Islandski lišaj sirup i čaj za kašalj

islandski lisajIslandski lišaj je rasprostranjen na severnoj zemljinoj hemisferi. Raste u Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Severnije raste u ravnici, a južnije na planinama. Na Islandu se koristi za jelo i kao lekovita biljka.Najviše se sakuplja u Evropi, posebno Skandinaviji. Sakuplja se kada je kiša ili noć, jer se tada lako odvaja od podloge. Lišaj se prebira i čisti, a onda se opere i osuši.  Nastavi sa čitanjem Islandski lišaj sirup i čaj za kašalj

Share Button

Macina trava čaj za plodnost

macina trava

Macina trava je višegodišnja grmolika biljka, koja naraste u visinu do 40 cm. U narodu je još poznata kao očajnica ili tetrljan, na engleskom se zove white horehound, a na latinskom marrubium vulgare. Biljka je prisutna širom Evrope, odakle i vodi poreklo. Očajnica je zeljasta biljka, a najčešće raste u šumovitim predelima, na vlažnom tlu. Cvetovi su bele boje, a listovi su obrasli dlačicama. Nastavi sa čitanjem Macina trava čaj za plodnost

Share Button

Trava iva od mrtva pravi živa

iva

                                                                                          Foto: Mr. Tonreg

Lekovita trava iva raste kao višegodišnji prizemni grm u brdsko planinskim područjima. Dostiže visinu maksimalno do 30 cm. Voli da raste na nadmorskim visinama preko 800 metara, na kamenitoj podlozi. Najviše raste u oblasti Sredozemlja. Biljka cveta od jula do septembra. Cvetovi su beli ili svetlo žuti. Bere se upravo u vreme cvetanja. Ukus biljke je gorak, opor i aromatičan. U našim krajevima biljka je još poznata pod nazivima dubčac i gorski cmilj. Trava iva  se odlikuje veoma lekovitim svojstvima, a pošto se nalazi na većim nadmorskim visinama i ne baš svima pristupačnim terenima, izuzetno je vredna i cenjena biljka. Kod nas je zaštićena u smislu da postoji uredba o kontroli sakupljanja, korišćenja i prometa, što isto tako govori o vrednosti ove biljke.

Lekovita svojstva

U narodu postoji verovanje da trava iva ”diže iz mrtvih”. Tako je nastala narodna izreka ”trava iva od mrtva pravi živa”.  Naime, ako se koristi ova biljka nakon bolesti ona jača organizam i na taj način pomaže brži oporavak. Usled fizičke iscrpljenosti vraća energiju, a kod depresivnosti vraća volju. Koristi se i protiv anemije u mešavini sa koprivom. Iva ima širok spektar delovanja, a ponajviše se koristi za lečenje organa za varenje i disajnih puteva. Gorke supstance koje sadrži deluju korisno na želudac. Poboljšava varenje, smanjuje nadimanje i neutrališe štetne materije u želudcu i crevima. Dobro deluje protiv upale grla, bakterija i gljivičnih infekcija. U narodu se ova biljka smatra prirodnim lekom za tuberkulozu. Iva ima sposobnost da jača imunitet i da istovremeno čisti krv. Može se koristiti i za spoljnu upotrebu, jer je dobra za kožu i protiv reume. Iva je istovremeno odličan antioksidans.

Čaj i tinktura od  trave ive

Najčešće se trava iva koristi kao čaj ili tinktura. Čaj se priprema vrlo lako. Jednu kašiku suve trave ive prelijte sa šoljom vrele vode. Poklopite i nakon 15 minuta stajanja procedite čaj. Čaj se pije pre jela 2 puta na dan.
Tinktura se pravi tako što se 50 grama suve biljke potopi u 2 dl alkohola i to treba da stoji 15 dana.

Share Button

Ehinacea biljka za jačanje imuniteta

ehinacea

Ova interesantna biljka sa prelepim ljubičastim cvetovima, može da naraste do 1 m. Listovi su uski i izduženi, obrasli malim dlačicama. Prema dostupnim istorijskim podacima ehinaceu su upotrebljavali i indijanci. Indijanci su je najčešće koristili za nanošenje na kožu u slučaju uboda otrovnih insekata ili čak zmije. Zvanična medicina počinje da je koristi krajem 19. veka, za lečenje raznih bolesti od obične prehlade do raka. Sa pronalaskom antibiotika biljka je malo skrajnuta, ali se proteklih godina kao prirodni imunostimulans, vraća na velika vrata.
Biljka je poreklom iz Severne Amerike, ali se danas uzgaja širom sveta zbog poznatih lekovitih karakteristika.
Lekovit je koren biljke, ali i nadzemni deo se upotrebljava u medicinske svrhe. Biljka se bere za vreme cvetanja.

Kako deluje ehinacea

Ehinacea deluje tako što snažno stimuliše čovekov imunitet, jača odbranu organizma i deluje na povećanje broja antitela. Odličan je izbor za podizanje imuniteta, na prelazu godišnjih doba, kada su velike varijacije u temperaturi i kada imunitet može da oslabi. Ehinacea deluje na zarastanje rana, protiv upala, čisti i regeneriše. Čiti krv, jetru i bubrege. Dobro se pokazala i kod kožnih oboljenja. Akne, ekcemi, psorijaza i ujedi insekata su neki od kožnih problema gde se ehinacea dobro pokazala. To je prirodni antibiotik, sprečava širenje bakterija, a deluje i antivirusno. Dobra je kod svih vrsta prehlada, upala i gripa. Sjajno deluje na disajne puteve. Pošto je ehinacea jak imunostimulans koristi se kao jedan od sastojaka, pri lečenju najtežih bolesti.
Ehinacea može da se upotrebljava i kao preventiva, a može i nakon bolesti, u slučaju iznemoglosti i za jačanje imuniteta.

Kako se koristi ehinacea

Ehinacea nam je danas u različitim oblicima dostupna. Najčešće se koristi tinktura, odnosno biljne kapi ehinacee, zatim čaj, tablete, kreme, gelovi i sl. Dakle može se koristiti oralno ili nanošenjem na kožu. Ako se koristi preporuka je ne duže od 1-2 meseca. Što se duže primenjuje dejstvo je slabije. Ako se kombinuje sa vitaminom C, ehinacea stvarno predstavlja moćan odgovor na opasnost od prehlade i gripa. Najbolje je delovati preventivno, pa u toku jake zime ili u slučaju epidemije gripa, koristiti ehinaceu.

Share Button

Stevija zamena za šećer i zasladjivače

steviaStevija je zanimljiva biljka poreklom iz Latinske Amerike. Njena specifičnost se ogleda u tome što je ona prirodni zasladjivač. Upotrebljava se kao zamena za veštačke zasladjivače, šećer i med. Kroz vekove se koristi u Brazilu i Paragvaju, već decenijama u Japanu, godinama u SAD i Evropi. Stevija danas u Japanu zauzima gotovo polovinu tržišta zasladjivača. Godinama unazad interesovanje za ovu biljku u svetu je ogromno. Kada je nešto u takvoj ekspanziji s pravom se može postaviti pitanje da li je to što se prodaje stvarno stevija ili je opet neki veštački zasladjivač pod nazivom stevia, koji ovu biljku sadrži samo u tragovima. Interesantno je da se listići biljke mogu direktno upotrebiti i sušiti. Biljka je grmolika i može da se gaji u saksiji.
Stevija nema kalorija i ne povećava nivo šećera u krvi, tako da je idealna za dijabetičare i one koji žele da smršaju. Osim toga nema negativan uticaj na zdravlje zuba, kao što to ima šećer. Veštački zasladjivači sadrže aspartam, saharin i druge rizične sastojke, koji su po mnogim izvorima kancerogeni, a masovno se upotrebljavaju u industrijskim napitcima koji ne sadrže šećer. Pod parolom ’’bez šećera’’, krije se ustvari, ne briga o vašem zdravlju i kilaži, nego profit kompanija, zato što je veštački zasladjivač jeftiniji od šećera. Generalno se može reći da ljudi vole slatko i previše koriste šećer u ishrani. Štetnost šećera i veštačkih zasladjivača za čovekov organizam je nesumnjiva, pitanje je samo šta je gore. Tu stevija odnosi pobedu. Zasladjivač stevija se dobija iz biljke stevija, slično kao što se dobija i šećer iz šećerne repe ili šećerne trske, ali ima te već pomenute prednosti. Stevia je sladja od šećera do 300 puta, tako da su potrebne znatno manje količine ovog zasladjivača. Stevija odlično podnosi zagrevanje i visoke temperature. Ono što svakako ne ide u prilog stevije je cena. Znatno je skuplja od veštačkih zasladjivača i šećera. I pored toga predvidjanja su da će se tržišni prodor stevije zabeležen u proteklih nekoliko godina, nastaviti i u narednim godinama.

Share Button

Biljka čuvarkuća kao lek

Čuvarkuća je zanimljiva ukrasna biljka koja se koristi i kao lek u narodnoj medicini. Ustvari interesantna je počevši od svog naziva, preko izgleda, pa do lekovitih svojstava. Latinski naziv je Sempervivum tectorum.

Zašto se zove čuvarkuća?

Naziv je dobila zbog narodnog verovanja da čuva i štiti kuću i porodicu od požara, bolesti, udara groma, vampira, veštica i ostalih nepoželjnih pojava. Postoje i drugi nazivi koji jako dobro opisuju ovu biljku. To su vazdaživa, žednjak, pazikuća, uhovnik, gromovna trava, divlje smilje.

Izgled i karakteristike biljke

Biljka može da naraste do 30 cm. To je višegodišja biljka. Vrlo je otporna i na niske i na visoke temperature. Otporna je i na sušu, voli sunce. Može da raste gotovo svuda. Izmedju kamenja, na stenama , na različitim tipovima zemljišta, pa čak i na krovovima kuća. Neki je drže i kod kuće, u saksiji. To je i ukrasna biljka, koja se lako neguje. Boja varira od zelene do bordo i ljubičaste. Listovi su u obliku rozete, a cvetovi se javljaju na vrhu i obično su crvene boje.

Lekovita svojstva čuvarkuće

Čuvarkuća je jestiva. Mesnati listovi čuvarkuće se koriste za dobijanje soka. Sok od čuvarkuće je efikasan u lečenju herpesa, opekotina i čireva. Čuvarkuća se koristi i u lečenju helicobacter pylori infekcije. U homeopatiji se upotrebljava preparat od čuvarkuće, protiv upale grla.
Čuvarkuća i med u kombinaciji mogu da poprave imunitet. Listovi čuvarkuće se usitne u multipraktiku. Od njih je moguće napraviti i sok na sokovnik. Sok može da se pije, ali i da se koristi za obloge u slučaju uboda insekata, dok nekima pomaže i za uklanjanje bradavica. Kod problema sa želudcem treba probati napraviti čaj od svežih ili suvih listova čuvarkuće. Kažu da dobro leči i ranice u ustima. Čuvarkuća je i narodni lek za ciste i miome, posebno one vezane za ženske reproduktivne oragne. Sok iz listova čuvarkuće pomaže da se otpuše ušni kanali, jer rastvara žutu smolu u ušima i taj način pomaže ispiranje odnosno čišćenje ušiju. U narodnoj medicini bol u uhu može da iščezne kad se povremeno nakapa nekoliko kapi soka čuvarkuće. Ipak pošto bol u uvu može da bude izuzetno neprijatan preporuka je da se traži i savet lekara.

Share Button