Slatki krompir batat

Slatki krompir batat je zanimljiva zeljasta višegodišnja biljka i sve interesantnija kao povrće. Jestivi podzemni deo najčešće narandžaste, crvene, žute ili tamnije boje i podseća na krompir, pa stoga naziv slatki krompir. Listovi su sličnog oblika kao kod loze, od zelene do ljubičaste boje. Negde se zbog atraktivnih listova , koristi kao ukrasna biljka. Retki cvetovi su zvonasti beli i ljubičasti. Biljka može da poraste od 0,5- 1 metar u visinu. Voli sunce i osetljiva je na niske temperature.Zbog svojih nutritivnih vrednosti i prijatnog ukusa, batat je sve popularnija kultura za gajenje. Smatra se da je biljka poreklom iz Južne i Centralne Amerike. Masovno se uzgaja i jede u Americi, Aziji i Africi. Iako se kod nas malo zna o njemu, batat je u svetu jedna od najznačajnijih poljoprivrednih kultura. Koristi se i kao stočna hrana, ali posebno u ishrani ljudi kao dijetetski proizvod. Osim što slatki krompir liči i priprema se kao krompir, nemaju mnogo toga zajedničkog. Neko još meša batat sa čičokom, ali to su različite kulture. Negde ga zovu jam, ali to nije ista biljka. Kad vidite batat, onako je malo izduženiji nego li krompir i još ako je narandžasta sorta, može vam delovati kao kombinacija šargarepe i krompira. Da ne bude dileme, latinski naziv za batat je Ipomea batatas.

Ima li kod nas slatkog krompira batata

Ima, ali veoma malo se troši. Pogodan je i za organsku proizvodnju, jer je biljka dosta otporna na bolesti i štetočine. Čudno je što se kod nas batat više ne uzgaja. Da li je problem u tome što potrošači nisu informisani, pa nema tražnje ili proizvođači nisu zainteresovani za proizvodnju? Verovatno ima svega po malo. Na žalost u takvim okolnostima i cena je znatno veća, nego cena krompira. Naš čovek je navikao da jede krompir i hleb, gotovo uz svako jelo i teško menja te navike.

Nutritivna vrednost batata

Pošto je slatki krompir vrlo popularan u zemljama u razvoju, neki su na njega gledali kao na sirotinjsku hranu. Istina je da batat ima izuzetne nutritivne vrednosti. Ovo povrće je bogato beta karotenom koji je dobar antioksidans, skrobom, mineralima (kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, mangan), vitaminima B5 i B6 i dijetetskim vlaknima. Tamnije narandžaste sorte sadrže više beta karotena. Što se kalorija tiče, ima oko 100 kcal na 100 grama. Nema masnoća, pa se preporučuje onima koji imaju masnoće u krvi ili pate od kardiovaskularnih oboljenja. Ima nizak glikemijski indeks pa ga mogu koristiti dijabetičari. Ovo je dobra namirnica za sportiste, a preporučuje se i deci. Batat se ubraja u hranjive i visokovredne namirnice.

Kako jesti batat

Batat se priprema u kuhinji sasvim jednostavno i gotovo isto kao i krompir. Može se kuvati, pržiti i peći. Pogodan je kao prilog uz mnoga jela. Ukus mu je pomalo sladak, što se pripisuje sastavu mineralnih materija. Za razliku od krompira, kod batata su i listovi jestivi. Od listova može da se pripremi salata. Batat ne treba čuvati u frižideru, već na suvom i tamnom mestu.