Boražina ili borač biljka uzgoj – čaj i ulje boražine kao lek

Boražina (Borago officinalis) je zeljasta jednogodišnja biljka iz familije Boraginaceae. Raste divlje, a može i da se uzgaja. U prošlosti se više koristio čaj, a danas je popularno ulje boražine kao lek za kožu, pre svega. Spada među najlekovitija ulja i često ga porede sa uljem noćurka. Gama – linolenska kiselina, koja se nalazi u ulju boraga je glavni aktivni sastojak. Boražina je poznata i pod nazivom borač, volujsko uvo i borago.

Karakteristike

Boražina biljka raste do 80 cm u visinu. Stabljika je šuplja i obrasla gustim dlačicama. Listovi su naizmenični, isto prekriveni dlačicama, a oblika jajeta. Cvetovi dominiraju svojom dekorativnom pojavom, imaju 5 latica, zvezdasti su i najčešće plavi, a ređe ružičasti i beli. Borago cveta u julu i avgustu.

Stanište

Biljka boražina samoniklo raste u Evropi, Srednjoj Americi i severnoj Africi. Često se susreće na divljim i neuređenim terenima. Raste u primorskim područjima ili u baštama gde je ljudi gaje. Lako se uzgaja kao ukrasna i lekovita biljka. Boražina je jestiva biljka. Razmnožava se semenom.

Uzgoj

Seme boražine se može kupiti preko interneta. Setva se obavlja u rano proleće. Treba joj sunčana pozicija i dosta prostora za širenje. Prija joj suvo, rastresito, propusno zemljište sa dobrom drenažom. Zaliva se umereno, a kraći sušni periodi joj neće smetati. Biljka je dobro otporna na mraz i niske temperature. Preporučuje se uzgoj boražine blizu paradajza, mahunarki i tikvica, zato što odbijaju štetočine koje napadaju ove kulture. Borač gotovo istovremeno lista, cveta i plodonosi. Uzgaja se za ukras, zbog lepih cvetova i naravno u lekovite svrhe. Najveći svetski proizvođači su Kanada, Velika Britanija i Holandija.

Upotreba

Boražina se koristi za jelo kao začinska biljka. Listovi se beru neposredno pre cvetanja, jer su stariji listovi deblji, dlakaviji i zato ne baš jestivi. Cvetovi se uzimaju odmah po cvetanju. Plod se skuplja u toku leta kada je suvo. Biljka je upotrebljiva u kuhinji. Ima osvežavajući ukus, sličan krastavcima. Može se koristiti u salatama. Listovi se mogu kuvati poput spanaća. U kulinarske svrhe u svetu se mnogo više koristi nego kod nas. Tako na primer kinezi listove koriste da zavijaju meso u njih. Englezi boražinu dodaju alkoholnim pićima radi arome. Nemci je koriste kao dodatak u više sosova. Amerikanci koriste kandirane ili zamrznute cvetove, radi dekoracije jela.
U industriji se koristi za proizvodnju jestive plave boje. Boražina je medonosna biljka, pa se koristi za pčelinju pašu. U medicinske svhre se upotrebljava radi dobro poznatih lekovitih svojstava.

Ulje boražine

Danas veoma cenjeno i popularno ulje boražine, pravi se od semena boražine. Dobija se hladnim ceđenjem semena. Nije ni čudo što se ceni, jer ovo ulje ima veliku terapeutsku vrednost. Veruje se kako je to najbolji prirodni izvor gama-linolenske kiseline. Sadrži i druge nezasićene masne kiseline linolnu, linolensku, palmitinsku, oleinsku. Ulje od semena boražine se koristi za spoljnu i unutrašnju upotrebu. Deluje efikasno za zdravlje i lepotu kože. Otklanja upalne procese na koži, čisti je i regeneriše. Prikladno je za osetljivu i problematičnu kožu. Ulje borača je dosta postojano, odnosno nije lako kvarljivo, što je slučaj sa većinom ulja. Kod oralne primene uzima se jedna mala kašika ulja boražine tokom jela i to do 3 puta na da. Osim za kožu, koristi se kao lek kod reumatoidnog artitisa. Dobar je regulator hormona, posebno kod žena. U nekim zemljama ulje semena boražine je prihvaćeno kao pomoćno lekovito sredstvo za neuhranjenost. Dobar je diuretik, podstiče znojenje i omogućava bolju apsorpciju gvožđa. Istraživanja koja su rađena prethodnih godina pokazala su pozitivnu ulogu gama-linolenske kiseline u lečenju raka dojke i prostate.
Preporučuje se oralna primena u slučaju upale bešike i bubrega, upale vena, pms, klimaksa, upale grudi i drugih upalnih procesa.
Spoljna upotreba ulja boražine se primenjuje kod prevencije pucanja kože, rana i ožiljaka, strija, ekcema i psorijaze. Ulje boražine za lice usporava nastanak bora pa je redovan sastojak prirodnih krema za lice. Obnavlja, hidrira i neguje kožu lica.

Čaj od boražine

Cvetovi i listovi boražine su osim za jelo, prikladni da se od njih priprema čaj od boražine. Čaj od boražine se primenjuje za ispiranje usta, radi desni i zuba. Sprečava noćno slepilo i oštećenje vida. Koristi se za ispiranje očiju, kod suvih očiju. Čaj od borača može biti koristan i za jetru, ali sa njim ne treba preterivati. Za pripremu čaja koristimo sveže ili suve listove. Biljni material prelijemo sa šoljom klučale vode. Ako je svež ide ¼ šolje boražina lista, a ako je suv idu dve kašike. Ostaviti 5 minuta listove u vreloj vodi, pa proicediti i piti. Dodati med i sok od limuna po želji.