Lovor od venca do leka

lovor

Biljka lovor je poreklom iz Male Azije i Mediterana. Poznat je još u antičkoj Grčkoj, a kasnije i u Rimu. Lovorov venac je bio modni detalj i statusni simbol. U hrišćanstvu  lovor je simbol napretka.
Biljka raste u obliku dreveta ili grmoliko. Neke vrste dostižu i preko 10 metara visine. Negde se lovor koristi i kao ukrasna biljka, ali pre svega je poznat kao začin. Ima još naziva za ovu biljku, a najviše se koristi lorber.

Lovor u hrani

Lovor se kao začin koristi u širokom spektru jela. Posebno se upotrebljava u jelima mediteranske kuhinje. Listovi lovora su aromatični, pa se dodaju sosovima za italijanske paste. Koristi se kao začin za čorbe, pasulj i još mnoga druga jela. Stavlja se i u zimnicu. Listovi se obično dodaju u hranu celi. Oni se ustvari ne jedu, nego služe samo da daju aromu. Suvi listovi lovora su oštri i tvrdi i kao takvi nisu bas jestivi. Kada se list lovora kuva u jelima, obično se na kraju izbaci. Istina postoje i neke vrste lovora koje mogu da se pojedu. Ako se pravilno čuvaju (recimo u zatvorenoj tegli) suvi listovi lovora mogu da zadrže kvalitet i svežinu po godinu dana, pa čak i više. Ukoliko boja iz zelene prelazi u smedju, to znači da gube kvalitet i ukus, odnosno ističe im rok.

Lovor kao lek u narodnoj medicini

U narodnoj medicini čaj od lovora se koristi za obloge, pa čak i kod otvorenih rana. Obloge se upotrebljavaju kod modrica, alergija i osipa izazvanih žarenjem koprive i drugih biljaka. Čaj od lovora se koristi kod dijabetesa. Eterično ulje se primenjuje u aromaterapiji, zatim za masažu, kod reume i artritisa. Lovor je sastavni deo nekih sapuna koji se koriste za negovanje kože.

Share Button

Lešnik štiti srce i krvne sudove

Leska1
Lešnik je blagotvoran za čovekov organizam. U plodu se nalaze pojedini sastojci koji štite srce i krvne sudove. Ako se redovno konzumira može da snizi pritisak. Lešnik je dobar antioksidans. Lešnici su u energetskom smislu veoma vredna namirnica, pa se preporučuju sportistima i mladima. I starijima su korisni kao preventiva od srčanog udara, za vitalnost i potenciju.
Kada se razbije ljuska, koja štiti plod, na samom jezgru se nalazi tanki smedji omotač koji sadrži korisne polifenole. Jezgro sadrži 60-70% masnoće, a to su uglavnom nezasićene masne kiseline, inače veoma poželjne u ishrani. Osim toga u plodu ima belančevina, ugljenih hidrata, vitamina i minerala. Od vitamina najviše su zastupljeni B (posebno B5, B6, folna kiselina), A i E, a od minerala kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, gvoždje, mangan, selen, cink.

Upotreba lešnika

Lešnik je korisno grickati u svežem stanju. Veoma je zastupljen u kulinarstvu. Neke poslastice su nezamislive bez lešnika. Redovan je sastojak mnogih torti i kolača. U konditorskoj industriji se koristi ponajviše. Lešnici daju poseban kvalitet mlečnim čokoladama i kremovima.
Lešnik se koristi i u farmaceutskoj industriji. Ulje koje se dobija od lešnika se primenjuje kod masaže, a ima ga i u kozmetičkim preparatima za zaštitu od sunca.
U kineskoj medicini poznat je kao lek za potenciju, kao i ostalo jezgrasto voće.
U narodnoj medicini čaj od ljuske ili neljuštenog lešnika se koristi u lečenju urinarnih bakterijskih infekcija, stomačnih problema i hemoroida. Osim toga prave se obloge od ovog čaja, a stavljaju se na rane i proširene vene na nogama.

Share Button

Bosiljak u kuhinji i medicini

bosiljak

Bosiljak je poreklom iz Indije. To je poznata začinska, aromatična, zeljasta i ukrasna biljka. Postoji više vrsta ove biljke. Uglavnom je jednogodišnja, ali neke sorte su i višegodišnje. Bosiljak je zelene boje, a retke su sorte sa ljubičastim listovima. Može da naraste od 30 cm pa do preko 1 m. Cvetovi su beli i grupisani. Biljka je prilično osteljiva na niske temperature. Najbolje uspeva u toplim krajevima i voli dosta sunca. Može da se gaji u bašti, pa čak i u saksiji na terasi. Bosiljak ima svoj istorijski i religijski značaj. Pravoslavna crkva ga koristi.

Bosiljak u kuhinji

Kao začin se koristi svuda u svetu, a najviše u italijanskoj kuhinji. Važnu ulogu igra i u tajvanskoj kuhinji i nekim zemljama jugoistočne Azije. Bosiljak se ponajviše upotrebljava kao svež. Najčešće se koristi na taj način što se dodaje kuvanim jelima i to u poslednjim trenutcima kuvanja, da mu se ne pokvari ukus i vrednost. Bosiljak je glavni sastojak pesto sosa, uz maslinovo ulje, beli luk i pinjole. Pesto sos spada u važan segment italijanske kuhinje.
Par dana bosiljak se može čuvati u frižideru, a duže vreme može u zamrzivaču. Prodaje se i kao sušeni bosiljak, ali sušenje mu narušava onu pravu aromu i kvalitet. U kuhinji se uglavnom upotrebljavaju listovi bosiljka, ali mogu i cvetovi.

Efikasnost bosiljka u medicini

Ajurveda poznaje i koristi bosiljak, zbog lekovitih svojstava.  Već tradicionalno je u upotrebi u Indiji za lečenje astme, dijabetesa, stresa i napetosti. Ima tu odliku da opušta i umiruje organizam. Bosiljak je dobar za apetit i varenje. Negde se koristi i za lečenje akni na licu, a koristan je protiv tromboze. Eterična ulja koja se nalaze u bosiljku imaju efikasna antioksidantna, antimikrobna, antivirusna i antikancerogena svojstva.

Share Button

Kako izgleda i čemu služi komorač

Komorač
Komorač raste u divljini i uzgaja se. Poreklom je iz južne Evrope. Svi delovi biljke su lekoviti. Naraste do 2 metra u visinu. To je dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Koren je beo, krupan i mesnat. Stabljika je razgranata. Plod ima dve semenke. Komorač izgleda tako, da ima dosta sličnosti sa mirodjijom i anisom. Krupniji je od mirodjije. Ukus mu je sladak i prilično je aromatičan, kao kod anisa. Komorač je začinska, industrijska, medonosna i lekovita biljka. Drugi nazivi za ovu biljku su morač, divlja mirodjija, slatka mirodjija, slatki aniš, slatki kopar, anason itd. Evo čemu sve služi komorač:

Komorač kao začin u kulinarstvu

Komorač se stavlja u supe i poneki sos, a naročito se kombinuje sa ribom i morskim specijalitetima. Koristi se kao začin koji se dodaje pecivu, hlebu i kolačima. Može se stavljavljati kao začin u zimnicu. Redovan je sastojak u italijanskoj i indiskoj kuhinji.

Komorač kao sirovina u industriji

Komorač se koristi kao u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Upotrebljava se kao sirovina u proizvodnji nekih alkoholnih pića. Alkoholna pića u kojima je komorač bitan sastojak su uzo, mastika, anasolija, absint i pastis.
Eterična ulja koja se proizvode od komorača koriste se u farmaceutskoj industriji za proizvodnju sapuna i parfema.

Lekovita svojstva komorača

Upotreba morača u medicini i narodnoj medicini je višestruka. Koristi se za poboljšanje laktacije, kod malokrvnosti, za lečenje želudca i creva, poboljšanje apetita. Dobar je za disajne organe i bubrege. Čaj od komorača je koristan za vid i umorne oči.

Share Button

Peršun kao začin povrće i lek

persun
Peršun se koristio još u doba starih Grka i Rimljana. Danas se u ishrani koristi i podzemni i nadzemni deo, dakle koren, listovi i seme. Peršun svrstavaju u povrće, ali i začine i lekovite biljke.

Peršun u kuhinji

U kuhinji je peršun nezaobilazna namirnica. Koristi se u supama, čorbama, varivima, salatama i raznim drugim jelima. Listovi su omiljeni kao začin, zbog prijatnog mirisa, ukusa i dekorativne zelene boje.
Ono što treba da znate je, da su listovi peršuna najbolji u svežem stanju. Kad se stavljaju u supu, treba ih stavljati na kraju, da vredni sastojci ne bi isparili. Listovi su dakle najbolji sveži, a mogu i da se zamrznu, dok se sušenje ne preporučuje.

Peršun otklanja neprijatan zadah

Grickanje svežih listova peršuna otkloniće neprijatan zadah iz usta. I pre nego što su počele da se proizvode žvakaće gume u prirodi su postojale, a i danas postoje biljke koje će osvežiti vaš dah. Peršun je jedan od prirodnih osveživača daha.

Prava vrednost peršuna

Osim što poboljšava ukus hrane, peršun sadrži vredne sastojke. S pravom se može reći da je to i visokovredna i lekovita biljka. Sveži listovi su izuzetan izvor C vitamina. Sadrži dobre količine vitamina A i B (naročito B12 i folnu kiselinu), a od minerala gvoždje, kalcijum, magnezijum itd. Apiol i misticin su veoma značajni sastojci koji pospešuju izmokravanje i sprečavaju urinarne infekcije.

Šta kaže narodna medicina o peršunu

Peršun je lek za bubrege. Pospešuje izmokravanje. Upotrebom čaja od peršuna može se izbaciti kamen iz bubrega. Ipak sa ovim se nije šaliti i treba biti jako oprezan. Sve raditi uz savet lekara.
Peršun je još dobar kod dijabetesa, upale oka, groznice i za potenciju. Poboljšava cirkulaciju i čisti krv.

Share Button

Šljiva, šljivovica i koštica kao lek

sljiva
Dobro je poznato da se šljiva koristi na različite načine u ishrani. Osim u svežem stanju, plod šljive se koristi za džem, slatko, kompot i rakiju šljivovicu. Sveže šljive treba jesti redovno kad je sezona, jer odlično regulišu probavu i pražnjenje creva, što je od izuzetnog značaja za čovekovo zdravlje. Kada nema svežih šljiva dobre su i sušene, koje imaju slično dejstvo. Suve šljive su veoma kvalitetan i tražen proizvod. Šljive mogu i da se zamrzavaju, pa da se iskoriste u toku zime, recimo za knedle sa šljivama. Koštice šljiva se obično bacaju, ali one su korisne i mogu se iskorititi kao sirovina za dobijanje lekovitog ulja. Mnogi smatraju da je čašica domaće rakije šljive na dan kao lek.

Karakteristike i gajenje šljive

Šljiva je biljka iz porodice ruža. Postoji mnogo vrsta, ali najčešće kad se kaže šljiva, misli se na domaću šljivu. Sorte domaće šljive su mnogobrojne. Veruje se da je nastala ukrštanjem i selekcijom trnjine i džanarike. Drvo šljive mora da se održava da bi dalo dobre prinose. Treba da se orezuje, okopava i sprovodi redovna zaštita prskanjem. Listovi domaće šljive su zaobljeni i zeleni, a cvetovi beli. Šljiva spada u koštunice, kao i višnja, trešnja, kajsija i breskva. Prema statističkim podacima iz 2009. Godine šljiva se ubedljivo najviše gaji u Kini, a zatim u Srbiji, SAD itd.

Rakija od šljiva ili šljivovica

Rakija od šljiva ili šljivovica se dobija destilacijom komine šljive koja je fermentisala. Ova rakija ima najmanje 25 % vol alkohola. To je rakija dobijena prvom destilacijom, a prepečenica se dobija dvostrukom destilacijom i onda ima 40-45 % vol. Da bi se došlo do konačnog proizvoda potrebna je odredjena procedura.
Berba plodova se uglavnom radi ručno. Stablo šljive se trese i plodovi se uzimaju sa zemlje. Plodovi moraju da budu sasvim zreli. Šljive se potom peru da bi se odstranile nečistoće, ako ih ima. Preporučuje se odvajanje koštica od šljiva. Zatim ide postupak muljanja. Sa ovim sadržajem se pune burad, odnosno posude u kojima će se odvijati vrenje. Dodaju se kvasci i druge neophodne materije. Fermentacija traje obično 2 nedelje.
Šljivovica kao lek je dobro poznata u narodu, još od davnina. Na žalost mnogi preteruju sa pićem, a kad se preteruje, onda i lek postaje štetan. Čašica kvalitetne domaće šljivovice se još od davnina koristi za cirkulaciju i kod bolova u želudcu, te kao aperitiv pre jela, za bolje varenje hrane. Za spoljašnju upotrebu može poslužiti za dezinfekciju rana i masiranje tela kod skidanja temperature.

Ulje od koštica šljive kao lek

Svima su nam više ili manje poznati proizvodi od šljive, ali da li ste znali za hladno cedjeno ulje od koštica šljive. Koštice šljive se obično bacaju, ali to je šteta zato što sadrže B17 vitamin, koji je veoma koristan kao preventiva i u borbi protiv raka. Osim toga značajan je sadržaj E vitamina u ovom ulju. U svetu se odavno proizvodi hladno cedjeno ulje od koštica šljive, a odskora i kod nas. Osim oralno ovo ulje se može koristiti za spoljnu upotrebu i za kozmetičke preparate.

Share Button