Simptomi i lečenje gripa


Grip ili influenca je virusno oboljenje. Postoje tri različita tipa A, B i C, ali i mutacije. Ponekad je to blaži oblik, a ponekad teži. Osim tipa virusa na to utiče i imunitet osobe koja je zaražena. Grip se lako prenosi pa je teško žaštititi se. Može da se prenese i bez dodira sa zaraženom osobom, preko vazduha. Moguće je ipak preduzeti neke korake. Treba često provetravati prostorije, koristiti asepsol za dezinfekciju, redovno prati ruke.

Simptomi gripa

Tipični simptomi su povišena telesna temperatura i curenje iz nosa. Temperatura može biti blago povišena, ali katkad i visoka. Često se javljaju i bolovi u glavi, mišićima i zglobovima, mučnina uz gubitak apetita. Oboleli je iscrpljen, preznojava se, a može imati vrtoglavicu. Postoji i niz drugih simptoma koji se redje ili češće javljaju. Lekari obično sa takvim simptomima dijagnostikuju grip, pogotovo ako ima još osoba sa sličnim ili istim simptomima. Da bi se zasigurno utvrdilo da li je grip i koji je tip treba dati uzorak krvi i čekati rezultate više dana. Simptomi obično prolaze za 7 dana, a temperatura i pre. Medjutim malaksalost i iscrpljenost organizma mogu se osećati još dugo posle bolesti.

Lečenje i preventiva

Potpuno je pogrešno u ovakvoj situaciji, na svoju ruku, uzimati antibiotike. Antibiotici ne deluju, a mogu biti i kontraproduktivni, jer smanjuju otpornost organizma. Samo u odredjenim slučajevima, ako vaš lekar tako odluči, treba uzimati antibiotike. Ako postoji opasnost da usled gripa dodje do komplikacija sa nekim vitalnim organima (npr. pluća) onda se uzimaju antibiotici. U novije vreme postoje i neki antivirusni lekovi.
Pošto je sa gripom ustvari napadnut imunitet, potrebno je dati mu podršku i ojačati ga da se izbori sa bolešću. Stoga se preporučuje upotreba toplih napitaka, odnosno biljnih čajeva. Priroda i biljke su se postarale da i za grip ima leka. Dobar je šipkov čaj, ali i ostali biljni čajevi. Važan savet je da pijete što više tečnosti.
Vitamin C je vrlo značajan kod podizanja imuniteta i odbrane organizma. Uglavnom se pije limunada, ali ne treba zaboraviti da C vitamina ima i u narandži, mandarini, kiviju, ribizli i ostalom voću.  Ima ga i u povrću, kao recimo kupusu i peršunu. Organizam gripom zaražene osobe vapi za c vitaminom. C vitamin se bolje apsorbuje iz prirodnih izvora, a to je pre svega voće i povrće. Neki ljudi uzimaju i više c vitamina nego što je uobičajno, putem tableta. Pušačima i sportistima su i potrebne veće količine, a naročito obolelima od gripa.
U narodnoj medicini za lečenje gripa se koriste prirodni antibiotici, beli luk i ren.
Preventiva bi bila da se redovno jede voće i povrće, redovna fizička aktivnost, raznovrsna ishrana i održavanje lične higijene.
Za starije i bolesne ljude, čiji imunitet je već narušen, preporučuje se vakcinacija.

Share Button

Blitva


Blitva spada u lisnato povrće. Listovi su krupni i zeleni. Boja stabljike može varirati. Postoje različite sorte blitve. Ovo povrće je najsličnije spanaću. Po listovima je slična i cvekli, samo što je kod blitve sve u listovima, a ne u korenu.
Blitva može da se seje od 2 do 6 meseca. Seme se seje u redove, na dubinu od 3 cm. Ako je gusto zasejana, kasnije može da se rasadjuje. Listovi se seku i beru tokom godine u kontinuitetu, bez vadjenja celog korena.Iz korena zatim rastu novi listovi. Kada se listovi uberu ne mogu dugo da zadrže svežinu, pa ih treba što pre iskoristiti. To je dvogodišnja biljka. Blitva voli plodno zemljište i umerenu klimu, sa dovoljno kišnih dana.

Upotreba blitve u kulinarstvu

Blitva se koristi širom sveta, a najviše u mediteranskoj i arapskoj kuhinji. Mladi listovi se mogu koristiti sirovi u salati. Ipak blitva se obično obari kratko. Ima blago gorak ukus. Najčešće se sprema u kombinaciji sa krompirom i ribom. Blitvu treba začiniti hladno cedjenim maslinovim uljem. Naravno može se stavljati i u pitu.

Blitva kao lek

Svakako da blitvu treba jesti češće. Sadrži minerale, vitamine, dijetetska vlakna i proteine.Od vitamina sadrži C, K i B. Od minerala sadrži najviše kalijuma, magnezijuma, gvoždja. Dobra je za nervni sistem, usporava starenje i jača koncentraciju. Poboljšava krvnu sliku i čisti krv. Blitva je dobar diuretik i sprečava pojavu zatvora.
U narodmoj medicini listovi se stavljaju na kožu da zaleče čireve i rane. Čorba je dobra kod problema sa mokraćnim putevima.

Share Button

Crna soja


Razlika izmedju žute i crne soje

Crna soja je lekovita i ukusna. Spada u mahunarke. Postoji velika razlika izmedju žute i crne soje. Osim što se razlikuju po boji, postoji razlika u ukusu i nutritivnoj vrednosti. Sadrži više proteina od žute soje, a čak dvostruko više od mesa. U Japanu je zovu i crni pasulj. Stvarno i liči na pasulj, samo što je sitnija. U Kini se upotrebljava, još od pre Hrista.

Nutritivna vrednost

Crna soja je bogata belančevinama i uljem. Sadrži 40 % proteina. U crnoj soji je zastupljeno 8 esencijalnih aminokiselina. Ima vitamina D, E, K, C, folnu kiselinu, tiamin, B6. Zastupljeni su i minerali. Naročito je zastupljen cink.

Lekovita svojstva

Odlično čisti organizam od otrova i štetnih sastojaka iz namirnica životinjskog porekla. Pošto sadrži vlakna, za njih se vežu otrovi u debelom crevu i tako se toksini izbacuju iz organizma. Na taj način crna soja sprečava razvoj kancerogenih elemenata. Crna soja je dobra protiv kašlja i astme. Pročišćava grlo, a postoji verovanje i da ima uticaj na lepši glas. Dobra je kod problema sa disajnim i polnim organima. Može da snizi holesterol i pritisak. Dobra je i za bubrege. Podiže imunitet i sprečava upale. Smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a jedna korejska studija je pokazala da uzimanje crne soje smanjuje rizik i od tromboze.

Kako jesti crnu soju

Najbolje je kuvanu crnu soju jesti u kombinaciji sa povrćem. Dakle napravite salatu. Kuvanu crnu soju pomešajte sa kukuruzom šećercem, rendanom šargarepom i zelenom salatom koju ćete iseckati na trakice. Dodajte malo maslinovog ulja, limuna i promešajte sve.

Share Button

Cvekla čisti krv


Upotreba cvekle

Cvekla nam je dostupna veći deo godine. Najbolja je mlada cvekla. To je pravo bogatsvo vitamina, minerala i vlakana. Cvekla spada u niskokalorične namirnice. Možemo je konzumirati u svežem stanju. Ponajviše se koristi za salate i to sveže rendana ili kuvana, pa i pečena u rerni. Ako se peče ili kuva delimično gubi na vrednosti, ali ne mnogo. Cvekla se i konzerviše.
Najbolje iskorišteni sastojci iz cvekle su, kada se pravi prirodan sok od cvekle. Sama cvekla bi bila dosta žestoka za sok, pa se obično dodaju jabuka, šargarepa itd. Može se razblažiti i sa vodom, jer je 100% cveklin sok pretežak za želudac.
Kod ovog povrća koristi se koren, ali i listovi cvekle su jestivi, iako ih mnogi odstranjuju. Na isti način kako pripremate spanać ili blitvu možete pripremiti i listove cvekle.

Korisni sastojci

Od vitamina cvekla je bogata sa vitaminima B komplesa, a ponajviše sa folnom kiselinom. Značajan je i sadržaj C vitamina.
Cvekla je pravo malo blago minerala. Tu su kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, gvoždje, mangan, bakar, selen, kobalt i jod.
Karakteristična crvena boja kod cvekle je zbog betacijanina, crvenog pigmenta. To su ustvari jaki antioksidansi, koji utiču na prevenciju različitih bolesti.

Za šta je dobra cvekla

Dugačak je spisak svega onoga za šta je cvekla dobra. Treba reći da odlična za čišćenje organizma uopšte. Podstiče rad jetre i čisti krv. Iako neke druge namirnice imaju više gvoždja, cvekla je na svoj način dobra i poboljšava krvnu sliku. Zbog solidnog sadržaja folne kiseline, preporučuje se trudnicama.
Ako se cvekla uzima redovno snižava povišen krvni pritisak. Vlakna koja se u cvekli nalaze normalizuju varenje i smanjuju nivo holesterola u krvi. U narodnoj medicini cvekla je antikancerogena i leči leukemiju.

Cvekla može da oboji urin i stolicu

Zbog prisustva crvenog pigmenta betacijanina, nakon što ste jeli cveklu, može se desiti da urin ili stolica dobiju crvenkastu boju.

Share Button

Ren olakšava disanje

 

Ren je lekovita, višegodišnja i zeljasta biljka. Može da naraste do 1 m. Uglavnom se koristi koren u ishrani, mada su i listovi korisni. Ukus je oštar i ljut. Koren nema mirisa, ali ako se zaseče ili ošteti, onda se širi supstanca koja iritira sluzokožu očiju i može da izazove suzenje, slično kao luk.

Ren kroz istoriju

Ren je poreklom iz zapadne Azije i jugoistoka Evropskog kontinenta. Egipćani ga koriste još 1500. godine pre nove ere. U staroj Grčkoj ren je bio vredan kao zlato. Koristio se kao afrodizijak i protiv bolova u ledjima. U medicinske svrhe se koristio i u srednjem veku. U vreme kolonijalizma je prenet na Američki kontinent. U novije vreme ren je postao popularan svuda u svetu kao začin koji se narenda u salatu ili se koristi kao prilog jelima (slično senfu).

Ren u kulinarstvu

U ishrani se najčešće koristi ren sos. Ustvari to je kombinacija rena i sirćeta. Mnogi ga na taj način koriste kao prilog uz pečenje, ali i druga jela. Sos može da se pravi i sa limunovim sokom. Ren se negde kombinuje sa sefom i majonezom. Salatama daje posebnu notu. Ren je jedan od nezamenjivih sastojaka popularnog koktela Bladi Meri.

Šta sadrži i za šta je dobar

Ren sadrži ugljene hidrate, proteine i celulozu. Od vitamina i minerala najzastupljeniji su vitamin C i kalijum. Ren ima u sebi korisna jedinjenja, ulja i enzime.
Poseduje antibakterijska svojstva. Dobar je prirodni antibiotik, antiseptik i diuretik. Ispoljava pozitivne efekte na želudac i creva. Poboljšava apetit, širi krvne sudove, greje telo, a važi i za afrodizijak. Ren pročišćava disajne puteve.

Ren dobar za sinuse

Ako imate problema sa upalom sinusa i sa zapušenim nosom, što se ne retko dešava posebno u zimskom periodu, jedite ren češće. Ako vam je zapušen nos i ne možete normalno da dišete, probajte jedan mali eksperiment. Nemojte da preterujete sa kapima za nos, očistite jedan mali komadić korena rena i žvaćite koliko možete da izdržite. Veoma je žestok i ljut, pa kad više ne možete, a vi ispljunite sve. Osetićete kako vam se gotovo momentalno otpušio nos i počećete lakše da dišete.

Share Button

Dunja mirisna

dunja

Dunja je kasno, jesenje voće. Bila je inspiracija mnogim umetnicima i opevana je u raznim pesmama. Odlikuje je božanstven miris, dopadljiva žuta boja i što je najvažnije obilje vitamina i minerala. Ovo voće ne treba zanemariti. Plod raste na drvetu visine do 8 metara. Kada je zreo ima zlatno žutu boju.Dunja je slična kao jabuka po obliku. Ukus je nešto izmedju jabuke i ananasa.
Dunja je poreklom sa Kavkaza, ali se gaji u Evropi, Aziji (ponajviše u Kini) i na američkom kontinentu.

Upotreba

Dunja može da se jede u svežem stanju, ali većina sorti ima nakiseo i opor ukus.
Zato sa ostalim voćem u voćnoj salati, ukusu daje ravnomeran doprinos. Dunja može da se peče, kuva i prži. Slatko od dunja je predivno. Od dunja se pravi rakija i još neka alkoholna pića. Koristi se kao dodatak zelenom čaju radi poboljšanja arome. U dunji ima pektina što je prednost kod pravljenja marmelade, jer omogućava želatinoznost. Dunje su odlične i za kompot.

Lekovitost i nutritivna vrednost

Dunja nema mnogo kalorija. Sadrži ugljene hidrate, dijetetska vlakna i proteine. Od vitamina dunja je bogata sa vitaminom C, provitaminom A, niacinom, folnom kiselinom, B6, B2, B1. Od minerala sadrži kalcijum, magnezijum i gvoždje.
Semenke dunje sadrže vitamin B17 koji je antikancerogen. Sadrži tanine i tako poboljšava rad creva. Dunja se koristi protiv stomačnih problema i za umirivanje kašlja. U narodnoj medicini dunja je odavno poznata lekovita biljka. Čaj od cvetova dunje se upotrebljava protiv kašlja. Sok od dunja se daje deci protiv proliva i za jačanje želudca.

Share Button