačkaste banane, odnosno one koje su već dobro zrele, imaju neke prednosti za zdravlje Nastavi sa čitanjem Šta se dešava kada jedemo tačkaste banane
Svi su čuli za proizvod crna melasa, ali mnogi se pitaju šta je melasa i od čega se pravi. Melasa sirup je sporedni proizvod u proizvodnji šećera i dobija se od Nastavi sa čitanjem Šta je melasa i gde kupiti
Kako popraviti krvnu sliku, je pitanje koje se često postavlja u trudnoći, ali i inače ima ljudi koji se suočavaju sa nedostatkom gvožđa u krvi zbog bolesti ili Nastavi sa čitanjem Kako popraviti krvnu sliku – nedostatak gvožđa u krvi
Humus je naziv za recept, koji se pravi kao namaz od slanutka ili leblebije. Naziv i poreklo su iz arapske kuhinje, ali je poslednjih godina ovaj recept, prihvaćen Nastavi sa čitanjem Humus namaz od slanutka ili leblebije recept kako se pravi
Alge rastu ispod površine vode i slične su biljkama, iako nisu prave biljke. Ljudi već dugo koriste morske alge u ishrani. Mogu se jesti sveže, a najčešće se koriste sušene. Potope se u vodu da omekšaju, iseckaju se po potrebi i u malim količinama se dodaju hrani. Ne treba ih dugo kuvati. Morske alge su prirodno slane i imaju ukus sličan morskim plodovima, što na neki način ustvari i jesu. Dodaju se čorbama, salatama, žitaricama i drugim jelima, slično kao začini. Neki ljudi moske alge zovu morskim povrćem. U pojedinim zemljama Azije alge se jedu redovno, a u Japanu svakodnevno. Negde se alge prodaju u prahu. Upotrebljavaju se i kao dodaci ishrani u vidu preparata. Najpoznatiji sastojak koji se dobija od algi je agar.
Zašto su alge korisne?
Morske alge sadrže višestruko veće količine minerala, u odnosu na biljke koje rastu na kopnu. Po sadržaju minerala to je namirnica bez premca. Sem minerala, alge sadrže i vitamine, proteine i ugljene hidrate. Alge su uglavnom lako svarljive, ali za onoga ko prvi put proba alge, preporučuju se male količine. Postepeno da se uvrste u ishranu dok se organizam ne navikne. Naravno svaka alga ima posebne osobine, ali imaju i dosta toga zajedničkog. Korisne su za imunitet, čišćenje organizma, metabolizam, imaju diuretska svojstva i pozitivno utiču na rad tiroidne žlezde. Alge snižavaju masnoću u krvi i poželjne su u ishrani kod držanja dijete, ali i inače. Nezaobilazne su u makrobiotici i vegeterijanskoj ishrani. Alge sadrže u sebi sve ono što je dobro u morskoj vodi, a morska voda je izvor života. Veoma je važno da su alge iz čistih delova okeana, u protivnom bi mogle biti štetne. Na žalost ljudi zagadjuju i more, a ne samo kopno, pa treba voditi računa da se alge kupuju od pouzdanih prodavaca i proizvodjača.
Alge i u kozmetici
Alge su dobre za kožu. Održavaju kožu vlažnom, odlažu starenje kože i smanjuju negativan efekat sunčevih zraka na kožu. Proizvodjači se utrkuju u proizvodnji i prodaji preparata koji sadrže alge i koji se koriste u kozmetici.
Kako se dele alge?
Alge se uglavnom dele prema boji. Tako da imamo crvene, smedje, zelene, plave i žute. Mogu da budu morske i slatkovodne alge. Neke specifičnosti algi zavise od podneblja, dubine mora, osvetljenosti, slaniniteta mora i sl. Najpoznatije morske alge su arame, vakame, kombu, nori, hidžiki.
Arame
Arame su smedje alge blagog ukusa, pa se preporučuju početnicima u konzumiranju algi. Arame izgledaju kao končići ili rezanci. Korisna je za snižavanje krvnog pritiska, za štitnu žlezdu i kod bolnih menstruacija.
Vakame
Alga je smedjesive boje, krupnijih listova. Sadrži dosta kalcijuma, gvoždja i joda. I vakame je alga blažeg ukusa. Dobra je za čišćenje krvi, regulisanje metabolizma i za dijabetičare. Stavlja se najčešće u miso supu.
Kombu
Kombu ima specifičan ukus i velike i debele listove. Nezamenjiva je u japanskoj kuhinji. Glavni sastojak je japanskog dašija. To je baza za pravljenje raznih supa. Kombu jača organizam i seksualnu snagu. Dobra je za varenje hrane. Snižava pritisak i holesterol.
Nori
Nori alge su poznate u celom svetu zbog toga što se koriste u pripremi japanskog jela suši. Nori imaju prijatan i slatkast ukus. Spadaju u crvene alge. Upotrebljava se protiv arteroskleroze i snižava holesterol.
Hidžiki
Alga u obliku rezanaca. Smedje je boje, a kad se osuši crne. Izuzetno je bogata sa kalcijumom i gvoždjem. Dobro reguliše probavu i obnavlja crevnu floru, koristi se kod anemije, ima antibakterijsko dejstvo, reguliše metabolizam.
Kako napraviti čaj od koprive
Sipajte u šerpu onoliko šolja vode koliko želite čaja od koprive da napravite. Prokuvati vodu za čaj. Dodati u šerpu kad voda ključa, onoliko supenih kašika usitnjenog lista koprive, koliko ste šolja vode sipali. Odmah sklonite i poklopite šerpu i ostavite da odstoji 20 minuta. Nakon toga procedite čaj u šolje. Kada se prohladi pijte čaj.
Najbolje je da ne dodajete zasladjivače, a ako vam se ukus ne svidja, sledeći put možete ubaciti i malo nane, pa će to učiniti da čaj bude pitkiji. Setite se da ovde nije primarno uživanje u čaju, nego unapredjenje zdravlja.
Za kuvanje čaja najbolje je koristiti mlade listove, znači one koji su pri vrhu. Ipak cela biljka je lekovita, tako da se za čaj mogu koristiti i stabljika i koren.
Upotreba i doziranje čaja od koprive
Čaj od koprive mogu da piju svi. Pije se i topao, a još je bolji ohladjen i to kad odstoji nekoliko sati. U toku dana može da se pije od 1 do 3 šolje dnevno. U zavinosti od zdravstvenog problema, može da se pije nekoliko dana, a kod hroničnih bolesti i nekoliko meseci. Čaj od koprive mogu da piju i trudnice u manjim količinama.
Za šta je dobar čaj od koprive
Prema naučnim saznanjima kopriva je korisna kod anemije. Sadrži dosta gvoždja, pa se upotrebom čaja u odredjenom periodu daje doprinos stvaranju eritrocita.
Kopriva čisti krv, hrani i revitalizuje ćelije. Korisna je kod prolećnog umora, daje energiju i razbudjuje organizam. Delotvorna je i kod alergija. Kopriva je diuretik. Čisti organizam, rešava probleme sa aknama i kožnim oboljenjima, deluje protivupalno.