Kopriva kao lek za slabokrvnost

Kopriva1

Kopriva je zeljasta biljka, intenzivno zelene boje.  Raste samoniklo duž puteva, ograda, uvek u blizini kuća i čoveka. Listovi su srcolikog oblika, nazubljeni po obodu i obrasli sitnim dlačicama. Cveta preko leta, od maja do septembra.

Drugi naziv za koprivu

U nekim krajevima koprivu zovu žara. Taj naziv nije nimalo slučajan. Dobro je poznato da u slučaju čovekove nepažnje,  kopriva može da ožari. Tada se na koži javlja crvenilo i neprijatan osećaj peckanja.
Ako zanemarimo ove moguće neprijatnosti, kopriva je izuzetno korisna biljka.

Kako se priprema kopriva

Kod ljudi postoji izvesna odbojnost prema koprivi što je i normalno, ali treba imati u vidu da je kopriva lekovita biljka. Lekoviti su listovi, koren i seme. Listovi se beru u proleće i suše na promaji. Sveži i suvi listovi se koriste za spremanje čaja od koprive. Sveži listovi se mogu koristiti za pripremanje variva ili pite od koprive. Priprema je ista kao da je u pitanju spanać. Koren se vadi u proleće ili jesen. Sa korena se odstranjuje zemlja i on se suši na toplom vazduhu ili u sušarama. Seme se prikuplja u avgustu i septembru mesecu.

Kopriva kao lek

Kopriva leči slabokrvnost i čisti krv. Koristi se kod reume i gihta. Ova biljka je diuretik. Može da ojača organizam i ulije mu neohodnu energiju. Dobra je za kožu i kosu.
Interesantno je da se kopriva upotrebljava u organskoj biljnoj proizvodnji, kao zaštitno sredstvo protiv štetočina. Naime rastvorom koprive se prskaju biljke, umesto hemikalijama.

Share Button

Čičoka može zameniti krompir

cicoka
Čičoka je krtolasta biljka poreklom iz Severne Amerike. Spada u familiju suncokreta i višegodišnja je biljka. Negde raste samoniklo kao korov, ali se i uzgaja. Ima lepe žute cvetove i koren koji ne izgleda nimalo privlačno. Bez obzira na to, koren se koristi u ljudskoj ishrani, jer ima dobra nutritivna, pa i lekovita svojstva. Koren liči na djumbir ili krompir. Čičoka je vrlo visoko plasirana na skali lekovitosti. Postoje tragovi o tome, da su američki indijanci koristili čičoku da bi se prehranili i izlečili. U svetu je još poznata kao Jerusalemska artičoka ili Sančoke. Kod nas je zovu i divlji ili slatki krompir. Definitivno je nepravedno zapostavljena u ishrani u našim krajevima. Više se koristi kao stočna hrana.

Lekovitost čičoke

Najznačajnija je kao hrana za dijabetičare. U tom pogledu je odlična i nutricionisti je preporučuju kao zamenu za krompir. Čičoka je korisna za probavu. Stimuliše pravilan rad želudca i creva. Ima visok sadržaj inulina, što je važno u ishrani dijabetičara i za normalizaciju triglicerida i holesterola u krvi. Ovo je dijetetska namirnica, jer se njenom upotrebom nećete ugojiti. Dobra je za osobe sa viškom kilograma. To je sjajna biljka za dijete, protiv masnih naslaga, kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa. Značajna je i u slučaju potrebe za obnavljanjem crevne flore, nakon dugotrajne upotrebe antibiotika i drugih lekova. Inulin je probiotik pa stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima. Čičoku jedu i odrasli i deca. Dobro čisti organizam kada se jede sveža. Može da zasiti, ali ne deblja. Čičoka je niskokalorična namirnica. Sadrži kalijum, kalcijum, gvoždje, vitamin C, B1, B2, D, belančevine, vlakna itd. Čičoka je visokokvalitetno povrće velike hranjive vrednosti.

Upotreba čičoke

Upotrebljava se u kuhinji na različite načine. Može se kuvati ili jesti u svežem stanju. Bolje da je jedete svežu zato što će ostati korisne materije. Ako je probate u svežem stanju primetićete da je izrazito neutralna, tj. nema neki poseban ukus. Zato se ovaj koren najčešće koristi u raznim salatama. Dodaje se u čorbe i variva.

Share Button

Jagorčevina i sirup od jagorčevine

jagorcevna
Jagorčevina je jedan od prvih cvetova koji se pojavljuju posle zime. Kad vidite jagorčevinu znajte da dolazi proleće. Pojavljuje se odmah posle visibabe. To su prvi vesnici proleća. U zavisnosti od spoljašnje temperature može da procveta krajem zime ili početkom proleća. Spada u zeljaste višegodišnje biljke. Smatra se da je danas jagorčevina ugrožena vrsta. Bere se zbog dekorativnih žutih cvetova, ali i zbog lekovitih svojstava. U narodu je još poznata pod imenom jaglac, jagorčika, jaglika, kunjavac. Latinski naziv je Primula vulgaris. Primula znači prvi, što potvrđuje da je to jedna od prvih prolećnica. Osim divlje jagorčevine postoje i brojni oblici u hortikulturi, koje uzgajaju ljubitelji cveća kao ukras.

Upotreba jagorčevine

Jestivi su i cvetovi i listovi. Mladi cvetovi se stavljaju kao dodatak u salate. Cvetovi su slatki. Ako je ekološki čista sredina možete ubrati cvet jagorčevine i iz njega isisati slatki sok. I od listova se pravi salata, a mogu se koristiti i za čaj. Cvetovi, listovi i koren jagorčevine se suše i posle koriste za spravljanje lekovitog čaja.

Lekovitost jagorčevine

Biljka se koristi za pravljenje sirupa od jagorčevine, koji je odličan protiv šlajma, sekreta, sluzi, kašlja i uopšte za pročišćavanje disajnih puteva. Dobar je kod bronhitisa i prehlade. Osim kod simptoma prehlade, čaj od jagorčevine se preporučuje i kod nesanice, razdražljivosti i takihardije. Umiruje organizam i dobar je protiv bolova.

Share Button

Kikiriki

Kikiriki
Kikiriki spada u biljke mahunarke. Kada biljka cveta, cvetovi se od težine saviju i udju u zemlju. Unutar zemlje se razviju mahune kikirikija. Jestivi deo kikirikija je zaštićen ljuskom, a kada se otvori plodvi su obloženi crvenkastom pokožicom.
Poreklo kikirikija je vezano za Južnu Ameriku, a najveći proizvodjači su SAD, Indija, Kina, Indonezija itd.

Energetska i lekovita vrednost kikirikija

Kikiriki spada u visokokalorične namirnice. Kad ste jako gladni i potrebno vam je nešto da povratite snagu, kikiriki će vas sigurno zasititi. Kikiriki sadrži gotovo 50% masti, 26% proteina i 16% ugljenih hidrata. Od vitamina ima najviše onih iz B kompleksa, kao i E vitamin.
I pored toga što mnogi misle da kikiriki nije baš zdrav, postoje naučna saznanja da je redovna ishrana kikirikijem dobra, jer smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Naravno to ne znači da je dobro najesti se slanog kikirikija. Kikiriki može da se jede i na druge načine. Sadrži nezasićene masne kiseline i dobar je antioksidant. Ulje od kikirikija je dobro za kožu, čini kožu mekšom. Treba skrenuti pažnju da su neke osobe alergične na kikiriki, pa treba biti na oprezu.

Upotreba kikirikija u ishrani

Osim onog zauljenog i usoljenog kikirikija koji se prodaje u prodavnicama i koji je najmanje zdrav, kikiriki očišćen od ljuske, može da se koristi u ishrani kao dodatak jelima, posebno salatama. Kikiriki se pre serviranja u jelima, najčešće kratko prepeče u tiganju i to bez dodavanja ulja.
Puter od kikirikija ili kikiriki maslac je pravi specijalitet. Najbolji je kikiriki maslac od organskog kikirikija, a izbegavajte onaj koji sadrži hidrogenizovane šećere i masnoće. O sastavu se treba informisati na deklaraciji.
Od kikirikija se dobija i ulje. Ulje sadrži 80% nezasićenih i 20 zasićenih masnih kiselina. Ulje od kikirikija se koristi za prženje, ali i u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji.

Share Button

Hajdučka trava za brže zarastanje rana

Ranjenik
Hajdučka trava je poznata lekovita biljka. To je višegodišnja i zeljasta biljka. Raste na livadama i poljima. Lako ju je uočiti po karakterističnim listovima i sitnim cvetićima koji su grupisani u cvast. Hajdučka trava ima više naziva po kojima je prepoznatljiva. Možda ćete naići i na sledeće nazive: ranjenik, kunica, hajdučica, stolisnik itd.

Lekovitost hajdučke trave

Koristi se u narodnoj i zvaničnoj medicini. Upotrebljava se kod problema sa varenjem, želudcem i crevima, kod groznice, povišenog krvnog pritiska i protiv tromboze. Ima i antibakterijsko i antimikozno dejstvo. U narodnoj medicini je poznata kao trava za pravljenje melema za brže zarastanje rana, protiv gnojenja i upala kože.
Hajdučka trava čisti krv i jača organizam. Dobra je za jetru i pankreas. Koristi se i kod ženskih problema, neredovnih menstruacija, zatim protiv šuljeva, krstobolje, lupanja srca i kod angine pektoris. Uglavnom se upotrebljava kao čaj ili kao melem za na kožu. Neki jednostavno samo ispiraju rane vodom u kojoj bila potopljena hajdučka trava.

Čaj od hajdučke trave

Jednu supenu kašiku čaja od hajdučke trave, prelijte sa šoljom kipuće vode. Poklopite posudu i neka odstoji 30 minuta. Procedite i pijte šolju ne zasladjenog čaja pre svakog obroka, znači 3 puta dnevno.

Melem od hajdučke trave

Ubrati cvetove hajdučke trave. Odvojiti sitne cvetiće i umešati ih u posudi sa maslacem. Ostaviti da odstoji neko vreme, a onda 2 puta dnevno mazati rane, posekotine, ogrebotine. Melem pomaže bržem zarastanju.

Share Button

Čaj, sirup i salata od maslačka

Maslacak
Maslačak je pravi ukras i poklon prirode. Možete ga pronaći gotovo svuda. Raste u divljini, po livadama i travnjacima. Cvetovi, listovi i koren maslačka se koriste za dobijanje sirupa, salate i čaja. Maslačak je zeljasta biljka. Najviše cveta na proleće u periodu od marta do maja meseca, ali i preko leta i u jesen.

Lekovita svojstva maslačka

Cela biljka je lekovita. Upotreba maslačka se preporučuje za čišćenje organizma. Dobar je za jetru, žuč, bubrege i mokraćne puteve. Koristan je kod lečenja virusa i bakterijskih infekcija. Maslačak je blag diuretik, otvara apetit i pomaže varenje. Preporučuje se i dijabetičarima. Povoljno deluje i na snižavanje holesterola u krvi. Kao što vidite, to je jedna veoma lekovita biljka.

Čaj od maslačka

Čaj se pravi uglavnom od korena maslačka. Koren se sakuplja u proleće ili u jesen. Čisti se od zemlje i pere, a zatim se seče po dužini i suši. Suši se na toplom da ne pokupi vlagu.
Čaj od maslačka se pravi tako što dve kašičice korena maslačka prelijete šoljom kipuće vode i ostavite da odstoji. Nakon 20 minuta procedite i pijte. Obično se pije ujutro i uveče pre jela.
Čaj se preporučuje za čišćenje i jačanje organizma, te za umivanje lica i očiju.

Sirup od maslačka

Ubrati 250 cvetova od maslačka, zatim iseckati 2 limuna i 2 pomorandže na kolutove. Sve prelijte sa 1,5 litar vode i ostavite da odstoji bar 24 sata. Posle procedite na cediljku. Dodajte 1 kg šećera i kuvajte uz redovno mešanje oko 1 h ili dok sve ne postane gusto u vidu sirupa. Vreo sirup sipati u tople, sterilisane i suve teglice, zatvoriti i ostaviti da se hladi.
Sirup od maslačka može da se sipa u čaj umesto meda ili da se jede kašikom, a pomaže protiv kašlja.

Salata od maslačka

Listove maslačka berite u proleće pre cvetanja. Svakako obratite pažnju da je područje gde berete maslačak ekološki čisto. Listovi su po prirodi gorki, ali su veoma korisni kao salata za čišćenje organizma, od nagomilanih toksina u zimskom periodu, kao posledice jake ishrane i smanjenog nivoa fizičke aktivnosti. Salata od maslačka omogućava da se lakše prevazidje prolećni umor.
Ubrane listove maslačka dobro operite, pa dodajte maslinovo ulje, limunov sok i morsku so. Začinite sa cvetovima jagorčevine, koji su jestivi i kojih bi trebalo da ima u proleće. Sve dobro izmešajte i salata je gotova.

Share Button