Čili ulje od ljutih papričica kako napraviti i za šta se koristi

Poznato je da su ljute papričice zdrave, jer sadrže sastojak kapsaicin, koji ima lekovita svojstva. I u kulinarstvu se koriste kao poželjan začin pri pripremi raznih jela. Mogu se iskoristiti da se napravi ulje od ljutih papričica, koje će nam dobro doći u kuhinji, ali i kao lek za spoljnu upotrebu za reumu, bolove u zglobovima i dr. Iskustva korisnika Nastavi sa čitanjem Čili ulje od ljutih papričica kako napraviti i za šta se koristi

Share Button

Kopriva kao lek za slabokrvnost

Kopriva1

Kopriva je zeljasta biljka, intenzivno zelene boje.  Raste samoniklo duž puteva, ograda, uvek u blizini kuća i čoveka. Listovi su srcolikog oblika, nazubljeni po obodu i obrasli sitnim dlačicama. Cveta preko leta, od maja do septembra.

Drugi naziv za koprivu

U nekim krajevima koprivu zovu žara. Taj naziv nije nimalo slučajan. Dobro je poznato da u slučaju čovekove nepažnje,  kopriva može da ožari. Tada se na koži javlja crvenilo i neprijatan osećaj peckanja.
Ako zanemarimo ove moguće neprijatnosti, kopriva je izuzetno korisna biljka.

Kako se priprema kopriva

Kod ljudi postoji izvesna odbojnost prema koprivi što je i normalno, ali treba imati u vidu da je kopriva lekovita biljka. Lekoviti su listovi, koren i seme. Listovi se beru u proleće i suše na promaji. Sveži i suvi listovi se koriste za spremanje čaja od koprive. Sveži listovi se mogu koristiti za pripremanje variva ili pite od koprive. Priprema je ista kao da je u pitanju spanać. Koren se vadi u proleće ili jesen. Sa korena se odstranjuje zemlja i on se suši na toplom vazduhu ili u sušarama. Seme se prikuplja u avgustu i septembru mesecu.

Kopriva kao lek

Kopriva leči slabokrvnost i čisti krv. Koristi se kod reume i gihta. Ova biljka je diuretik. Može da ojača organizam i ulije mu neohodnu energiju. Dobra je za kožu i kosu.
Interesantno je da se kopriva upotrebljava u organskoj biljnoj proizvodnji, kao zaštitno sredstvo protiv štetočina. Naime rastvorom koprive se prskaju biljke, umesto hemikalijama.

Share Button

Lovor od venca do leka

lovor

Biljka lovor je poreklom iz Male Azije i Mediterana. Poznat je još u antičkoj Grčkoj, a kasnije i u Rimu. Lovorov venac je bio modni detalj i statusni simbol. U hrišćanstvu  lovor je simbol napretka.
Biljka raste u obliku dreveta ili grmoliko. Neke vrste dostižu i preko 10 metara visine. Negde se lovor koristi i kao ukrasna biljka, ali pre svega je poznat kao začin. Ima još naziva za ovu biljku, a najviše se koristi lorber.

Lovor u hrani

Lovor se kao začin koristi u širokom spektru jela. Posebno se upotrebljava u jelima mediteranske kuhinje. Listovi lovora su aromatični, pa se dodaju sosovima za italijanske paste. Koristi se kao začin za čorbe, pasulj i još mnoga druga jela. Stavlja se i u zimnicu. Listovi se obično dodaju u hranu celi. Oni se ustvari ne jedu, nego služe samo da daju aromu. Suvi listovi lovora su oštri i tvrdi i kao takvi nisu bas jestivi. Kada se list lovora kuva u jelima, obično se na kraju izbaci. Istina postoje i neke vrste lovora koje mogu da se pojedu. Ako se pravilno čuvaju (recimo u zatvorenoj tegli) suvi listovi lovora mogu da zadrže kvalitet i svežinu po godinu dana, pa čak i više. Ukoliko boja iz zelene prelazi u smedju, to znači da gube kvalitet i ukus, odnosno ističe im rok.

Lovor kao lek u narodnoj medicini

U narodnoj medicini čaj od lovora se koristi za obloge, pa čak i kod otvorenih rana. Obloge se upotrebljavaju kod modrica, alergija i osipa izazvanih žarenjem koprive i drugih biljaka. Čaj od lovora se koristi kod dijabetesa. Eterično ulje se primenjuje u aromaterapiji, zatim za masažu, kod reume i artritisa. Lovor je sastavni deo nekih sapuna koji se koriste za negovanje kože.

Share Button
error: Content is protected !!