Nana lek za stomačne tegobe


Nana je lekovita biljka prijatnog mirisa. Postoji oko 30 vrsta nane, a najbolja je ona pod latinskim nazivom menta piperita. To je pitoma nana, koja je najlekovitija. U literaturi i inače u životu srećemo se i sa drugim nazivima za ovu biljku. Najčešće je još zovu menta ili metvica.
Uzgaja se najviše u vrtovima i baštama. Traži kvalitetno zemljište. Biljka može da poraste u visinu do 50 cm. Stabljike i listovi su zelene boje, a cvetovi su ljubičasti, ponekad sa crvenim nijansama. Ako uberete jedan listić i protrljate prstima, pomirišite i osetićete fantastičan, karakterističan miris nane. U listovima se nalazi najviše eteričnog ulja. Zbog prisustva mentola ova biljka će da vas osveži i rashladi.

Upotreba nane

Nana se koristi kao lekovita biljka, ali i kao začinska biljka. Nana je medonosna biljka, a koristi se i u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
Najviše se upotrebljavaju listovi nane, mada su korisni i ostali delovi biljke. Listovi se suše i od njih se pravi izvanredan čaj. Listove nemojte kuvati, jer će izgubiti važne sastojke. Listove preba samo preliti ključalom vodom, a to je velika razlika, jer će tako korisni sastojci ostati dostupni. Ovaj čaj može da se pije iz zdravstvenih razloga, ali i kao čaj za uživanje (umesto kafe).
Od nane se proizvode kapi i kapsule. U kulinarstvu se koristi, posebno kao začin za salate, ali i druga jela.
Neke domaćice stavljaju listove nane u pasulj, jer pasulj prouzrokuje nadimanje i gasove.
Za malu decu i trudnice u prva tri meseca trudnoće bolje je da umesto nane koriste kamilicu. Kamilica je blaža.

Nana kao lek

Veliki je dijapazon lekovitih osobina ove biljke. Kao prvo treba istaći da je to efikasan lek za stomačne tegobe. Pomaže kod problema sa varenjem, bolova u želudcu, grčeva, nadutosti. Ima spazmolitičko dejstvo. Nana deluje relaksirajuće na mišiće, a opušta ceo organizam. Samim tim dobra je i kod nervoznog želudca i creva.
Za ove zdravstvene probleme još je bolje kombinovati nanu sa moračem, kimom, anisom i kamilicom.
Kako nana ima ova umirujuća svojstva, ona se koristi i protiv nesanice. Poboljšava rad žuči, jetre i srca.
Mentol koji je prisutan u nani pročišćava disajne puteve, hladi i umiruje bol. Dobra je i za desni i zube, a posebno za neprijatan zadah iz usta. Čest je sastojak pasti za zube i guma za žvakanje.

Share Button

Crna soja


Razlika izmedju žute i crne soje

Crna soja je lekovita i ukusna. Spada u mahunarke. Postoji velika razlika izmedju žute i crne soje. Osim što se razlikuju po boji, postoji razlika u ukusu i nutritivnoj vrednosti. Sadrži više proteina od žute soje, a čak dvostruko više od mesa. U Japanu je zovu i crni pasulj. Stvarno i liči na pasulj, samo što je sitnija. U Kini se upotrebljava, još od pre Hrista.

Nutritivna vrednost

Crna soja je bogata belančevinama i uljem. Sadrži 40 % proteina. U crnoj soji je zastupljeno 8 esencijalnih aminokiselina. Ima vitamina D, E, K, C, folnu kiselinu, tiamin, B6. Zastupljeni su i minerali. Naročito je zastupljen cink.

Lekovita svojstva

Odlično čisti organizam od otrova i štetnih sastojaka iz namirnica životinjskog porekla. Pošto sadrži vlakna, za njih se vežu otrovi u debelom crevu i tako se toksini izbacuju iz organizma. Na taj način crna soja sprečava razvoj kancerogenih elemenata. Crna soja je dobra protiv kašlja i astme. Pročišćava grlo, a postoji verovanje i da ima uticaj na lepši glas. Dobra je kod problema sa disajnim i polnim organima. Može da snizi holesterol i pritisak. Dobra je i za bubrege. Podiže imunitet i sprečava upale. Smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a jedna korejska studija je pokazala da uzimanje crne soje smanjuje rizik i od tromboze.

Kako jesti crnu soju

Najbolje je kuvanu crnu soju jesti u kombinaciji sa povrćem. Dakle napravite salatu. Kuvanu crnu soju pomešajte sa kukuruzom šećercem, rendanom šargarepom i zelenom salatom koju ćete iseckati na trakice. Dodajte malo maslinovog ulja, limuna i promešajte sve.

Share Button

Ren olakšava disanje

 

Ren je lekovita, višegodišnja i zeljasta biljka. Može da naraste do 1 m. Uglavnom se koristi koren u ishrani, mada su i listovi korisni. Ukus je oštar i ljut. Koren nema mirisa, ali ako se zaseče ili ošteti, onda se širi supstanca koja iritira sluzokožu očiju i može da izazove suzenje, slično kao luk.

Ren kroz istoriju

Ren je poreklom iz zapadne Azije i jugoistoka Evropskog kontinenta. Egipćani ga koriste još 1500. godine pre nove ere. U staroj Grčkoj ren je bio vredan kao zlato. Koristio se kao afrodizijak i protiv bolova u ledjima. U medicinske svrhe se koristio i u srednjem veku. U vreme kolonijalizma je prenet na Američki kontinent. U novije vreme ren je postao popularan svuda u svetu kao začin koji se narenda u salatu ili se koristi kao prilog jelima (slično senfu).

Ren u kulinarstvu

U ishrani se najčešće koristi ren sos. Ustvari to je kombinacija rena i sirćeta. Mnogi ga na taj način koriste kao prilog uz pečenje, ali i druga jela. Sos može da se pravi i sa limunovim sokom. Ren se negde kombinuje sa sefom i majonezom. Salatama daje posebnu notu. Ren je jedan od nezamenjivih sastojaka popularnog koktela Bladi Meri.

Šta sadrži i za šta je dobar

Ren sadrži ugljene hidrate, proteine i celulozu. Od vitamina i minerala najzastupljeniji su vitamin C i kalijum. Ren ima u sebi korisna jedinjenja, ulja i enzime.
Poseduje antibakterijska svojstva. Dobar je prirodni antibiotik, antiseptik i diuretik. Ispoljava pozitivne efekte na želudac i creva. Poboljšava apetit, širi krvne sudove, greje telo, a važi i za afrodizijak. Ren pročišćava disajne puteve.

Ren dobar za sinuse

Ako imate problema sa upalom sinusa i sa zapušenim nosom, što se ne retko dešava posebno u zimskom periodu, jedite ren češće. Ako vam je zapušen nos i ne možete normalno da dišete, probajte jedan mali eksperiment. Nemojte da preterujete sa kapima za nos, očistite jedan mali komadić korena rena i žvaćite koliko možete da izdržite. Veoma je žestok i ljut, pa kad više ne možete, a vi ispljunite sve. Osetićete kako vam se gotovo momentalno otpušio nos i počećete lakše da dišete.

Share Button

Žalfija za ispiranje grla


Žalfija biljka

Žalfija je višegodišnja zimzelena biljka, sivo zelenih listova, ljubičastih cvetova i drvenaste stabljike. Negde se još zove i kadulja, pa da znate da je to ista biljka. Poreklom je iz Mediterana, ali sad je rasprostranjena širom sveta. Istorija upotrebe datira ko zna od kad. To je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Navode je kao jednu od najznačajnijih i antički medicinski stručnjaci. Žalfija je medonosna biljka. Od davnina se koristila kao začin, u medicinske svrhe, a u novije vreme i kao baštenska biljka. Ima više sorti žalfije. Može da naraste do 60 cm. Biljka ima jak koren i raste kao grm.

Upotreba i lekovitost žalfije

Žalfija ima širok spektar dejstva kad govorimo o lekovitosti. Žalfija deluje antibiotski, antigljivično, antispazmolitički, dobar je antioskidans, diuretik itd. To je biljka koju uvek treba imati u kući. Koristi se kod lečenja prehlada i promuklosti, umiruje sluzokožu i deluje na smirivanje bolova u grlu. Deluje protivupalno, dobra je kod prehlada, pa čak i gripa. Otklanja probleme kod nadimanja.Žalfija čisti krv i jetru. Reguliše prekomerno znojenje, naročito noću. Dobar je hormonski regulator. Dezinfikuje usnu duplju, ždrelo, zube i desni.
Koristi se tradicionalno u italijanskoj i balkanskj kuhinji, ali i u američkoj i engleskoj za nadev od luka i žalfije, koji se služi uz pečenu ćurku.
Upotrebljava se kao sirovina za farmaceutsku, kozmetičku i prehrambenu industriju.
Od žalfije se najčešće pravi čaj, koji leči promuklost i nadražaje u grlu, usled prehlada i preventivno, a dobar je i kod problema sa desnima i zubima. Čaj se može koristiti samo za ispiranje, dakle može se ispirati grlo, pa ispljunuti.Ali čaj se može i piti, sam ili u kombinaciji sa drugim biljkama. Neki ljudi žvaću listove žalfije i posle ih ispljunu. Kažu da i na taj način smiruje nadražaje u grlu.

Share Button

Bokvica efikasna lekovita biljka


O bokvici

Bokvica je široko rasprostranjena lekovita biljka. Poreklom je iz Evrope, ali raste širom sveta. To je zeljasta, samonikla i višegodišnja biljka. Listovi su ovalni, sa izraženim venama. Cvetovi su mali zelenkasti ili braon boje, a prašnici ljubičasti. Cvetovi izrastaju na gustoj klasi, koja je dugaška oko 10 cm. Bokvica se oprašuje pomoću vetra.
Mnogi bokvicu smatraju korovom zato što raste na travnjacima, livadama, duž puteva i sl. Raste svuda, slično kao maslačak ili detelina. Sigurno ste mnogo puta nagazili na bokvicu, a niste ni znali. Jedna tako korisna i lekovita biljka, nije tako daleko, nego je svuda oko nas. Lekoviti delovi biljke su listovi i koren.Postoji više vrsta bokvice. Bokvica može biti širokog lista ili ženska, uskog lista ili muška i srednja. Najcenjenija je ova širokolisna.

Upotreba i lekovita svojstva bokvice

Obloge od listova bokvice mogu se primeniti na ubode (osa, komaraca i sl.) i rane u cilju efikasnog zarastanja i sprečavanja infekcija. Čaj napravljen od listova bokvice ima opor ukus, a koristiti se za lečenje proliva i kašlja.
Mladi listovi bokvice mogu da se jedu sirovi kao salata, a stariji da se kuvaju u varivu. Mladi listovi imaju izuzetnu nutritivnu vrednost. Sadrže mnogo kalcijuma, zatim vitamine A, K i C. U listovima ima tanina, pektina, limunske kiseline.
Brojne naučne studije su pokazale da ekstrakt bokvice ima širok spektar lekovitih karakteristika. To je antioksidant, analgetik, blag antibiotik, pomaže zarastanju rana i dobar je protiv čira. Bokvica se pokazala korisna u lečenju respiratornih infekcija, kašlja, bolova u grlu i gihta.
Koristi se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Sirup od bokvice je efikasan lek protiv kašlja, a sok od bokvice je korisno sredstvo za čišćenje lica od akni i bubuljica.

Sirup od bokvice

Dobro operite 150 grama svežih mladih listova bokvice, pa ih sitno iseckajte mašinski ili ručno. Pomešajte bokvicu sa 0,5 kg tečnog livadskog meda i ostavite da odstoji nekoliko dana uz često mešanje kašikom koja nije metalna. U slučaju prehlade, kašlja, šlajma ili pada imuniteta uzimajte 1 kašičicu (ne metalnu) dnevno.

Share Button

Trnjina samoniklo šumsko voće


Opis biljke

Trnjina je lekovito, samoniklo šumsko voće. Biljka je listopadni žbun, manjih ili većih dimenzija. Može da naraste do 5 metara u visinu. Cvetovi su prljavo bele boje, sa 5 latica, a listovi ovalni. Cveta pre listanja, a to je u martu i aprilu. Voće je koštunica, plodovi su tamno plavi. Plod je sličan maloj šljivi, ali više okrugao. Neki kažu za trnjinu divlja šljiva. Sazreva u jesen, a može se brati i kasnije. Plodovi ne otpadaju lako i kad su zreli. Preporučuje se da se bere nakon prvog mraza. Trnjina raste blizu šuma, puteva, na brdima i pored pašnjaka. Ne smeta joj niska temperatura. Raste i do 1500 metara nadmorske visine. Uspeva širom Evrope i kod nas, najviše u pojasu hrastovih šuma.

Upotreba trnjine

Plod se može jesti svež, iako je ukus kiseo i opor. Trnjina se koristi za pravljenje soka, sirupa, vina, a u nekim zemljama i žestokih pića (naročito likera). Može se stavljati i u voćne pite. Ako se ukiseli u sirćetu tad je slična umeboši šljivama iz Japana. Od cvetova trnjine pravi se čaj. Od trnjine se pravi i pekmez.

Lekovita i nutritivna svojstva trnjine

Trnjina je dobra za želudac. Pomaže i kod žutice. Sirup od trnjine je koristan za reumu. Trnjina je diuretik i čisti želudac i creva. Koristi se i u homeopatiji. Ekstrakt trnjine se dodaje uljima za masažu i aromaterapiju. U narodnoj medicini se primenjuje za jačanje želudca i lečenje kašlja.
Trnjina sadrži najviše C vitamin, ali i fruktozu, tanine i organske kiseline.

Pekmez od trnjine

Hladnom vodom prelijte 3 kg plodova trnjine i ostavite 12 sati u vodi. Posle toga procedite trnjine i prelijte ih mešavinom crnog vina i vode. Nek kratko odstoje, a onda stavite da se kuva. Kada plodovi omekšaju, propasirajte ih, dodajte 100 grama šećera i kuvajte uz mešanje još 30 minuta. Smesa treba da se zgusne. Kada je gotov sipajte pekmez od trnjina u pripremljene tople sterilisane teglice.

Share Button