10 kupina na dan čini čuda protiv anemije

Kupine se kod nas dosta uzgajaju. To je naše domaće voće, koje se prilično izvozi. Jedan deo roda se proda svež na pijaci, a nešto se preradi u proizvode džem, sok i popularno kupinovo vino. U maju mesecu kupine počinju da cvetaju, zatim se zameću plodovi, koji menjaju boju od zelene, crvene do tamnoljubičaste. Zreli tamnoljubičasti Nastavi sa čitanjem 10 kupina na dan čini čuda protiv anemije

Share Button

Kopriva kao lek za slabokrvnost

Kopriva1

Kopriva je zeljasta biljka, intenzivno zelene boje.  Raste samoniklo duž puteva, ograda, uvek u blizini kuća i čoveka. Listovi su srcolikog oblika, nazubljeni po obodu i obrasli sitnim dlačicama. Cveta preko leta, od maja do septembra.

Drugi naziv za koprivu

U nekim krajevima koprivu zovu žara. Taj naziv nije nimalo slučajan. Dobro je poznato da u slučaju čovekove nepažnje,  kopriva može da ožari. Tada se na koži javlja crvenilo i neprijatan osećaj peckanja.
Ako zanemarimo ove moguće neprijatnosti, kopriva je izuzetno korisna biljka.

Kako se priprema kopriva

Kod ljudi postoji izvesna odbojnost prema koprivi što je i normalno, ali treba imati u vidu da je kopriva lekovita biljka. Lekoviti su listovi, koren i seme. Listovi se beru u proleće i suše na promaji. Sveži i suvi listovi se koriste za spremanje čaja od koprive. Sveži listovi se mogu koristiti za pripremanje variva ili pite od koprive. Priprema je ista kao da je u pitanju spanać. Koren se vadi u proleće ili jesen. Sa korena se odstranjuje zemlja i on se suši na toplom vazduhu ili u sušarama. Seme se prikuplja u avgustu i septembru mesecu.

Kopriva kao lek

Kopriva leči slabokrvnost i čisti krv. Koristi se kod reume i gihta. Ova biljka je diuretik. Može da ojača organizam i ulije mu neohodnu energiju. Dobra je za kožu i kosu.
Interesantno je da se kopriva upotrebljava u organskoj biljnoj proizvodnji, kao zaštitno sredstvo protiv štetočina. Naime rastvorom koprive se prskaju biljke, umesto hemikalijama.

Share Button
error: Content is protected !!