Smokva je voćka ukusnih plodova, čiji je uzgoj prilično jednostavan. Koristi se u ishrani sveža i suva, ali i kao lek. Najkvalitetniji plodovi smokve se dobijaju iz Mediterana. Ovo područje i klima joj najviše odgovaraju. Može da se uzgaja i uzgaja se i u kontinentalnim krajevima. Osim zbog plodova, fina je kao biljka, pa je mnogi koriste za ukras u bašti. Latinski naziv je Fikus carica. Smokva je listopadno drvo i obično raste Nastavi sa čitanjem Smokva kao lek kalorije uzgoj sušenje
Nema ništa bolje od zrele rashladjene lubenice usred leta, kada su visoke temperature. Spada u povrće, iako mnogi misle da je voće, zato što je slatka. Zbog slasti i prijatnog ukusa omiljena je kod dece, a bogami i kod odraslih. Malo je onih koji ne vole lubenicu. U narodu je lubenica još poznata po nazivom bostan, a poznata je i narodna izreka ’’obr’o si bostan’’, što se kaže onome ko je nešto zgrešio.
Kako odabrati zrelu lubenicu?
Lubenica koju kupujemo treba da bude sveža i zrela. Na žalost dešava se da nam prodavci podvale lošu lubenicu. Ako nije dovoljno zrela ili je prezrela, onda nije baš ukusna i jestiva. Vodite računa kada kupujete lubenicu da bude sveža i da nije oštećena. Ne kupujte lubenice koje su dugotrajno izložene suncu, jer tako dosta gube na svežini. Neko bira lubenicu kuckanjem po plodu. Ako je zvuk koji odjekuje pri lupkanju po kori, onda je lubenica zrela. Dobri poznavaoci mogu da odrede zrelost lubenice prema obliku i boji peteljke. Lubenica treba da bude teška u odnosu na svoju veličinu. Neko odredjuje zrelost lubenice prema izgledu mesta na kome je otkinuta peteljka. Lubenica je zelene boje, ali deo lubenice koji je ležao na zemlji je svetliji. Taj deo lubenice treba da bude žut i onda je lubenica zrela, a ako je beo ili svetlo zelen onda još nije. Ima raznih metoda za proveravanje zrelosti lubenice. Najsigurnija varijanta je da upoznate prodavca i ako redovno uzimate kod njega lubenice, uvek će vam izabrati dobru. Treba da znate da ne postoji 100% sigurnost da ćete kupiti sasvim zrelu i sočnu lubenicu, bez obzira koji metod provere koristite, osim ako vam prodavac otvori lubenicu i probate je na licu mesta.
Kako iseći, poslužiti i čuvati lubenicu?
Lubenica se jede prohladjena. Neki ljudi je drže u hladnoj vodi, a neki u frižideru. Krupnijim lubenicama treba i po nekoliko sati da se ohlade. Ako je držite u frižideru isecite je na pola ili na više kriški i brže će se ohladiti, a i lakše će da stane. Kriške mogu da se umotaju u foliju i da se čuvaju tako neko vreme u frižideru, da ne bi povukle miris ostale hrane. Lubenice mogu da se seku na kriške različitih veličina i tako jedu, pri čemu se kora kasnije odbacuje. Postoji i drugi način, da se lubenica odmah oslobodi kore i da se unutrašnji jestivi deo isecka na komade, tako da se onda jede viljuškom.
Uzgoj lubenice
Neke lubenice dostižu 20, pa i više kg, što zavisi od sorte i uslova gajenja. Lubenica je biljka koja voli dosta vode, pa je neophodno navodnjavanje, ako želite postići dobre prinose. Lubenica traži kvalitetnu zemlju i povoljne klimatske uslove. Može da se dobija direktno iz semena ili sadi iz rasada. Proizvodjači lubenica se bore da što ranije dobiju kvalitetnu lubenicu, jer tada ima dobru cenu, a kasnije kad je velika ponuda cena značajno pada.
Korist od lubenice
Lubenica je veoma dobra u slučaju velikih vrućina, kada lako dolazi do dehidracije organizma. Sadrži preko 90 % vode, te kunzumiranjem dobro hidrira telo. Osim toga lubenica ima visok glikemijski indeks, pa šećer veoma brzo ulazi u krv, zato ona veoma brzo okrepljuje i vraća nephodnu energiju. Dobra je kao antioksidans, diuretik i korisna za bubrege. Sadrži izbalansiran odnos minerala i vitamina. Prema nekim istraživanjima lubenica sadrži korisne sastojke koji štite ćelije kože od sunca. Neke studije su pokazale da je lubenica korisna za srce, krvne sudove i snižavanje pritiska. To je niskokalorična namirnica, pa se koristi i za dijetu. Dijeta sa lubenicom, gde se jedan ili dva dana jede samo lubenica, može veoma dobro da očisti vaš organizam od otrova. Lubenicu ne treba davati deci pred spavanje, jer podstiče mokrenje.
Krastavac je jednogodišnja biljka. Po nekim izvorima potiče iz Indije, a po drugima iz Afrike. Stabljika i listovi su takvi da biljka puzi po zemlji ili se penje u zavisnosti od sistema gajenja. Cvetovi su žuti, a plodovi zeleni, izduženi i sočni. Neke sorte imaju sitne bodljice po površini plodova, a neke potpuno glatke plodove. Biljka zahteva plodno i rastresito zemljište i dosta vlage. Krastavci imaju plitak koren, tako da do njih ne dopire vlaga iz dubljih slojeva zemljišta. U slučaju suše, kada nema vlage u površinskom sloju zemlje, krastavac je veoma osetljiv i biljka lako dehidrira. Potrebno je redovno zalevanje i onda se ostvaruju dobri prinosi. Krastavac može da se gaji na otvorenom, ali odlično uspeva i u plastenicima, tako da je u novije vreme dostupan tokom cele godine.
Jedite krastavce, nećete se udebljati
Krastavac spada u povrće sa najmanje kalorija. 100 grama svežeg krastavca sadrži 13 kcal. Možete ga slobodno jesti , bez bojazni da ćete se udebljati. Zbog visokog sadržaja vode i niskokaloričnosti neki ljudi su zanemarili krastavce u ishrani i pogrešno misle da je to bezvredna hrana. Sadrži oko 95% vode i korisne minerale. Ima dosta kalijuma, a manje kalcijuma, fosfora, natrijuma, gvoždja, cinka, mangana, selena. Sadrži B i C vitamin. Krastavac je dobar antioksidans i odličan diuretik. Nutricionisti ovo povrće preporučuju za dijetu. Krastavac je poželjan u ishrani dijabetičara i gojaznih osoba. Dobar je za mamurluk. Povoljno deluje na krvni pritisak, holesterol i čišćenje organizma. Smatra se da je krastavac dobar kod zatvora, artritisa, gihta, alergija i kožnih bolesti. Osim u svežem stanju, neki obožavaju kisele krastavce. To je nezaobilazan deo zimnice. Za pripremu se koriste mali krastavci ili kornišoni.
Krastavac dijeta
Ova dijeta traje 10 dana i osnova je salata od krastavca koja se može jesti uvek kada se ogladni. Osim ovoga u toku dana se jede ½ kg voća, zatim 3 šnite integralnog hleba ili 2 kuvana krompira. Od namirnica animalnog porekla treba kombinovati 150 grama belog mesa ili 150 grama tunjavine ili 2 kuvana jajeta. Pije se voda, čaj i kafa bez šećera. Tako izgleda ova jednostavna krastavac dijeta.
Salata od krastavca
Salata od krastavca se vrlo lako pravi. Potrebno je iseckati ½ kg krastavca i dodati 2 dl jogurta ili kiselog mleka ili kefira. Minimalno posoliti i eventualno dodati seckani mladi luk.
Krastavac kao sirovina u kozmetičkoj industriji
Odilčno hidrira telo ako se jede, ali dobro hidrira i kožu ukoliko se koristi za spoljnu upotrebu. Naime krastavac je poznat kao odlična prirodna maska za lice i predeo oko očiju. Stoga je bitan faktor i u kozmetičkoj industriji. Sem za kožu dobar je i za kosu i nokte.
Kupus je poreklom iz mediteranske oblasti. U ishrani se koristi na mnogo načina. Svež kupus je jako dobar za salatu, jer sadrži mnogo C vitamina. Jedina mana je što ga treba rendati i seckati. Ali sad postoje i električne seckalice. Salata od kiselog kupusa nije ništa manje zdrava.Od kupusa se prave jela koja s pravom važe za kulinarske specijalitete. Sarma, podvarak, svadbarski kupus su samo neka od njih.
Pošto kupus ima malo kalorija pogodan je za mršavljenje. Širom sveta se koristi kupus dijeta za mršavljenje.
Dijeta sa čorbom od kupusa
Dijeta sa čorbom od kupusa je jedna od najpoznatijih i najstarijih dijeta. Veoma je delotvornai daje dobre rezultate za samo nedelju dana, koliko traje.Svojstvena joj je jednostavna primena i postizanje željenog cilja. U većini slučajeva organizam dobro reaguje čak i ako se ova dijeta sprovodi samo par dana, kao dijeta za detoksifikaciju.
Ova dijeta se zasniva na čorbi od kupusa, koju treba jesti svakog dana više puta. Kod raznih ljudi različiti su i rezultati, ali oni koji rigorozno poštuju pravila ove dijete stvarno mogu da smršaju za nedelju dana.
Dijeta sa čorbom od kupusa nije pogodna za dugoročno mršavljenje. Ona je sa malo masti i sa dosta vlakana. Kupus dijeta će vam omogućiti, da udjete u formu, pre nego što počnete neku drugu, umereniju, dugoročnu dijetu. Osim što se brzo izgubi deo suvišnih kilograma i tako postiže željeni efekat, kupus dijeta doprinosi pročišćavanju organizma.
Dijetu sa čorbom od kupusa koristio je ogroman broj ljudi i ima dosta iskustava od kojih su većina pozitivna.
Dijete koje su preporučene od medicinskih ustanova tope kilograme polako, pa se gubi oko 1kg nedeljno. Gojazni žele da dijeta da brze rezultate pa su popularne brze dijete. Dijeta sa supom od kupusa je brza dijeta. Preporučljivo je da se drži samo 7 dana i u tom slučaju je bezbedna za zdravlje.
U toku ove dijete mogu da se jedu voće i povrće, a umereno i mlečni proizvodi. Čorba od kupusa može se jesti bez ograničenja.
Čorba se pravi tako što se kuva kupus i šargarepa, a mogu se dodati celer, peršun i paradajz, kao i razni začini. Dozvoljene su različite kombinacije kuvanog kupusa sa povrćem.
Kritički osvrt na kupus dijetu
Miris kuvanog kupusa može da odvrati mnoge osobe u odluci da koriste ovu dijetu i uvere se u njenu delotvornost.
Rezultati kupus dijete predstavljaju kratkoročno rešenje. Moguće je da se vrati kilaža, po povratku na stari način ishrane.
Mnogima se ne dopada zato što čorba od kupusa brzo dosadi. Stoga treba menjati začine i povrće koje ide u čorbu, pored kupusa, da ne bi bilo jednolično svaki dan.
Kod ovakvog režima ishrane smanjen je unos belančevina, vitamina i minerala.
Ako se primenjuje duže od 7 dana onda mogu da se jave reakcije, kao što je nizak pritisak, vrtoglavica, nesvestica, drhtavica i malaksalost.
Neki ljudi ne podnose kupus ili imaju gasove.
Upotreba cvekle
Cvekla nam je dostupna veći deo godine. Najbolja je mlada cvekla. To je pravo bogatsvo vitamina, minerala i vlakana. Cvekla spada u niskokalorične namirnice. Možemo je konzumirati u svežem stanju. Ponajviše se koristi za salate i to sveže rendana ili kuvana, pa i pečena u rerni. Ako se peče ili kuva delimično gubi na vrednosti, ali ne mnogo. Cvekla se i konzerviše.
Najbolje iskorišteni sastojci iz cvekle su, kada se pravi prirodan sok od cvekle. Sama cvekla bi bila dosta žestoka za sok, pa se obično dodaju jabuka, šargarepa itd. Može se razblažiti i sa vodom, jer je 100% cveklin sok pretežak za želudac.
Kod ovog povrća koristi se koren, ali i listovi cvekle su jestivi, iako ih mnogi odstranjuju. Na isti način kako pripremate spanać ili blitvu možete pripremiti i listove cvekle.
Korisni sastojci
Od vitamina cvekla je bogata sa vitaminima B komplesa, a ponajviše sa folnom kiselinom. Značajan je i sadržaj C vitamina.
Cvekla je pravo malo blago minerala. Tu su kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, gvoždje, mangan, bakar, selen, kobalt i jod.
Karakteristična crvena boja kod cvekle je zbog betacijanina, crvenog pigmenta. To su ustvari jaki antioksidansi, koji utiču na prevenciju različitih bolesti.
Za šta je dobra cvekla
Dugačak je spisak svega onoga za šta je cvekla dobra. Treba reći da odlična za čišćenje organizma uopšte. Podstiče rad jetre i čisti krv. Iako neke druge namirnice imaju više gvoždja, cvekla je na svoj način dobra i poboljšava krvnu sliku. Zbog solidnog sadržaja folne kiseline, preporučuje se trudnicama.
Ako se cvekla uzima redovno snižava povišen krvni pritisak. Vlakna koja se u cvekli nalaze normalizuju varenje i smanjuju nivo holesterola u krvi. U narodnoj medicini cvekla je antikancerogena i leči leukemiju.
Cvekla može da oboji urin i stolicu
Zbog prisustva crvenog pigmenta betacijanina, nakon što ste jeli cveklu, može se desiti da urin ili stolica dobiju crvenkastu boju.