Biljka čuvarkuća kao lek

Čuvarkuća je zanimljiva ukrasna biljka koja se koristi i kao lek u narodnoj medicini. Ustvari interesantna je počevši od svog naziva, preko izgleda, pa do lekovitih svojstava. Latinski naziv je Sempervivum tectorum.

Zašto se zove čuvarkuća?

Naziv je dobila zbog narodnog verovanja da čuva i štiti kuću i porodicu od požara, bolesti, udara groma, vampira, veštica i ostalih nepoželjnih pojava. Postoje i drugi nazivi koji jako dobro opisuju ovu biljku. To su vazdaživa, žednjak, pazikuća, uhovnik, gromovna trava, divlje smilje.

Izgled i karakteristike biljke

Biljka može da naraste do 30 cm. To je višegodišja biljka. Vrlo je otporna i na niske i na visoke temperature. Otporna je i na sušu, voli sunce. Može da raste gotovo svuda. Izmedju kamenja, na stenama , na različitim tipovima zemljišta, pa čak i na krovovima kuća. Neki je drže i kod kuće, u saksiji. To je i ukrasna biljka, koja se lako neguje. Boja varira od zelene do bordo i ljubičaste. Listovi su u obliku rozete, a cvetovi se javljaju na vrhu i obično su crvene boje.

Lekovita svojstva čuvarkuće

Čuvarkuća je jestiva. Mesnati listovi čuvarkuće se koriste za dobijanje soka. Sok od čuvarkuće je efikasan u lečenju herpesa, opekotina i čireva. Čuvarkuća se koristi i u lečenju helicobacter pylori infekcije. U homeopatiji se upotrebljava preparat od čuvarkuće, protiv upale grla.
Čuvarkuća i med u kombinaciji mogu da poprave imunitet. Listovi čuvarkuće se usitne u multipraktiku. Od njih je moguće napraviti i sok na sokovnik. Sok može da se pije, ali i da se koristi za obloge u slučaju uboda insekata, dok nekima pomaže i za uklanjanje bradavica. Kod problema sa želudcem treba probati napraviti čaj od svežih ili suvih listova čuvarkuće. Kažu da dobro leči i ranice u ustima. Čuvarkuća je i narodni lek za ciste i miome, posebno one vezane za ženske reproduktivne oragne. Sok iz listova čuvarkuće pomaže da se otpuše ušni kanali, jer rastvara žutu smolu u ušima i taj način pomaže ispiranje odnosno čišćenje ušiju. U narodnoj medicini bol u uhu može da iščezne kad se povremeno nakapa nekoliko kapi soka čuvarkuće. Ipak pošto bol u uvu može da bude izuzetno neprijatan preporuka je da se traži i savet lekara.

Share Button

Sok i čaj od cvetova zove

zova2_malaZova je poznata lekovita biljka. U našim krajevima od nje se najčešće pravi sirup od zove, koji se razblaži sa vodom i tako se pije sok od zove. Raste samoniklo u obliku žbuna. Ponekad može dostići visinu 5 i više metara. Cvetovi su lekoviti i koriste se za pravljenje čaja i soka. Cvetovi su veliki beli ili žuti, sastavljeni od više malih cvetića. Beru se u proleće i leto, najčešće su to maj i jun mesec. Cvetovi zove predivno mirišu. Tamo gde rastu, često su nepristupačni tereni, pa se treba dobro potruditi da bi došli do ovog dara prirode. Lekoviti su i ostali delovi biljke. Listovi, plodovi i kora se takodjer upotrebljavaju. Kora zove je laksativ i diuretik. Drvo zove je mekano iznutra. Može se lako izdubiti bela srž i koriste ga onda za pravljenje pištaljki i svirala. Zova se drugačije zove bazga, baz, zovina, belika, božovina.

Kako napraviti sok od zove

Sok od zove je izuzetno prijatan i osvežavajući napitak tokom leta, a uz to ima i lekovita svojstva. Sok čisti organizam i dobar je za bronhije. Zimi smiruje groznicu i povišenu temperaturu. Evo kako i vi jednostavno možete doći do ovog napitka.
Za pravljenje ovog napitka koriste se sveži listovi zove. Na 1 litar hladne vode ide 20 cvetova zove. Neka vam to bude merilo, pa vi možete napraviti i više. Svakako da je bolje kad već pravite, napraviti veću količinu.
Potopite cvetove u hladnu vodu i ostavite da odstoji 24 sata, na hladnom i tamnom mestu. Iscedite jedan limun i dodajte, a onda i 500 grama šećera. Ostavite da odstoji sve još 24 sata. Neophodno je da povremeno promešate sirup, da bi se šećer potpuno rastopio. Nakon 24 sata procedite sirup od zove kroz odgovarajuću cediljku ili čak gazu. Kada je napitak gotov sipajte, otprilike trećinu čaše sirupa, a onda dolijte vodu do vrha. Tako ste dobili sok od zove u kome ćete moći da uživate preko leta, a ako ga napravite u većoj količini i tokom cele godine.


Kako napraviti čaj od cvetova zove

Dve male kašike sušenog cveta zove prelijte sa šoljom ključale vode i ostavite da odstoji 10 minuta. Procedite i zasladite po želji. Kada se prohladi poslužite. Pijte dve šolje čaja na dan.
Čaj od zove je dobar kod kašlja i bronhitisa, zatim kod respitatornih infekcija i povišene temperature. Koristi se za bolju cirkulaciju, protiv nesanice i za pospešivanje apetita. Čaj od zove se koristi i za stomačne grčeve. Čaj od zove tera na znojenje i pospešuje izmokravanje. Koristi se kod upala bešike, bubrega i cistitisa. Čaj je koristan i kod reume i bolova u kostima.

sirup od zove

Share Button

Gavez za regeneraciju tkiva

cvet gaveza
Gavez je dragocena biljka iz prirode. Raste samoniklo po livadama i pašnjacima. Biljka voli hladovinu i vlažno zemljište. Cveta tokom leta, a koren se vadi u jesen. Biljka naraste oko 1 metar u visinu. Koren je crn, razudjen i vretenast. Koren je ustvari spolja crne boje, a kad se preseče, unutrašnjost je bela. Sušenjem koren dobija žutu boju.

Lekovitost gaveza

Gavez se koristi za vanjsku upotrebu tako što se nanosi na kožu kao krema. Koristan je za regeneraciju tkiva u slučaju povreda, lomova, hematoma, čireva, zapaljenja, artritisa, distorzije, reume, bolesti zglobova, hemoroida itd.  Veoma je delotvoran kod sportskih trauma.
Postoji dilema da li gavez koristiti i za oralnu upotrebu. Koren gaveza koriste u lečenju čira i raka želudca. U pojedinim zemljama se gavez jede za bolju cirkulaciju i za poboljšanje krvne slike. Treba biti oprezan kod oralne upotrebe i prethodno konsultovati lekara ili travara. Podeljena su mišljenja, jer neki smatraju da gavez sadrži toksične supstance i da nije za jelo, a drugi da je potpuno bezbedan.

Kako napraviti gavez mast

Krajem leta i početkom jeseni, u septembru mesecu iskopajte koren gaveza. Dobro ga operite i posušite. Koren izrendajte na sitnije rupice na vašoj rendi. Ugrejte ½ kg svinjske masti, tek toliko da se rastopi, ne da procvrči. U rastopljenu mast dodajte otprilike pola šolje rendanog korena gaveza. Promešajte sve i vratite na ringlu da se zagreje do ključanja. Ostavite da se hladi 24 sata. Nakon toga ponovo zagrejte mast. Kada se ohladi možete da je koristite za spoljašnju upotrebu kao kremu.

Kako napraviti gavez gel

Sušeni koren gaveza u količini od 150 grama kuvati u mešavini ½ litra vode i ½ litra mleka. Kada masa postane gusta gel je gotov. Možete ga koristiti isključivo za spoljnu upotrebu. Gel nanositi direktno na kožu ili na gazu pa na kožu kao oblogu. Ne nanositi gavez gel na otvorene rane. Preporučuje se da primena ne traje duže od mesec dana.

Share Button

Kopriva kao lek za slabokrvnost

Kopriva1

Kopriva je zeljasta biljka, intenzivno zelene boje.  Raste samoniklo duž puteva, ograda, uvek u blizini kuća i čoveka. Listovi su srcolikog oblika, nazubljeni po obodu i obrasli sitnim dlačicama. Cveta preko leta, od maja do septembra.

Drugi naziv za koprivu

U nekim krajevima koprivu zovu žara. Taj naziv nije nimalo slučajan. Dobro je poznato da u slučaju čovekove nepažnje,  kopriva može da ožari. Tada se na koži javlja crvenilo i neprijatan osećaj peckanja.
Ako zanemarimo ove moguće neprijatnosti, kopriva je izuzetno korisna biljka.

Kako se priprema kopriva

Kod ljudi postoji izvesna odbojnost prema koprivi što je i normalno, ali treba imati u vidu da je kopriva lekovita biljka. Lekoviti su listovi, koren i seme. Listovi se beru u proleće i suše na promaji. Sveži i suvi listovi se koriste za spremanje čaja od koprive. Sveži listovi se mogu koristiti za pripremanje variva ili pite od koprive. Priprema je ista kao da je u pitanju spanać. Koren se vadi u proleće ili jesen. Sa korena se odstranjuje zemlja i on se suši na toplom vazduhu ili u sušarama. Seme se prikuplja u avgustu i septembru mesecu.

Kopriva kao lek

Kopriva leči slabokrvnost i čisti krv. Koristi se kod reume i gihta. Ova biljka je diuretik. Može da ojača organizam i ulije mu neohodnu energiju. Dobra je za kožu i kosu.
Interesantno je da se kopriva upotrebljava u organskoj biljnoj proizvodnji, kao zaštitno sredstvo protiv štetočina. Naime rastvorom koprive se prskaju biljke, umesto hemikalijama.

Share Button

Čičoka može zameniti krompir

cicoka
Čičoka je krtolasta biljka poreklom iz Severne Amerike. Spada u familiju suncokreta i višegodišnja je biljka. Negde raste samoniklo kao korov, ali se i uzgaja. Ima lepe žute cvetove i koren koji ne izgleda nimalo privlačno. Bez obzira na to, koren se koristi u ljudskoj ishrani, jer ima dobra nutritivna, pa i lekovita svojstva. Koren liči na djumbir ili krompir. Čičoka je vrlo visoko plasirana na skali lekovitosti. Postoje tragovi o tome, da su američki indijanci koristili čičoku da bi se prehranili i izlečili. U svetu je još poznata kao Jerusalemska artičoka ili Sančoke. Kod nas je zovu i divlji ili slatki krompir. Definitivno je nepravedno zapostavljena u ishrani u našim krajevima. Više se koristi kao stočna hrana.

Lekovitost čičoke

Najznačajnija je kao hrana za dijabetičare. U tom pogledu je odlična i nutricionisti je preporučuju kao zamenu za krompir. Čičoka je korisna za probavu. Stimuliše pravilan rad želudca i creva. Ima visok sadržaj inulina, što je važno u ishrani dijabetičara i za normalizaciju triglicerida i holesterola u krvi. Ovo je dijetetska namirnica, jer se njenom upotrebom nećete ugojiti. Dobra je za osobe sa viškom kilograma. To je sjajna biljka za dijete, protiv masnih naslaga, kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa. Značajna je i u slučaju potrebe za obnavljanjem crevne flore, nakon dugotrajne upotrebe antibiotika i drugih lekova. Inulin je probiotik pa stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima. Čičoku jedu i odrasli i deca. Dobro čisti organizam kada se jede sveža. Može da zasiti, ali ne deblja. Čičoka je niskokalorična namirnica. Sadrži kalijum, kalcijum, gvoždje, vitamin C, B1, B2, D, belančevine, vlakna itd. Čičoka je visokokvalitetno povrće velike hranjive vrednosti.

Upotreba čičoke

Upotrebljava se u kuhinji na različite načine. Može se kuvati ili jesti u svežem stanju. Bolje da je jedete svežu zato što će ostati korisne materije. Ako je probate u svežem stanju primetićete da je izrazito neutralna, tj. nema neki poseban ukus. Zato se ovaj koren najčešće koristi u raznim salatama. Dodaje se u čorbe i variva.

Share Button

Jagorčevina i sirup od jagorčevine

jagorcevna
Jagorčevina je jedan od prvih cvetova koji se pojavljuju posle zime. Kad vidite jagorčevinu znajte da dolazi proleće. Pojavljuje se odmah posle visibabe. To su prvi vesnici proleća. U zavisnosti od spoljašnje temperature može da procveta krajem zime ili početkom proleća. Spada u zeljaste višegodišnje biljke. Smatra se da je danas jagorčevina ugrožena vrsta. Bere se zbog dekorativnih žutih cvetova, ali i zbog lekovitih svojstava. U narodu je još poznata pod imenom jaglac, jagorčika, jaglika, kunjavac. Latinski naziv je Primula vulgaris. Primula znači prvi, što potvrđuje da je to jedna od prvih prolećnica. Osim divlje jagorčevine postoje i brojni oblici u hortikulturi, koje uzgajaju ljubitelji cveća kao ukras.

Upotreba jagorčevine

Jestivi su i cvetovi i listovi. Mladi cvetovi se stavljaju kao dodatak u salate. Cvetovi su slatki. Ako je ekološki čista sredina možete ubrati cvet jagorčevine i iz njega isisati slatki sok. I od listova se pravi salata, a mogu se koristiti i za čaj. Cvetovi, listovi i koren jagorčevine se suše i posle koriste za spravljanje lekovitog čaja.

Lekovitost jagorčevine

Biljka se koristi za pravljenje sirupa od jagorčevine, koji je odličan protiv šlajma, sekreta, sluzi, kašlja i uopšte za pročišćavanje disajnih puteva. Dobar je kod bronhitisa i prehlade. Osim kod simptoma prehlade, čaj od jagorčevine se preporučuje i kod nesanice, razdražljivosti i takihardije. Umiruje organizam i dobar je protiv bolova.

Share Button