Značaj ječma u ljudskoj ishrani


Istorijat upotrebe ječma

Žitarica ječam potiče iz jugoistočne Azije i Etiopije. Upotrebljavao se pre više hiljada godina, kao i danas, za ishranu ljudi i životinja i proizvodnju alkoholnih pića. Prvi recept za vino od ječma datira iz 2800. godine pre Hrista.
Ječam se koristio i u medicinske svrhe. U antičkoj Grčkoj i Rimu koristio se za pravljenje hleba i bio je cenjen u ishrani sportista.
Ječam je isto tako bio cenjen i u Kini.
U Evropi se koristio umesto pšenice, za pravljenje hleba u periodima kada je pšenica bila skupa. Iz Evrope je ječam prenet u Ameriku u 16. Veku.

Ječam u ishrani

Šteta je što se ječam (koji se u prodaji može naći i pod nazivom geršla) mnogo više ne koristi u ishrani, zbog svojih kvalitetnih sastojaka. Ječam se više upotrebljava u industrijskoj proizvodnji, naročito kao sirovina u proizvodnji piva, viskija, kvasa i ječmenog slada. Ipak ječam se može koristiti u ishrani, kao celo zrno ili ječmeno brašno. Preporučuje se upotreba celog zrna. Kuvani ječam može se konzumirati kao prilog raznim jelima, slično kao što se koristi pirinač. Potrebno je da se kuva oko 1 sat. Ukus mu je blag, neutralan, takoreći bljutav. Ali zato je koristan i dobro čisti organizam. Isto tako ječam se može ubaciti i u čorbu. U Azijskoj kuhinji nezaobilazan je ječmeni miso. Neki prave i čaj od ječma.

Lekovitost i nutritivna vrednost ječma

Ječam je pravo bogatstvo minerala. Sadrži kalijum, magnezijum, fosfor, mangan, cink, gvoždje, selen…
Naročito je značajan kao izvor kalijuma i vlakana. Od vitamina je posebno bogat sa B12 i E vitaminom. Ječam je odličan za probavu, kao regulator kiselosti u organizmu i za regulisanje holesterola u krvi. Nijedna druga žitarica nema tako mnogo nezasićenih masnih kiselina kao ječam i po tome je jedinstven.
Savremeni način života, sa mnogo brze hrane i šećera u ishrani dovodi do povećanja kiselosti krvi, a time i organizma uopšte. Nauka kaže da je jedan od uzroka poremećaja u organizmu promena ph vrednosti. Zdrav organizam bi trebao biti neznatno bazan, a bolestan je kiseo. Upotrebom ječma u ishrani, a i još nekih namirnica, smanjićemo kiselost krvi, koja je pogodna sredina za razvoj bolesti.

Share Button

Kako napraviti čaj od djumbira


Djumbir je više poznat kao začin, koji se dodaje raznim jelima, ali od njega može da se napravi i jako koristan čaj. Čaj od djumbira se vrlo jednostavno priprema, osvežava i veoma je zdrav. Zato, ako već niste probali, obavezno probajte napraviti čaj od djumbira, po ovom receptu.

Priprema čaja od djumbira

Kupite svež, ceo koren djumbira. Koren može da se nadje u velikim marketima. U šerpi prokuvajte vodu. Koren djumbira ogulite i iseckajte na kolutove. Kada je voda proključala stavite kriške djumbira. Treba da kuva 10-15 minuta. Posle tog vremena sklonite šerpu sa strane i poklopite. Neka odstoji još 15 minuta, a zatim procedite čaj. Čaj je najbolji kada se pije sam, bez ikakvih dodataka. Ako vam to ne odgovara, možete eventualno dodati med i limun.

Sastojci

4 šolje vode
komad korena djumbira veličine 5 cm
med i limun po želji

Zašto je koristan čaj od djumbira?

Čaj od djumbira je lek za mučninu i za poboljšanje varenja. Čaj je dobar, da u trenucima kad se loše osećate, podigne imunitet i otera nazeb, upalu grla i grip. Može se piti i pre same prehlade, a i kad ste već prehladjeni. Čaj se isto tako može piti i kad ste zdravi. Ukus je za nekog žestok, ali okrepljuje.
Neka istraživanja su pokazala da djumbir pomaže kod upale mišića, kao posledice vežbanja. Došlo se do zaključka da djumbir kontroliše zastupljenost slobodnih radikala u organizmu. Ne treba ga koristiti u toku trudnoće.

Share Button

Čaj belog sleza leči suv kašalj


Čaj od belog sleza se koristi u slučaju iritacije i upale sluzokože usta i ždrela, kao i za smirivanje suvog kašlja, koji se obično javlja kao posledica. Suv kašalj zna da bude veoma neprijatan i dugotrajan problem, pa ga treba rešavati. Beli slez ima osobinu da smiruje iritiranu sluznicu i razgradjuje neprirodan sekret koji izaziva kašljanje. Osim toga čaj od belog sleza je koristan i kod blage upale sluzokože želudca.
Kontraindikacije upotrebe čaja od belog sleza nisu zabeležene. Preporučena dnevna doza je 6 grama korena belog sleza.

Priprema čaja od belog sleza

Jednu supenu kašiku suvog korena belog sleza, prelijte sa 2 dl prokuvane i prohladjene vode. Voda ne treba da bude vruća, da bi korisni sastojci bili zastupljeni u čaju u što većoj meri. Šolju poklopite i ostavite da odstoji 2 sata. Nakon tog vremena, čaj procedite i pijte po malo, više puta na dan.

Šta treba znati o belom slezu

Beli slez je višegodišnja biljka. Koren koji se koristi od biljke iz prve godine, jeste najbolji, zato što on sadrži najviše sluzi. Osim toga koren najviše sluzi sadrži u oktobru, te ga tad i treba vaditi. Koren se vadi, obradjuje i suši, a nakon sušenja se secka. Koren ne sme da se suši na visokoj temperaturi, da se ne bi narušio kvalitet. U korenu se nalazi oko 35 % sluzi, 35% skroba, 10% saharoze, 10 % pektina itd. Lekoviti delovi biljke koji se još upotrebljavaju su list i cvet.

Share Button

Ruzmarin u ishrani


Ruzmarin je prilično rasprostranjen u ishrani kao začin. Naročito mnogo se koristi u mediteranskoj kuhinji. Upotrebljava se da upotpuni ukus raznim jelima, a ponajviše za ribu i meso. Od ruzmarina se pravi i eterično ulje, koje ima lekovita svojstva, kao i sama biljka. Eterično ulje ruzmarina dobija se od listova i cvetova.

Lekovitost ruzmarina

Lekovitost ruzmarina nije zanemarljiva. Radjene su studije, kojima se utvrdilo da redovno uzimanje ruzmarina, sprečava pojavu tromboze. Ruzmarin poboljšava cirkulaciju i dobar je za podizanje krvnog pritiska, kod osoba koje pate od niskog pritiska.
U narodnoj medicini ruzmarin je poznat kao stimulator rasta kose, te se koristi za negovanje masne i oštećene kose. Još je dobar i kod bolova u mišićima i kod spazma. Veruje se da ruzmarin poboljšava memoriju.
Ruzmarin je pokazao svojstva antioksidansa, tako da neutrališe štetne čestice, poznate kao slobodni radikali. Isto tako deluje i antimikrobno, jer uništava neke bakterije i gljivice. Odličan je za varenje.

Ruzmarin kao biljka

Ruzmarin je grmolika, zimzelena biljka. Kao začin se koriste listovi. Listovi su tanki i dugački, nalik iglicama nekog četinara.
Osim u ishrani ruzmarin se koristi i u kozmetičke svrhe. Možda ponajviše kao miris za sapune.
Grančice ruzmarina imaju još jednu namenu. Naime običaj je da se svatovi kite grančicama ruzmarina pre ceremonije venčanja.

Share Button

Višnja


Višnja spada u koštunjavo voće. Plod je mesnat, prečnika oko 2 cm, sa košticom u sredini. Mada veličina ploda zavisi i od sorte. Zreo plod je tamno crven ili bordo. Odlikuje se odredjenim stepenom kiselosti, čak i kad je sasvim zreo. Koristi se u ishrani na različite načine. Dosta se preradjuje u sok, zatim koristi se za pite, torte i kolače, te rakije i likere. Dostupna je na tržištu tokom cele godine u smrznutom stanju. Zamrzavanjem ne gubi mnogo na kvalitetu, pa se na takav način i transportuje na udaljena tržišta.
Višnja je kao biljka dosta zahvalna. Ne mora da se orezuje i nije neophodno da se sprovodi zaštita prskanjem. Sa 3 godine starosti daje prve plodove, a sa 7 godina dostiže zrelost.
Višnja je ustvari nastala ukrštanjem domaće trešnje i divljih kiselih vrsta.

Korist od višnje

Višnje nemaju mnogo kalorija, ali zato sadrže dosta vitamina i minerala. U višnjama se nalaze antocijani. To su pigmenti koji su zaslužni za boju ploda. Naročito su koncentrisani u spoljašnjem omotaču. Imaju antioksidaciona svojstva.
Redovno konzumiranje višanja doprinosi smanjenju bolova u mišićima, a dobre su protiv artritisa i sportskih povreda. Pozitivne efekte ispoljava protiv starenja, na neurološka oboljenja i protiv raka. Smirujuće deluje na nervni sistem, razdražljivost, nesanicu i glavobolju.
Višnja sadrži gvoždje, kalijum, cink, bakar i mangan. Značajan je sadržaj vitamina c u plodu višanja.

Share Button

Maslinovo ulje


Maslinovo ulje se dobija iz ploda masline. Masline se svrstavaju u voće i rastu na drveću koje najbolje uspeva u predelima sa mediteranskom i sličnom klimom. Ulja se proizvode od različitih sorti, tako da svako ulje ima svoj poseban ukus. Maslinovo ulje može da bude proizvedeno kao mešavina više sorti maslina ili samo od jedne sorte.
Kvalitet maslinovog ulja se razlikuje u zavisnosti od sorte, ali i od procesa proizvodnje. Najkvalitetnije maslinovo ulje je ekstra devičansko maslinovo ulje.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Ekstra devičansko ulje znači da je ulje dobijeno od matičnog voća, bez ikakvih primesa i tretmana. Znači ulje se pravi hladnim cedjenjem, od čistog voća i to kvalitetnih, zrelih i neoštećenih plodova. Od postupaka se sprovodi samo otakanje, centrifugiranje da se izvuče ulje i filtriranje. U klasifikaciji maslinovog ulja ekstra devičansko maslinovo ulje je ulje najboljeg kvaliteta i ukusa. Ovo ulje ima malo izraženu kiselost (do 0,8 grama na 100 grama) u vidu oleinske kiseline. Ekstra devičansko maslinovo ulje mora biti proizvedeno prirodnim, odnosno mehaničkim putem, bez upotrebe rastvarača. Temperatura kod proizvodnje ovog ulja mora biti do 30 stepeni celziusa, da ne bi došlo do degradacije tj. narušavanja kvalitetnog sastava ulja zbog previsoke temperature. Na 10 kg maslina dobije se oko 2 litra ulja. Da bi neko ulje bilo ekstra devičansko, ono mora da prodje proveru u laboratoriji, da bi se utvrdio sastav i procenu ovlašćenog i obučenog degustatora od strane Medjunarodnog saveta za maslinovo ulje.

Devičansko maslinovo ulje se pravi od plodova koji su jedva zreli i imaju malu kiselost (2 grama na 100 grama). Devičansko maslinovo ulje treba da ima prijatan ukus, ali se smatra defektnim.

Obično maslinovo ulje ima kiselost do 3,3 grama na 100 grama. Rafinisano je i defektno.

Čisto maslinovo ulje  je mešavina devičanskog i rafinisanog maslinovog ulja. Kiselost je 1 gram na 100 grama.

Svetlo maslinovo ulje je teško rafinisano. Loš je ukus i koristi se uglavnom za pečenje.

Maslinovo ulje može da se pravi i od komine maslina. Smatra se lošijim kvalitetom i koristi se za prženje

Lekovitost maslinovog ulja

Maslinovo ulje se u istoriji prvo koristilo kao gorivo za osvetljenje prostora i za mazanje kože. Kasnije su otkrivena i njegova lekovita svojstva u ishrani:
– pozitivan uticaj ima na srčani mišić, jer utiče na smanjenje lošeg holesterola u krvi, koji je uzročnik srčanih oboljenja
– sadrži vitamin E koji je značajan za dugovečnost i protiv stresa
– maslinovo ulje ima antikancerogeno dejstvo
– redovno konzumiranje uravnotežiće vaš krvni pritisak
– dobro je i za dijabetičare
– mogu da ga jedu i gojazne osobe, jer iako je bogato kalorijama utiče na smanjenje gojaznosti
– maslinovo ulje je korisno kod reume i osteoporoze
– koristi se od davnina za zaštitu, povećanje elastičnosti i podmladjivanje kože

Share Button