Lekovito bilje – Strana 18

Ehinacea biljka za jačanje imuniteta

Ova interesantna biljka sa prelepim ljubičastim cvetovima, može da naraste do 1 m. Listovi su uski i izduženi, obrasli malim dlačicama. Prema dostupnim istorijskim podacima ehinaceu su upotrebljavali i indijanci. Indijanci su je najčešće koristili za nanošenje na kožu u slučaju uboda otrovnih insekata ili čak zmije. Zvanična medicina počinje da je koristi krajem 19. veka, za lečenje raznih bolesti od obične prehlade do raka. Sa pronalaskom antibiotika biljka je malo skrajnuta, ali se proteklih godina kao prirodni imunostimulans, vraća na velika vrata.
Biljka je poreklom iz Severne Amerike, ali se danas uzgaja širom sveta zbog poznatih lekovitih karakteristika.
Lekovit je koren biljke, ali i nadzemni deo se upotrebljava u medicinske svrhe. Biljka se bere za vreme cvetanja.

Kako deluje ehinacea

Ehinacea deluje tako što snažno stimuliše čovekov imunitet, jača odbranu organizma i deluje na povećanje broja antitela. Odličan je izbor za podizanje imuniteta, na prelazu godišnjih doba, kada su velike varijacije u temperaturi i kada imunitet može da oslabi. Ehinacea deluje na zarastanje rana, protiv upala, čisti i regeneriše. Čiti krv, jetru i bubrege. Dobro se pokazala i kod kožnih oboljenja. Akne, ekcemi, psorijaza i ujedi insekata su neki od kožnih problema gde se ehinacea dobro pokazala. To je prirodni antibiotik, sprečava širenje bakterija, a deluje i antivirusno. Dobra je kod svih vrsta prehlada, upala i gripa. Sjajno deluje na disajne puteve. Pošto je ehinacea jak imunostimulans koristi se kao jedan od sastojaka, pri lečenju najtežih bolesti.
Ehinacea može da se upotrebljava i kao preventiva, a može i nakon bolesti, u slučaju iznemoglosti i za jačanje imuniteta.

Kako se koristi ehinacea

Ehinacea nam je danas u različitim oblicima dostupna. Najčešće se koristi tinktura, odnosno biljne kapi ehinacee, zatim čaj, tablete, kreme, gelovi i sl. Dakle može se koristiti oralno ili nanošenjem na kožu. Ako se koristi preporuka je ne duže od 1-2 meseca. Što se duže primenjuje dejstvo je slabije. Ako se kombinuje sa vitaminom C, ehinacea stvarno predstavlja moćan odgovor na opasnost od prehlade i gripa. Najbolje je delovati preventivno, pa u toku jake zime ili u slučaju epidemije gripa, koristiti ehinaceu.

Stevija zamena za šećer i zasladjivače

Stevija je zanimljiva biljka poreklom iz Latinske Amerike. Njena specifičnost se ogleda u tome što je ona prirodni zasladjivač. Upotrebljava se kao zamena za veštačke zasladjivače, šećer i med. Kroz vekove se koristi u Brazilu i Paragvaju, već decenijama u Japanu, godinama u SAD i Evropi. Stevija danas u Japanu zauzima gotovo polovinu tržišta zasladjivača. Godinama unazad interesovanje za ovu biljku u svetu je ogromno. Kada je nešto u takvoj ekspanziji s pravom se može postaviti pitanje da li je to što se prodaje stvarno stevija ili je opet neki veštački zasladjivač pod nazivom stevia, koji ovu biljku sadrži samo u tragovima. Interesantno je da se listići biljke mogu direktno upotrebiti i sušiti. Biljka je grmolika i može da se gaji u saksiji.
Stevija nema kalorija i ne povećava nivo šećera u krvi, tako da je idealna za dijabetičare i one koji žele da smršaju. Osim toga nema negativan uticaj na zdravlje zuba, kao što to ima šećer. Veštački zasladjivači sadrže aspartam, saharin i druge rizične sastojke, koji su po mnogim izvorima kancerogeni, a masovno se upotrebljavaju u industrijskim napitcima koji ne sadrže šećer. Pod parolom ’’bez šećera’’, krije se ustvari, ne briga o vašem zdravlju i kilaži, nego profit kompanija, zato što je veštački zasladjivač jeftiniji od šećera. Generalno se može reći da ljudi vole slatko i previše koriste šećer u ishrani. Štetnost šećera i veštačkih zasladjivača za čovekov organizam je nesumnjiva, pitanje je samo šta je gore. Tu stevija odnosi pobedu. Zasladjivač stevija se dobija iz biljke stevija, slično kao što se dobija i šećer iz šećerne repe ili šećerne trske, ali ima te već pomenute prednosti. Stevia je sladja od šećera do 300 puta, tako da su potrebne znatno manje količine ovog zasladjivača. Stevija odlično podnosi zagrevanje i visoke temperature. Ono što svakako ne ide u prilog stevije je cena. Znatno je skuplja od veštačkih zasladjivača i šećera. I pored toga predvidjanja su da će se tržišni prodor stevije zabeležen u proteklih nekoliko godina, nastaviti i u narednim godinama.

Biljka čuvarkuća kao lek

Čuvarkuća je zanimljiva ukrasna biljka koja se koristi i kao lek u narodnoj medicini. Ustvari interesantna je počevši od svog naziva, preko izgleda, pa do lekovitih svojstava. Latinski naziv je Sempervivum tectorum.

Zašto se zove čuvarkuća?

Naziv je dobila zbog narodnog verovanja da čuva i štiti kuću i porodicu od požara, bolesti, udara groma, vampira, veštica i ostalih nepoželjnih pojava. Postoje i drugi nazivi koji jako dobro opisuju ovu biljku. To su vazdaživa, žednjak, pazikuća, uhovnik, gromovna trava, divlje smilje.

Izgled i karakteristike biljke

Biljka može da naraste do 30 cm. To je višegodišja biljka. Vrlo je otporna i na niske i na visoke temperature. Otporna je i na sušu, voli sunce. Može da raste gotovo svuda. Izmedju kamenja, na stenama , na različitim tipovima zemljišta, pa čak i na krovovima kuća. Neki je drže i kod kuće, u saksiji. To je i ukrasna biljka, koja se lako neguje. Boja varira od zelene do bordo i ljubičaste. Listovi su u obliku rozete, a cvetovi se javljaju na vrhu i obično su crvene boje.

Lekovita svojstva čuvarkuće

Čuvarkuća je jestiva. Mesnati listovi čuvarkuće se koriste za dobijanje soka. Sok od čuvarkuće je efikasan u lečenju herpesa, opekotina i čireva. Čuvarkuća se koristi i u lečenju helicobacter pylori infekcije. U homeopatiji se upotrebljava preparat od čuvarkuće, protiv upale grla.
Čuvarkuća i med u kombinaciji mogu da poprave imunitet. Listovi čuvarkuće se usitne u multipraktiku. Od njih je moguće napraviti i sok na sokovnik. Sok može da se pije, ali i da se koristi za obloge u slučaju uboda insekata, dok nekima pomaže i za uklanjanje bradavica. Kod problema sa želudcem treba probati napraviti čaj od svežih ili suvih listova čuvarkuće. Kažu da dobro leči i ranice u ustima. Čuvarkuća je i narodni lek za ciste i miome, posebno one vezane za ženske reproduktivne oragne. Sok iz listova čuvarkuće pomaže da se otpuše ušni kanali, jer rastvara žutu smolu u ušima i taj način pomaže ispiranje odnosno čišćenje ušiju. U narodnoj medicini bol u uhu može da iščezne kad se povremeno nakapa nekoliko kapi soka čuvarkuće. Ipak pošto bol u uvu može da bude izuzetno neprijatan preporuka je da se traži i savet lekara.

Sok i čaj od cvetova zove

Zova je poznata lekovita biljka. U našim krajevima od nje se najčešće pravi sirup od zove, koji se razblaži sa vodom i tako se pije sok od zove. Raste samoniklo u obliku žbuna. Ponekad može dostići visinu 5 i više metara. Cvetovi su lekoviti i koriste se za pravljenje čaja i soka. Cvetovi su veliki beli ili žuti, sastavljeni od više malih cvetića. Beru se u proleće i leto, najčešće su to maj i jun mesec. Cvetovi zove predivno mirišu. Tamo gde rastu, često su nepristupačni tereni, pa se treba dobro potruditi da bi došli do ovog dara prirode. Lekoviti su i ostali delovi biljke. Listovi, plodovi i kora se takodjer upotrebljavaju. Kora zove je laksativ i diuretik. Drvo zove je mekano iznutra. Može se lako izdubiti bela srž i koriste ga onda za pravljenje pištaljki i svirala. Zova se drugačije zove bazga, baz, zovina, belika, božovina.

Kako napraviti sok od zove

Sok od zove je izuzetno prijatan i osvežavajući napitak tokom leta, a uz to ima i lekovita svojstva. Sok čisti organizam i dobar je za bronhije. Zimi smiruje groznicu i povišenu temperaturu. Evo kako i vi jednostavno možete doći do ovog napitka.
Za pravljenje ovog napitka koriste se sveži listovi zove. Na 1 litar hladne vode ide 20 cvetova zove. Neka vam to bude merilo, pa vi možete napraviti i više. Svakako da je bolje kad već pravite, napraviti veću količinu.
Potopite cvetove u hladnu vodu i ostavite da odstoji 24 sata, na hladnom i tamnom mestu. Iscedite jedan limun i dodajte, a onda i 500 grama šećera. Ostavite da odstoji sve još 24 sata. Neophodno je da povremeno promešate sirup, da bi se šećer potpuno rastopio. Nakon 24 sata procedite sirup od zove kroz odgovarajuću cediljku ili čak gazu. Kada je napitak gotov sipajte, otprilike trećinu čaše sirupa, a onda dolijte vodu do vrha. Tako ste dobili sok od zove u kome ćete moći da uživate preko leta, a ako ga napravite u većoj količini i tokom cele godine.

Kako napraviti čaj od cvetova zove

Dve male kašike sušenog cveta zove prelijte sa šoljom ključale vode i ostavite da odstoji 10 minuta. Procedite i zasladite po želji. Kada se prohladi poslužite. Pijte dve šolje čaja na dan.
Čaj od zove je dobar kod kašlja i bronhitisa, zatim kod respitatornih infekcija i povišene temperature. Koristi se za bolju cirkulaciju, protiv nesanice i za pospešivanje apetita. Čaj od zove se koristi i za stomačne grčeve. Čaj od zove tera na znojenje i pospešuje izmokravanje. Koristi se kod upala bešike, bubrega i cistitisa. Čaj je koristan i kod reume i bolova u kostima.

Gavez za regeneraciju tkiva

cvet gaveza
Gavez je dragocena biljka iz prirode. Raste samoniklo po livadama i pašnjacima. Biljka voli hladovinu i vlažno zemljište. Cveta tokom leta, a koren se vadi u jesen. Biljka naraste oko 1 metar u visinu. Koren je crn, razudjen i vretenast. Koren je ustvari spolja crne boje, a kad se preseče, unutrašnjost je bela. Sušenjem koren dobija žutu boju.

Lekovitost gaveza

Gavez se koristi za vanjsku upotrebu tako što se nanosi na kožu kao krema. Koristan je za regeneraciju tkiva u slučaju povreda, lomova, hematoma, čireva, zapaljenja, artritisa, distorzije, reume, bolesti zglobova, hemoroida itd. Veoma je delotvoran kod sportskih trauma.
Postoji dilema da li gavez koristiti i za oralnu upotrebu. Koren gaveza koriste u lečenju čira i raka želudca. U pojedinim zemljama se gavez jede za bolju cirkulaciju i za poboljšanje krvne slike. Treba biti oprezan kod oralne upotrebe i prethodno konsultovati lekara ili travara. Podeljena su mišljenja, jer neki smatraju da gavez sadrži toksične supstance i da nije za jelo, a drugi da je potpuno bezbedan.

Kako napraviti gavez mast

Krajem leta i početkom jeseni, u septembru mesecu iskopajte koren gaveza. Dobro ga operite i posušite. Koren izrendajte na sitnije rupice na vašoj rendi. Ugrejte ½ kg svinjske masti, tek toliko da se rastopi, ne da procvrči. U rastopljenu mast dodajte otprilike pola šolje rendanog korena gaveza. Promešajte sve i vratite na ringlu da se zagreje do ključanja. Ostavite da se hladi 24 sata. Nakon toga ponovo zagrejte mast. Kada se ohladi možete da je koristite za spoljašnju upotrebu kao kremu.

Kako napraviti gavez gel

Sušeni koren gaveza u količini od 150 grama kuvati u mešavini ½ litra vode i ½ litra mleka. Kada masa postane gusta gel je gotov. Možete ga koristiti isključivo za spoljnu upotrebu. Gel nanositi direktno na kožu ili na gazu pa na kožu kao oblogu. Ne nanositi gavez gel na otvorene rane. Preporučuje se da primena ne traje duže od mesec dana.

Kopriva kao lek za slabokrvnost

Kopriva je zeljasta biljka, intenzivno zelene boje. Raste samoniklo duž puteva, ograda, uvek u blizini kuća i čoveka. Listovi su srcolikog oblika, nazubljeni po obodu i obrasli sitnim dlačicama. Cveta preko leta, od maja do septembra.

Drugi naziv za koprivu

U nekim krajevima koprivu zovu žara. Taj naziv nije nimalo slučajan. Dobro je poznato da u slučaju čovekove nepažnje, kopriva može da ožari. Tada se na koži javlja crvenilo i neprijatan osećaj peckanja.
Ako zanemarimo ove moguće neprijatnosti, kopriva je izuzetno korisna biljka.

Kako se priprema kopriva

Kod ljudi postoji izvesna odbojnost prema koprivi što je i normalno, ali treba imati u vidu da je kopriva lekovita biljka. Lekoviti su listovi, koren i seme. Listovi se beru u proleće i suše na promaji. Sveži i suvi listovi se koriste za spremanje čaja od koprive. Sveži listovi se mogu koristiti za pripremanje variva ili pite od koprive. Priprema je ista kao da je u pitanju spanać. Koren se vadi u proleće ili jesen. Sa korena se odstranjuje zemlja i on se suši na toplom vazduhu ili u sušarama. Seme se prikuplja u avgustu i septembru mesecu.

Kopriva kao lek

Kopriva leči slabokrvnost i čisti krv. Koristi se kod reume i gihta. Ova biljka je diuretik. Može da ojača organizam i ulije mu neohodnu energiju. Dobra je za kožu i kosu.
Interesantno je da se kopriva upotrebljava u organskoj biljnoj proizvodnji, kao zaštitno sredstvo protiv štetočina. Naime rastvorom koprive se prskaju biljke, umesto hemikalijama.