Lešnik štiti srce i krvne sudove

Leska1
Lešnik je blagotvoran za čovekov organizam. U plodu se nalaze pojedini sastojci koji štite srce i krvne sudove. Ako se redovno konzumira može da snizi pritisak. Lešnik je dobar antioksidans. Lešnici su u energetskom smislu veoma vredna namirnica, pa se preporučuju sportistima i mladima. I starijima su korisni kao preventiva od srčanog udara, za vitalnost i potenciju.
Kada se razbije ljuska, koja štiti plod, na samom jezgru se nalazi tanki smedji omotač koji sadrži korisne polifenole. Jezgro sadrži 60-70% masnoće, a to su uglavnom nezasićene masne kiseline, inače veoma poželjne u ishrani. Osim toga u plodu ima belančevina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Od vitamina najviše su zastupljeni B (posebno B5, B6, folna kiselina), A i E, a od minerala kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, gvoždje, mangan, selen, cink.

Upotreba lešnika

Lešnik je korisno grickati u svežem stanju. Veoma je zastupljen u kulinarstvu. Neke poslastice su nezamislive bez lešnika. Redovan je sastojak mnogih torti i kolača. U konditorskoj industriji se koristi ponajviše. Lešnici daju poseban kvalitet mlečnim čokoladama i kremovima.
Lešnik se koristi i u farmaceutskoj industriji. Ulje koje se dobija od lešnika se primenjuje kod masaže, a ima ga i u kozmetičkim preparatima za zaštitu od sunca.
U kineskoj medicini poznat je kao lek za potenciju, kao i ostalo jezgrasto voće.
U narodnoj medicini čaj od ljuske ili neljuštenog lešnika se koristi u lečenju urinarnih bakterijskih infekcija, stomačnih problema i hemoroida. Osim toga prave se obloge od ovog čaja, a stavljaju se na rane i proširene vene na nogama.

Share Button

Bosiljak u kuhinji i medicini

bosiljak

Bosiljak je poreklom iz Indije. To je poznata začinska, aromatična, zeljasta i ukrasna biljka. Postoji više vrsta ove biljke. Uglavnom je jednogodišnja, ali neke sorte su i višegodišnje. Bosiljak je zelene boje, a retke su sorte sa ljubičastim listovima. Može da naraste od 30 cm pa do preko 1 m. Cvetovi su beli i grupisani. Biljka je prilično osteljiva na niske temperature. Najbolje uspeva u toplim krajevima i voli dosta sunca. Može da se gaji u bašti, pa čak i u saksiji na terasi. Bosiljak ima svoj istorijski i religijski značaj. Pravoslavna crkva ga koristi.

Bosiljak u kuhinji

Kao začin se koristi svuda u svetu, a najviše u italijanskoj kuhinji. Važnu ulogu igra i u tajvanskoj kuhinji i nekim zemljama jugoistočne Azije. Bosiljak se ponajviše upotrebljava kao svež. Najčešće se koristi na taj način što se dodaje kuvanim jelima i to u poslednjim trenutcima kuvanja, da mu se ne pokvari ukus i vrednost. Bosiljak je glavni sastojak pesto sosa, uz maslinovo ulje, beli luk i pinjole. Pesto sos spada u važan segment italijanske kuhinje.
Par dana bosiljak se može čuvati u frižideru, a duže vreme može u zamrzivaču. Prodaje se i kao sušeni bosiljak, ali sušenje mu narušava onu pravu aromu i kvalitet. U kuhinji se uglavnom upotrebljavaju listovi bosiljka, ali mogu i cvetovi.

Efikasnost bosiljka u medicini

Ajurveda poznaje i koristi bosiljak, zbog lekovitih svojstava.  Već tradicionalno je u upotrebi u Indiji za lečenje astme, dijabetesa, stresa i napetosti. Ima tu odliku da opušta i umiruje organizam. Bosiljak je dobar za apetit i varenje. Negde se koristi i za lečenje akni na licu, a koristan je protiv tromboze. Eterična ulja koja se nalaze u bosiljku imaju efikasna antioksidantna, antimikrobna, antivirusna i antikancerogena svojstva.

Share Button

Kako izgleda i čemu služi komorač

Komorač
Komorač raste u divljini i uzgaja se. Poreklom je iz južne Evrope. Svi delovi biljke su lekoviti. Naraste do 2 metra u visinu. To je dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Koren je beo, krupan i mesnat. Stabljika je razgranata. Plod ima dve semenke. Komorač izgleda tako, da ima dosta sličnosti sa mirodjijom i anisom. Krupniji je od mirodjije. Ukus mu je sladak i prilično je aromatičan, kao kod anisa. Komorač je začinska, industrijska, medonosna i lekovita biljka. Drugi nazivi za ovu biljku su morač, divlja mirodjija, slatka mirodjija, slatki aniš, slatki kopar, anason itd. Evo čemu sve služi komorač:

Komorač kao začin u kulinarstvu

Komorač se stavlja u supe i poneki sos, a naročito se kombinuje sa ribom i morskim specijalitetima. Koristi se kao začin koji se dodaje pecivu, hlebu i kolačima. Može se stavljavljati kao začin u zimnicu. Redovan je sastojak u italijanskoj i indiskoj kuhinji.

Komorač kao sirovina u industriji

Komorač se koristi kao u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Upotrebljava se kao sirovina u proizvodnji nekih alkoholnih pića. Alkoholna pića u kojima je komorač bitan sastojak su uzo, mastika, anasolija, absint i pastis.
Eterična ulja koja se proizvode od komorača koriste se u farmaceutskoj industriji za proizvodnju sapuna i parfema.

Lekovita svojstva komorača

Upotreba morača u medicini i narodnoj medicini je višestruka. Koristi se za poboljšanje laktacije, kod malokrvnosti, za lečenje želudca i creva, poboljšanje apetita. Dobar je za disajne organe i bubrege. Čaj od komorača je koristan za vid i umorne oči.

Share Button

Peršun kao začin povrće i lek

persun
Peršun se koristio još u doba starih Grka i Rimljana. Danas se u ishrani koristi i podzemni i nadzemni deo, dakle koren, listovi i seme. Peršun svrstavaju u povrće, ali i začine i lekovite biljke.

Peršun u kuhinji

U kuhinji je peršun nezaobilazna namirnica. Koristi se u supama, čorbama, varivima, salatama i raznim drugim jelima. Listovi su omiljeni kao začin, zbog prijatnog mirisa, ukusa i dekorativne zelene boje.
Ono što treba da znate je, da su listovi peršuna najbolji u svežem stanju. Kad se stavljaju u supu, treba ih stavljati na kraju, da vredni sastojci ne bi isparili. Listovi su dakle najbolji sveži, a mogu i da se zamrznu, dok se sušenje ne preporučuje.

Peršun otklanja neprijatan zadah

Grickanje svežih listova peršuna otkloniće neprijatan zadah iz usta. I pre nego što su počele da se proizvode žvakaće gume u prirodi su postojale, a i danas postoje biljke koje će osvežiti vaš dah. Peršun je jedan od prirodnih osveživača daha.

Prava vrednost peršuna

Osim što poboljšava ukus hrane, peršun sadrži vredne sastojke. S pravom se može reći da je to i visokovredna i lekovita biljka. Sveži listovi su izuzetan izvor C vitamina. Sadrži dobre količine vitamina A i B (naročito B12 i folnu kiselinu), a od minerala gvoždje, kalcijum, magnezijum itd. Apiol i misticin su veoma značajni sastojci koji pospešuju izmokravanje i sprečavaju urinarne infekcije.

Šta kaže narodna medicina o peršunu

Peršun je lek za bubrege. Pospešuje izmokravanje. Upotrebom čaja od peršuna može se izbaciti kamen iz bubrega. Ipak sa ovim se nije šaliti i treba biti jako oprezan. Sve raditi uz savet lekara.
Peršun je još dobar kod dijabetesa, upale oka, groznice i za potenciju. Poboljšava cirkulaciju i čisti krv.

Share Button

Šljiva, šljivovica i koštica kao lek

sljiva
Dobro je poznato da se šljiva koristi na različite načine u ishrani. Osim u svežem stanju, plod šljive se koristi za džem, slatko, kompot i rakiju šljivovicu. Sveže šljive treba jesti redovno kad je sezona, jer odlično regulišu probavu i pražnjenje creva, što je od izuzetnog značaja za čovekovo zdravlje. Kada nema svežih šljiva dobre su i sušene, koje imaju slično dejstvo. Suve šljive su veoma kvalitetan i tražen proizvod. Šljive mogu i da se zamrzavaju, pa da se iskoriste u toku zime, recimo za knedle sa šljivama. Koštice šljiva se obično bacaju, ali one su korisne i mogu se iskorititi kao sirovina za dobijanje lekovitog ulja. Mnogi smatraju da je čašica domaće rakije šljive na dan kao lek.

Karakteristike i gajenje šljive

Šljiva je biljka iz porodice ruža. Postoji mnogo vrsta, ali najčešće kad se kaže šljiva, misli se na domaću šljivu. Sorte domaće šljive su mnogobrojne. Veruje se da je nastala ukrštanjem i selekcijom trnjine i džanarike. Drvo šljive mora da se održava da bi dalo dobre prinose. Treba da se orezuje, okopava i sprovodi redovna zaštita prskanjem. Listovi domaće šljive su zaobljeni i zeleni, a cvetovi beli. Šljiva spada u koštunice, kao i višnja, trešnja, kajsija i breskva. Prema statističkim podacima iz 2009. Godine šljiva se ubedljivo najviše gaji u Kini, a zatim u Srbiji, SAD itd.

Rakija od šljiva ili šljivovica

Rakija od šljiva ili šljivovica se dobija destilacijom komine šljive koja je fermentisala. Ova rakija ima najmanje 25 % vol alkohola. To je rakija dobijena prvom destilacijom, a prepečenica se dobija dvostrukom destilacijom i onda ima 40-45 % vol. Da bi se došlo do konačnog proizvoda potrebna je odredjena procedura.
Berba plodova se uglavnom radi ručno. Stablo šljive se trese i plodovi se uzimaju sa zemlje. Plodovi moraju da budu sasvim zreli. Šljive se potom peru da bi se odstranile nečistoće, ako ih ima. Preporučuje se odvajanje koštica od šljiva. Zatim ide postupak muljanja. Sa ovim sadržajem se pune burad, odnosno posude u kojima će se odvijati vrenje. Dodaju se kvasci i druge neophodne materije. Fermentacija traje obično 2 nedelje.
Šljivovica kao lek je dobro poznata u narodu, još od davnina. Na žalost mnogi preteruju sa pićem, a kad se preteruje, onda i lek postaje štetan. Čašica kvalitetne domaće šljivovice se još od davnina koristi za cirkulaciju i kod bolova u želudcu, te kao aperitiv pre jela, za bolje varenje hrane. Za spoljašnju upotrebu može poslužiti za dezinfekciju rana i masiranje tela kod skidanja temperature.

Ulje od koštica šljive kao lek

Svima su nam više ili manje poznati proizvodi od šljive, ali da li ste znali za hladno cedjeno ulje od koštica šljive. Koštice šljive se obično bacaju, ali to je šteta zato što sadrže B17 vitamin, koji je veoma koristan kao preventiva i u borbi protiv raka. Osim toga značajan je sadržaj E vitamina u ovom ulju. U svetu se odavno proizvodi hladno cedjeno ulje od koštica šljive, a odskora i kod nas. Osim oralno ovo ulje se može koristiti za spoljnu upotrebu i za kozmetičke preparate.

Share Button

Mandarina dobar izvor c vitamina


Mandarina je citrusno voće, koje uspeva u toplim predelima sa subtropskom i mediteranskom klimom. Biljka je osetljiva na niske temperature, a posebno na temperature ispod 0. Postoje sorte mandarine koje su otpornije, pa mogu da pežive i -10. Drvo mandarine je zimzeleno i malih dimenzija. Naraste svega oko 3 metra u visinu. Kada se oguli kora mandarine, zamiriše prostor u kome se nalazite, a još više ako koru stavite na radijator ili peć. Postoje sorte koje imaju i koje nemaju semenke, ali su podjednako ukusne. Prosečan plod je težine oko 100 grama.

Mandarina vs narandža

Mandarina je najsličnija narandži. Uglavnom je sladja od narandže i ostalih agruma. Omiljena je zbog prijatnog mirisa i ukusa. Osim toga, u odnosu na pomorandžu lakše se oguli, a ima i tanju koru. Kada se ubere mandarina ne može da opstane dugo kao pomoranža. Brže gubi svežinu i kvari se.

Gde uspeva mandarina?

Mandarina se gaji u mediteranskoj regiji (Grčka, Italija, Egipat, Turska, Maroko). Uspeva i u dolini reke Neretve. Ipak najviše se proizvodi u Kini, Indiji i Japanu. Inače poreklo mandarine se veže za jugoistočnu Aziju.

Značaj i vrednost mandarine

Mandarina je dobar izvor c vitamina, a to joj pridaje veliki značaj u zimskom periodu, kada su grip i prehlade naročito aktuelne. Količina vitamina c je čak i veća u mandarini nego u drugim agrumima. Od minerala ima dosta kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvoždja. Sadrži i dijetetska vlakna i dobar je antioksidans. Energetska vrednost prosečnog ploda mandarine je 80 kcal.

Upotreba mandarine

Najviše se jede u svežem stanju. Može sa drugim voćem da se meša u voćnim salatama. Retko se koristi za sok. Ponekad se mandarina stavlja u kolače i torte.
Mandarinina kora se upotrebljava za proizvodnju esencijalnog ulja, kojim se boje žvake, bombone, gazirana pića, sladoledi itd.

Share Button