Hajdučka trava za brže zarastanje rana

Ranjenik
Hajdučka trava je poznata lekovita biljka. To je višegodišnja i zeljasta biljka. Raste na livadama i poljima. Lako ju je uočiti po karakterističnim listovima i sitnim cvetićima koji su grupisani u cvast. Hajdučka trava ima više naziva po kojima je prepoznatljiva. Možda ćete naići i na sledeće nazive: ranjenik, kunica, hajdučica, stolisnik itd.

Lekovitost hajdučke trave

Koristi se u narodnoj i zvaničnoj medicini. Upotrebljava se kod problema sa varenjem, želudcem i crevima, kod groznice, povišenog krvnog pritiska i protiv tromboze. Ima i antibakterijsko i antimikozno dejstvo. U narodnoj medicini je poznata kao trava za pravljenje melema za brže zarastanje rana, protiv gnojenja i upala kože.
Hajdučka trava čisti krv i jača organizam. Dobra je za jetru i pankreas. Koristi se i kod ženskih problema, neredovnih menstruacija, zatim protiv šuljeva, krstobolje, lupanja srca i kod angine pektoris. Uglavnom se upotrebljava kao čaj ili kao melem za na kožu. Neki jednostavno samo ispiraju rane vodom u kojoj bila potopljena hajdučka trava.

Čaj od hajdučke trave

Jednu supenu kašiku čaja od hajdučke trave, prelijte sa šoljom kipuće vode. Poklopite posudu i neka odstoji 30 minuta. Procedite i pijte šolju ne zasladjenog čaja pre svakog obroka, znači 3 puta dnevno.

Melem od hajdučke trave

Ubrati cvetove hajdučke trave. Odvojiti sitne cvetiće i umešati ih u posudi sa maslacem. Ostaviti da odstoji neko vreme, a onda 2 puta dnevno mazati rane, posekotine, ogrebotine. Melem pomaže bržem zarastanju.

Share Button

Čaj, sirup i salata od maslačka

Maslacak
Maslačak je pravi ukras i poklon prirode. Možete ga pronaći gotovo svuda. Raste u divljini, po livadama i travnjacima. Cvetovi, listovi i koren maslačka se koriste za dobijanje sirupa, salate i čaja. Maslačak je zeljasta biljka. Najviše cveta na proleće u periodu od marta do maja meseca, ali i preko leta i u jesen.

Lekovita svojstva maslačka

Cela biljka je lekovita. Upotreba maslačka se preporučuje za čišćenje organizma. Dobar je za jetru, žuč, bubrege i mokraćne puteve. Koristan je kod lečenja virusa i bakterijskih infekcija. Maslačak je blag diuretik, otvara apetit i pomaže varenje. Preporučuje se i dijabetičarima. Povoljno deluje i na snižavanje holesterola u krvi. Kao što vidite, to je jedna veoma lekovita biljka.

Čaj od maslačka

Čaj se pravi uglavnom od korena maslačka. Koren se sakuplja u proleće ili u jesen. Čisti se od zemlje i pere, a zatim se seče po dužini i suši. Suši se na toplom da ne pokupi vlagu.
Čaj od maslačka se pravi tako što dve kašičice korena maslačka prelijete šoljom kipuće vode i ostavite da odstoji. Nakon 20 minuta procedite i pijte. Obično se pije ujutro i uveče pre jela.
Čaj se preporučuje za čišćenje i jačanje organizma, te za umivanje lica i očiju.

Sirup od maslačka

Ubrati 250 cvetova od maslačka, zatim iseckati 2 limuna i 2 pomorandže na kolutove. Sve prelijte sa 1,5 litar vode i ostavite da odstoji bar 24 sata. Posle procedite na cediljku. Dodajte 1 kg šećera i kuvajte uz redovno mešanje oko 1 h ili dok sve ne postane gusto u vidu sirupa. Vreo sirup sipati u tople, sterilisane i suve teglice, zatvoriti i ostaviti da se hladi.
Sirup od maslačka može da se sipa u čaj umesto meda ili da se jede kašikom, a pomaže protiv kašlja.

Salata od maslačka

Listove maslačka berite u proleće pre cvetanja. Svakako obratite pažnju da je područje gde berete maslačak ekološki čisto. Listovi su po prirodi gorki, ali su veoma korisni kao salata za čišćenje organizma, od nagomilanih toksina u zimskom periodu, kao posledice jake ishrane i smanjenog nivoa fizičke aktivnosti. Salata od maslačka omogućava da se lakše prevazidje prolećni umor.
Ubrane listove maslačka dobro operite, pa dodajte maslinovo ulje, limunov sok i morsku so. Začinite sa cvetovima jagorčevine, koji su jestivi i kojih bi trebalo da ima u proleće. Sve dobro izmešajte i salata je gotova.

Share Button

Cikorija zamena za kafu i lek za jetru

cikorija
Cikorija je u stvari zeljasta biljka, a može se reći i korovska biljka, koja je počela da se uzgaja zbog zamene za kafu, ali i zbog svojih lekovitih osobina. Drugi nazivi za ovu biljku koji se sreću u literaturi su vodopija, gologuza, konjogriz itd.

Izgled biljke

Cikorija je višegodišnja zeljasta biljka, koja raste duž puteva, na livadama i pašnjacima. Stabljika je razgranata, a može da poraste do 1 m u visinu. Biljka cveta u letnjem periodu. Cvetovi su obično plave boje, ali mogu biti roze ili beli. Ima dubok koren i zato dobro podnosi suvo tlo.

Upotreba i lekovita svojstva cikorije

Cikorija se uzgaja pre svega zbog svog korena. Nadzemni deo biljke se redje koristi.
Koren se vadi u jesen kad ima najveći procenat korisnih sastojaka, a to su inulin, glikozid, saponin itd.
Koren se upotrebljava kao surogat, odnosno zamena za kafu ili cigura. Može se koristiti za pravljenje bele kafe i u kulinarstvu.
Cikorija se koristi i u narodnoj medicini. Upotrebljava se kao lek za jetru, pre svega za čišćenje jetre, krvi i organizma uopšte. Pravi je izbor, u kombinaciji sa još nekim biljkama, za prolećno čišćenje organizma. Cikorija pomaže varenje i jača želudac i slezinu. Poznata je i kao lek za žuticu. Čaj od cikorije se pravi od suvog korena i dobar je za jetru i žuč. Od nadzemnog dela se može koristiti svež sok, u slučaju malokrvnosti i za rast kose.

Share Button

Lavanda nije samo protiv moljaca

lavanda
Poznato je da lavanda tera moljce, komarce i druge insekte, ali daleko od toga da joj je to jedina namena.
Lavanda je poreklom iz severne Afrike i južne Evrope. Dobro uspeva u područjima sa umerenom klimom. Biljka ima lepe plave ili ljubičaste cvetove. Listovi su zeleni, izduženi, slični kao kod ruzmarina. U listovima se nalazi eterično ulje.

Upotreba lavande

Dosta se koristi kao ukrasna i pejzažna biljka, pomalo i u kuhinji, a posebno u farmaceutskoj industriji. Lavanda se koristi kao dekorativna biljka. U kombinaciji sa drugim biljkama i cvećem oplemenjuje prostor mnogih parkova i površina, gde god uspeva. Komercijalno se lavanda gaji ponajviše za dobijanje eteričnog ulja. Takodjer se upotrebljava u proizvodnji kupki.

Medonosna biljka

Lavanda je i medonosna biljka. Proizvodjači meda je cene. Ima prilično dug period cvetanja od juna do avgusta.Lavanda može da cveta i preko 30 dana. Med od lavande je zlatno žute boje. Ima jako izraženu i prijatnu aromu. Med se prodaje na svetskom tržištu kao med premijum klase.

Lavanda u kulinarsvu

U kulinarstvu se ne koristi mnogo. Cvetovi lavande se koriste za sladolede, kremove i kolače. Cvetovi se negde dodaju u crni i zeleni čaj. Mladi listovi se takodjer mogu koristiti, recimo za jela sa roštilja. Koristi se u sklopu raznih mediteranskih začinskih mešavina. Lavanda se može upotrebljavati za aromatizaciju ulja. Pčelinji med od lavande je poželjan u svakoj kuhinji.

Uzgoj lavande

Lavanda se uzgaja i u našim krajevima. Proizvodnja je isplativa. Roba nalazi kupce na stranom tržištu. Lavanda najbolje uspeva na suvom, peskovitom zemljištu i tamo gde ima mnogo sunčanih dana. Osetljiva je na preveliku vlažnost. U tom slučaju mogu se javiti bolesti, naročito gljivice.

Lekovitost lavande

Lavanda se dosta koristi sa drugim biljem u aromaterapiji. Miris lavande koji se širi prostorom opušta i uspavljuje. Neke studije su pokazale da miris lavande ima uticaj na bolji kvalitet sna. Neke druge studije su pokazale da lavanada pomaže obolelim od raka, jer sprečava napredovanje bolesti. U narodnoj medicini lavanda, a naročito med se stavlja na rane da spreči infekciju. U narodu je lavanda poznata zbog svog repelentnog delovanja na insekte i posebno zbog obezbedjivanja odeće od razvoja moljaca.

Share Button

Peršun kao začin povrće i lek

persun
Peršun se koristio još u doba starih Grka i Rimljana. Danas se u ishrani koristi i podzemni i nadzemni deo, dakle koren, listovi i seme. Peršun svrstavaju u povrće, ali i začine i lekovite biljke.

Peršun u kuhinji

U kuhinji je peršun nezaobilazna namirnica. Koristi se u supama, čorbama, varivima, salatama i raznim drugim jelima. Listovi su omiljeni kao začin, zbog prijatnog mirisa, ukusa i dekorativne zelene boje.
Ono što treba da znate je, da su listovi peršuna najbolji u svežem stanju. Kad se stavljaju u supu, treba ih stavljati na kraju, da vredni sastojci ne bi isparili. Listovi su dakle najbolji sveži, a mogu i da se zamrznu, dok se sušenje ne preporučuje.

Peršun otklanja neprijatan zadah

Grickanje svežih listova peršuna otkloniće neprijatan zadah iz usta. I pre nego što su počele da se proizvode žvakaće gume u prirodi su postojale, a i danas postoje biljke koje će osvežiti vaš dah. Peršun je jedan od prirodnih osveživača daha.

Prava vrednost peršuna

Osim što poboljšava ukus hrane, peršun sadrži vredne sastojke. S pravom se može reći da je to i visokovredna i lekovita biljka. Sveži listovi su izuzetan izvor C vitamina. Sadrži dobre količine vitamina A i B (naročito B12 i folnu kiselinu), a od minerala gvoždje, kalcijum, magnezijum itd. Apiol i misticin su veoma značajni sastojci koji pospešuju izmokravanje i sprečavaju urinarne infekcije.

Šta kaže narodna medicina o peršunu

Peršun je lek za bubrege. Pospešuje izmokravanje. Upotrebom čaja od peršuna može se izbaciti kamen iz bubrega. Ipak sa ovim se nije šaliti i treba biti jako oprezan. Sve raditi uz savet lekara.
Peršun je još dobar kod dijabetesa, upale oka, groznice i za potenciju. Poboljšava cirkulaciju i čisti krv.

Share Button

Nana lek za stomačne tegobe


Nana je lekovita biljka prijatnog mirisa. Postoji oko 30 vrsta nane, a najbolja je ona pod latinskim nazivom menta piperita. To je pitoma nana, koja je najlekovitija. U literaturi i inače u životu srećemo se i sa drugim nazivima za ovu biljku. Najčešće je još zovu menta ili metvica.
Uzgaja se najviše u vrtovima i baštama. Traži kvalitetno zemljište. Biljka može da poraste u visinu do 50 cm. Stabljike i listovi su zelene boje, a cvetovi su ljubičasti, ponekad sa crvenim nijansama. Ako uberete jedan listić i protrljate prstima, pomirišite i osetićete fantastičan, karakterističan miris nane. U listovima se nalazi najviše eteričnog ulja. Zbog prisustva mentola ova biljka će da vas osveži i rashladi.

Upotreba nane

Nana se koristi kao lekovita biljka, ali i kao začinska biljka. Nana je medonosna biljka, a koristi se i u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
Najviše se upotrebljavaju listovi nane, mada su korisni i ostali delovi biljke. Listovi se suše i od njih se pravi izvanredan čaj. Listove nemojte kuvati, jer će izgubiti važne sastojke. Listove preba samo preliti ključalom vodom, a to je velika razlika, jer će tako korisni sastojci ostati dostupni. Ovaj čaj može da se pije iz zdravstvenih razloga, ali i kao čaj za uživanje (umesto kafe).
Od nane se proizvode kapi i kapsule. U kulinarstvu se koristi, posebno kao začin za salate, ali i druga jela.
Neke domaćice stavljaju listove nane u pasulj, jer pasulj prouzrokuje nadimanje i gasove.
Za malu decu i trudnice u prva tri meseca trudnoće bolje je da umesto nane koriste kamilicu. Kamilica je blaža.

Nana kao lek

Veliki je dijapazon lekovitih osobina ove biljke. Kao prvo treba istaći da je to efikasan lek za stomačne tegobe. Pomaže kod problema sa varenjem, bolova u želudcu, grčeva, nadutosti. Ima spazmolitičko dejstvo. Nana deluje relaksirajuće na mišiće, a opušta ceo organizam. Samim tim dobra je i kod nervoznog želudca i creva.
Za ove zdravstvene probleme još je bolje kombinovati nanu sa moračem, kimom, anisom i kamilicom.
Kako nana ima ova umirujuća svojstva, ona se koristi i protiv nesanice. Poboljšava rad žuči, jetre i srca.
Mentol koji je prisutan u nani pročišćava disajne puteve, hladi i umiruje bol. Dobra je i za desni i zube, a posebno za neprijatan zadah iz usta. Čest je sastojak pasti za zube i guma za žvakanje.

Share Button