Limunova trava uzgoj kako se koristi čaj ulje i protiv insekata

Limunova trava je tropska biljka iz južne Azije, proširena i na istočnu. Nema nikakve veze sa limunom, ali se zove limun trava, zbog slične arome. Stabljike kad se očiste liče na mladi luk. Može se uzgajati i u umerenim klimatskim područjima. Kako se koristi limunova trava? Od nje se pravi čaj i ulje. Osim što se uzgaja kao ukrasna dekorativna biljka Nastavi sa čitanjem Limunova trava uzgoj kako se koristi čaj ulje i protiv insekata

Share Button

Ukrasne, začinske i lekovite biljke

basta

Kod začinskog i lekovitog bilja prepoznatljivi su mirisi, ukus kao i lekovita svojstva, a jednostavno se gaje i to na organski način. Prilikom ulaska u bilo koju baštu u kojoj se gaje začinsko i lekovito bilje dolazi do kompletnog čulnog iskustva, a pored mirisa biljke su ukras i po svom izgledu. Kod mnogih biljaka je neraskidiva veza između njih samih i istorije čoveka. Mnoge biljke služile su za pomoć ljudima kada su imali nesanicu, bolove, za odbijanje insekata, umirivanje beba ili začinjavanje pića.

Gajenje začinskog i lekovitog bilja vrši se iz više razloga, a pored korisnih osobina ima i izuzetna estetska svojstva.

Šta zapravo čini lekovito i začinsko bilje?

U najširoj definiciji govori se o tome da je reč o biljkama čije je korišćenje u konkretne svrhe kao što su kulinarske, medicinske, aromatične ili ukrasne. Mnogo godina pre, njihovo korišćenje je između ostalog bilo i pri bojenju i čišćenju tkanina, dok su neke direktno učestvovale u mnogim ritualima i ceremonijama. Što se tiče svakodnevnog života glavna uloga je bila za piće i hranu kako bi se zdravlje i lečenje raznih bolesti u tim vremenima podiglo na najviši nivo.

Razlikuju se jednogodišnje od dvogodišnjih, lukovičastih od žbunastih, penjačice, poput drveta i sl. Kod svih biljaka postoje određena začinska i lekovita svojstva. Kod pojedinih se koriste samo listovi ili neki drugi delovi poput korena, semena, cveta ili čak kore drveta.

Kod većine vrsta lekovitog i začinskog bilja rukovanje i njihovo konzumiranje je krajnje bezbedno i jednostavno. Kod pojedinih vrsta mogu se pronaći otrovni sastojci opasni za ljude i životinje,  čak i kada su  u pitanju manje doze  pa se svakako savetuje velika pažnja. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne biljke ukoliko niste sigurni da je njeno konzumiranje potpuno bezbedno za vas. U to vas mogu uveriti lekari ili drugi medicinski radnici, pa je najbolje potražiti njihov savet i mišljenje pre nego je koristite.

Šta čini organsku proizvodnju

Kod začinskog i lekovitog bilja održavanje je veoma jednostavno. U većini slučajeva ne zahteva posebnu zaštitu od štetočina i bolesti. Uz sve to zaista može izgledati prelepo. Najveća prednost u gajenju biljaka je to što vam je dostupna u svakom momentu, a pri tom organske metode garancija su zdravih biljaka, bez upotrebe raznoraznih pesticida.

Kada gajite začinsko i lekovito bilje svakako ćete imati raznovrsniju i lepšu baštu, a ove biljke možete i upotrebiti u kuhinji ili kao lek. U baštovanstvu je svakako najvažnije da se isprati svaki segment i biljkama pruži sve što je potrebno. Pored ogromnog izbora biljaka u svakom trenutku može se naći po neka odgovarajuća za određenu situaciju ili nastali problem. Kod ove vrste bilja ono može da se penje, puzi, raste uspravno, učestvuje u formiranju gustih prekrivača zemljišta pa čak i da se gaji uz zidove. Pojedine vrste mogu uspevati gde je močvarno zemljište, neke pri vrhovima zidova ili pukotinama staza, pod drvećem ili na livadi. Na koji način će uspevati zavisi i od toga kakvim su uslovima izloženi i da li su prilagođeni.

Što se tiče njihovog izleda razlikuju se sićušne, prizemne, a mogu biti i džinovske kao što je visoka anđelika ili miloduh do dva metra visine. Kod nekih vrsta izgled je na prvom mestu, jer ih krase fantastični cvetovi ili lepo lišće što će svakako obogatiti vašu baštu.

Share Button

Biljka čuvarkuća kao lek

čuvarkuća

 

Čuvarkuća je zanimljiva biljka koja se koristi kao lek u narodnoj medicini. Ustvari interesantna je počevši od svog naziva, preko izgleda, pa do lekovitih svojstava.

Zašto se zove čuvarkuća?

Naziv je dobila zbog narodnog verovanja da čuva i štiti kuću i porodicu od požara, bolesti, udara groma, vampira, veštica i ostalih nepoželjnih pojava. Postoje i drugi nazivi koji jako dobro opisuju ovu biljku. To su vazdaživa, žednjak, pazikuća, uhovnik, gromovna trava, divlje smilje.

Izgled i karakteristike biljke

Biljka može da naraste do 30 cm. To je višegodišja biljka. Vrlo je otporna i na niske i na visoke temperature. Otporna je i na sušu, voli sunce. Može da raste gotovo svuda. Izmedju kamenja, na stenama , na različitim tipovima zemljišta, pa čak i na krovovima kuća. Neki je drže i kod kuće, u saksiji. To je i ukrasna biljka, koja se lako neguje. Boja varira od zelene do bordo i ljubičaste. Listovi su u obliku rozete, a cvetovi se javljaju na vrhu i obično su crvene boje.

Lekovita svojstva čuvarkuće

Čuvarkuća je jestiva. Mesnati listovi čuvarkuće se koriste za dobijanje soka. Sok od čuvarkuće je efikasan u lečenju herpesa, opekotina i čireva. Čuvarkuća se koristi i u lečenju helicobacter pylori infekcije. U homeopatiji se upotrebljava preparat od čuvarkuće, protiv upale grla.
Čuvarkuća i med u kombinaciji mogu da poprave imunitet. Listovi čuvarkuće se usitne u multipraktiku. Od njih je moguće napraviti i sok na sokovnik. Sok može da se pije, ali i da se koristi za obloge u slučaju uboda insekata, dok nekima pomaže i za uklanjanje bradavica. Kod problema sa želudcem treba probati napraviti čaj od svežih ili suvih listova čuvarkuće. Sok iz listova čuvarkuće pomaže da se otpuše ušni kanali, jer rastvara žutu smolu u ušima i taj način pomaže ispiranje odnosno čišćenje ušiju. U narodnoj medicini bol u uhu može da iščezne kad se povremeno nakapa nekoliko kapi soka čuvarkuće. Ipak pošto bol u uvu može da bude izuzetno neprijatan preporuka je da se traži i savet lekara.

Share Button