Kupina popravlja krvnu sliku

Kupine
Kupina je grmolika i trnovita biljka, koja raste kao divlja kupina na rubovima  šuma i u blizini puteva ili se uzgaja kao pitoma kupina. Kupine spadaju u jagodasto voće. Neke sorte koje se gaje nemaju trnje, što značajno olakšava branje ovog voća. Lisovi su zeleni, nazubljeni po obodima, a na naličju su obrasli dlačicama. Listovi imaju lekovita svojstva. Cvetovi su beli, a kupina cveta od maja do septembra. Divlje kupine obično imaju sitnije plodove, a gajene krupnije. Bobice kupine menjaju boju iz zelene, preko crvene do crne, kada možemo reći da su zrele. Plodovi ne sazrevaju istovremeno, nego tokom avgusta i septembra meseca.

kupine

Lekovita svojstva kupine

Kupina je dobar antioksidans. Sadrži vitamine i minerale, od kojih se posebno ističu C vitamin i gvoždje. Plod je bogat vlaknima i korisnim kiselinama. Dobar je za smanjenje lošeg holesterola.
Osim što je značajna u ishrani kao i drugo voće, kupina se pokazala kao moćno sredstvo za popravljanje krvne slike. Višednevno konzumiranje kupina povećava nivoe gvoždja i hemoglobina u krvi, te crvena krvna zrnca (eritrocite). To je naročito važno u slučaju anemije. U trudnoći se često dešava da usled naglog prirasta ploda, dodje do problema sa nedostatkom gvoždja i tu su kupine odlične. Možemo slobodno reći da je kupina prirodni lek protiv anemije.
Ništa manje lekoviti listovi kupine koriste se za pravljenje čaja. Ovaj čaj je odličan protiv dijareje, a pomaže i izlučivanje mokraće. List kupine je najbolje brati u proleće i to u maju i junu. Posle branja se suše za čaj. Čaj od lista kupine jača želudac, steže stolicu i zato se koristi protiv proliva.  Ovaj čaj se pokazao kao dobar za ispiranje usta u slučaju paradentoze i ranica u ustima, te jačanje desni. Za čaj se preporučuju listovi divlje kupine.

list kupine

Šta se sve pravi od kupina

Efekat na zdravlje je najbolji ako se plod kupine bere kad se zreo i jede kao svež. Ali kako nemamo svi te mogućnosti dobra je i smrznuta kupina koja je dostupna tokom cele godine. Kupina je u svetu veoma cenjeno voće. Koristi se i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Od kupina se pravi džem, slatko, sok i kupinovo vino.

Kupinovo vino

Kupinovo vino je izuzetan proizvod, koji se preporučuje za kunzumiranje onima koji imaju problema sa holestrolom, anemijom, za zdravo srce i krvne sudove, pa čak i za prevenciju i smanjenje rizika od nastanka nekih oblika raka. Kupinovo vino sadrži izuzetno mali procenat alkohola, pa ga neki, po jednu čašicu dnevno, daju i deci.
Kupinovo vino može da se kupi ili da se napravi domaće.

Kako napraviti kupinovo vino

Na 5 kg kupina ide 1 kg šećera. Istina količina šećera zavisi i od slatkoće kupina, a to morate sami proceniti. U čiste tegle sipajte red kupina i red šećera. Ostavite prostora da ne bude do vrha tegle. Otprilike 2/3 da tegle budu pune. Poklopite tanjirićima i povremeno promešajte sadržaj tegle. Treba da stoji sve oko 10 dana. Nakon 10 dana procedite sadržaj tegle kroz gazu i tečnost koja ostane stavite u čiste tegle. Poklopite sa tanjirićima i ostavite još 7 dana da odstoji tako. Posle ovog vremena vino sipajte u čiste pripremljene flaše, a odozgo stavite vatu, gazu ili krpu, jer tiho vrenje još traje. Ostavite na tamno i hladno mesto. Nakon 7, 10 ili više dana, kada procenite da je tiho vrenje završeno, flaše začepite, najbolje čepom od plute.

Share Button

Stevija zamena za šećer i zasladjivače

steviaStevija je zanimljiva biljka poreklom iz Latinske Amerike. Njena specifičnost se ogleda u tome što je ona prirodni zasladjivač. Upotrebljava se kao zamena za veštačke zasladjivače, šećer i med. Kroz vekove se koristi u Brazilu i Paragvaju, već decenijama u Japanu, godinama u SAD i Evropi. Stevija danas u Japanu zauzima gotovo polovinu tržišta zasladjivača. Godinama unazad interesovanje za ovu biljku u svetu je ogromno. Kada je nešto u takvoj ekspanziji s pravom se može postaviti pitanje da li je to što se prodaje stvarno stevija ili je opet neki veštački zasladjivač pod nazivom stevia, koji ovu biljku sadrži samo u tragovima. Interesantno je da se listići biljke mogu direktno upotrebiti i sušiti. Biljka je grmolika i može da se gaji u saksiji.
Stevija nema kalorija i ne povećava nivo šećera u krvi, tako da je idealna za dijabetičare i one koji žele da smršaju. Osim toga nema negativan uticaj na zdravlje zuba, kao što to ima šećer. Veštački zasladjivači sadrže aspartam, saharin i druge rizične sastojke, koji su po mnogim izvorima kancerogeni, a masovno se upotrebljavaju u industrijskim napitcima koji ne sadrže šećer. Pod parolom ’’bez šećera’’, krije se ustvari, ne briga o vašem zdravlju i kilaži, nego profit kompanija, zato što je veštački zasladjivač jeftiniji od šećera. Generalno se može reći da ljudi vole slatko i previše koriste šećer u ishrani. Štetnost šećera i veštačkih zasladjivača za čovekov organizam je nesumnjiva, pitanje je samo šta je gore. Tu stevija odnosi pobedu. Zasladjivač stevija se dobija iz biljke stevija, slično kao što se dobija i šećer iz šećerne repe ili šećerne trske, ali ima te već pomenute prednosti. Stevia je sladja od šećera do 300 puta, tako da su potrebne znatno manje količine ovog zasladjivača. Stevija odlično podnosi zagrevanje i visoke temperature. Ono što svakako ne ide u prilog stevije je cena. Znatno je skuplja od veštačkih zasladjivača i šećera. I pored toga predvidjanja su da će se tržišni prodor stevije zabeležen u proteklih nekoliko godina, nastaviti i u narednim godinama.

Share Button

Krastavac ne treba zanemariti u ishrani

krastavci

Krastavac je jednogodišnja biljka. Po nekim izvorima potiče iz Indije, a po drugima iz Afrike. Stabljika i listovi su takvi da biljka puzi po zemlji ili se penje u zavisnosti od sistema gajenja. Cvetovi su žuti, a plodovi zeleni, izduženi i sočni. Neke sorte imaju sitne bodljice po površini plodova, a neke potpuno glatke plodove. Biljka zahteva plodno i rastresito zemljište i dosta vlage. Krastavci imaju plitak koren, tako da do njih ne dopire vlaga iz dubljih slojeva zemljišta. U slučaju suše, kada nema vlage u površinskom sloju zemlje, krastavac je veoma osetljiv i biljka lako dehidrira. Potrebno je redovno zalevanje i onda se ostvaruju dobri prinosi. Krastavac može da se gaji na otvorenom, ali odlično uspeva i u plastenicima, tako da je u novije vreme dostupan tokom cele godine.

Jedite krastavce, nećete se udebljati

Krastavac spada u povrće sa najmanje kalorija. 100 grama svežeg krastavca sadrži 13 kcal. Možete ga slobodno jesti , bez bojazni da ćete se udebljati. Zbog visokog sadržaja vode i niskokaloričnosti neki ljudi su zanemarili krastavce u ishrani i pogrešno misle da je to bezvredna hrana. Sadrži oko 95% vode i korisne minerale. Ima dosta kalijuma, a manje kalcijuma, fosfora, natrijuma, gvoždja, cinka, mangana, selena. Sadrži B i C vitamin. Krastavac je dobar antioksidans i odličan diuretik. Nutricionisti ovo povrće preporučuju za dijetu. Krastavac je poželjan u ishrani dijabetičara i gojaznih osoba. Dobar je za mamurluk. Povoljno deluje na krvni pritisak, holesterol i čišćenje organizma. Smatra se da je krastavac dobar kod zatvora, artritisa, gihta, alergija i kožnih bolesti. Osim u svežem stanju, neki obožavaju kisele krastavce. To je nezaobilazan deo zimnice. Za pripremu se koriste mali krastavci ili kornišoni.

Krastavac dijeta

Ova dijeta traje 10 dana i osnova je salata od krastavca koja se može jesti uvek kada se ogladni. Osim ovoga u toku dana se jede ½ kg voća, zatim 3 šnite integralnog hleba ili 2 kuvana krompira. Od namirnica animalnog porekla treba kombinovati 150 grama belog mesa ili 150 grama tunjavine ili 2 kuvana jajeta. Pije se voda, čaj i kafa bez šećera. Tako izgleda ova jednostavna krastavac dijeta.

Salata od krastavca

Salata od krastavca se vrlo lako pravi. Potrebno je iseckati ½ kg krastavca i dodati 2 dl jogurta ili kiselog mleka ili kefira. Minimalno posoliti i eventualno dodati seckani mladi luk.

Krastavac kao sirovina u kozmetičkoj industriji

Odilčno hidrira telo ako se jede, ali dobro hidrira i kožu ukoliko se koristi za spoljnu upotrebu. Naime krastavac je poznat kao odlična prirodna maska za lice i predeo oko očiju. Stoga je bitan faktor i u kozmetičkoj industriji. Sem za kožu dobar je i za kosu i nokte.

Share Button

Najbolji prirodni lek za prostatu

mala mlečika
Prostata je žlezda koju imaju samo muškarci. Funkcija prostate nije do kraja razjašnjena, ali se smatra da ima svoju ulogu za plodnost i zdravlje muškarca. Medjutim u srednjem i poznom dobu može da stvara probleme. Najčešće se javlja uvećanje prostate ili benigna hiperplazija, ali postoje i druge bolesti kao prostatitis ili upala prostate i rak prostate. Uvećanje prostate je toliko često oboljenje da mnogi na to gledaju kao na normalnu pojavu. Spada u najčešća oboljenja kod muškaraca. Starenje i hormonske promene imaju veliki uticaj na prostatu. Sa starenjem se procenat obolelih proporcionalno povećava. Ne treba isključiti uticaj ishrane i zdravog načina života. Previše začinjena hrana, gazirani napitci i mnogo alkohola mogu da utiču negativno.

foto:Patrick Roper

Uvećanje prostate može biti jako neprijatno, jer kroz nju prolazi mokraćna cev, tako da svaki pritisak utiče na smanjanje mokraćnog mlaza. Nemogućnost izmokravanja, može da izazove i druge zdravstvene probleme. To su pre svega bakterijske infekcije, problemi sa mokraćnim kanalima, bešikom i bubrezima.

Simptomi uvećanja prostate

– otežano mokrenje
– slabiji mlaz pri mokrenju
– noćno mokrenje
– često mokrenje
– nemogućnost potpunog pražnjenja bešike
– naprezanje kod mokrenja
– iznenadne neodložne potrebe za mokrenjem

Biljke koje su dobre za prostatu

Testerasta palma je biljka engleskog naziva Saw Palmetto, a latinskog Serenoa repens. Zna se da je poreklom iz Severne Amerike i da su je koristili i indijanci. Lekoviti deo biljke su bobice. Najčešće se koristi ekstrakt bobica testeraste palme. To je jedna od glavnih biljaka koja se koristi za lečenje prostate prirodnim putem. Ulazi u sastav mnogih preparata za prostatu. Može se naći i u vidu kapsula. Dosadašnja istraživanja su pokazala da se upotrebom smanjuju problemi sa prostatom, zatim kod mnogih pacjenata rešava probleme sa noćnim mokrenjem, protok mokraće je poboljšan, a samim tim i pražnjenje bešike.
Dejstvo ove biljke je blago, ali i efikasno. To je jedan od najboljih prirodnih lekova za prostatu. Osim toga ova biljka se koristi za povećanje plodnosti i potenciju.
Paradajz je prema nekim istraživanjima veoma koristan za prostatu. Treba ga jesti redovno i u slučaju problema sa prostatom, a li i preventivno, jer smanjuje rizik za dobijanje raka prostate.
Slično kao i testerasta palma, na prostatu deluje i kora afričke šljive, pa se isto tako može naći u sastavu prirodnih preparata za lečenje prostate.

Čaj za prostatu

Čaj od male mlečike (Epilobium parviflorum) daje dobre rezultate kod uvećanja prostate, upale prostate, kao i kod problema sa mokraćnim putevima, bešikom i bubrezima. Koristi se kod problema sa učestalim i otežanim izmokravanjem. Za pripremu čaja se koriste listovi, cvetovi i stabljika.
Čaj se priprema tako što se jedna mala kašika male mlečike prelije sa šoljom ključale vode. Zatim se poklopi i stoji  10-15 minuta. Potom treba procediti čaj i piti ga 2 puta u toku dana, najbolje ujutro i uveče.
Nekima prostatu umiruju i čaj od koprive, uvin čaj i zeleni čaj.

Share Button

Ricinusovo ulje za kosu i trepavice

ricinus

                                                     foto: Royal Oaks Gardener

Ricinus je jedna od najotrovnijih biljaka, ali ricinusovo ulje je potpuno bezbedno za upotrebu. Ne treba se igrati sa ovom biljkom, jer je toksična cela, a posebno semenke. Ljudi je uzgajaju kao baštensku ili saksijsku biljku, zbog atraktivnih listova. U nekim zemljama je ograničeno uzgajanje zbog toksičnosti. Mnoge biljke su više ili manje toksične, ali ricinus je tako opasan, da treba čuvati decu i upoznati odrasle. Ricinus kod nekih ljudi može izazvati svrab i crvenilo po koži ako se dira biljka, a konzumiranje delova biljke posebno semenki bi izazvalo trovanje, moguće i fatalan ishod. Biljku ne treba upotrebljavati, niti praviti nešto od nje, već jednostavno kupiti ricinusovo ulje u apoteci ili prodavnici zdrave hrane.

Za šta je korisno ulje od ricinusa?

Dobro je poznato da je ricinusovo ulje prirodni laksativ. U slučaju zatvora ili opstipacije ricinusovo ulje se uzima oralno i pomaže. Oralno se uzima u malim količinama u slučaju potrebe. Ne treba da ga koriste trudnice i osetljive osobe. Kod prekomerne upotrebe može izazvati dijareju.
Ovo ulje je odlično za kosu. Podstiče rast kose, ali i trepavica. Sprečava opadanje dlaka i neutrališe perut. Hidrira dlake i daje im sjaj. Ricinusovom ulju pridaju čudotvorna svojstva, da trepavice postaju duže, a ćelavima kosa ponovo počinje da raste.
Posebno se koristi u kozmetičkoj industriji kao sastojak preparata za kožu, kosu i nokte.
Pored negovanja kose, trepavica i obrva, ulje od ricinusa je blagotvorno i za kožu. Naročito se koristi za negovanje zrelije kože. Delotvorno je protiv bora. Pomaže kod gljivica, bradavica, ekcema, strija i opekotina. Ricinusovo ulje se primenjuje u masaži, te poboljšava cirkulaciju. Osim lekovitosti praktično je za uklanjanje šminke u kombinaciji sa drugim uljima.

Kako se pravi ricinusovo ulje

Pravljenje ricinusovog ulja treba prepustiti kvalifikovanim stručnim osobama. To kažemo zbog prisustva ricina, ortovnog sastojka. Inače ricinusovo ulje je veoma gusto, bledožuto, gotovo bezbojno. Ulje se dobija u postupku hladnog ceđenja zrelog oljuštenog ricinusovog semena. To ulje se zatim, kuva da bi se eliminisao ricin. Ovo nije posao za amatere, već samo za profesionalce. Zato kupovinom ovog ulja u apoteci sasvim smo sigurni da nije opasno.

Share Button

Hemoroidi simptomi i lečenje

sedenjeUzrok pojavljivanja hemoroida nije u potpunosti razjašnjen, ali se zna koje su predispozicije za njihovo dobijanje. Osim genetskih fatora, uticaj na razvoj hemoroida ima nedovoljno kretanje tj. nedostatak fizičke aktivnosti, dugotrajno sedenje, nepotpuno pražnjenje creva ili zatvor, nepravilna ishrana, gojaznost, trudnoća itd. Očigledno nije prirodno da ljudi provode toliko vremena sedeći.
Hemoroidi u trudnoći se mogu javiti kao posledica uvećanja i pritiska ploda na stomak. Najčešće se nedugo posle trudnoće hemoroidi povlače, ali nekad i ostaju.
Šuljevi su drugi naziv za hemoroide. Zbog činjenice da se hemoroidi ili šuljevi nalaze, na mestu na kome se nalaze, ljudi se stide da pričaju o tome i javljaju se lekaru tek kad problemi uzmu maha. Ova bolest je ustvari slična bolesti proširenih vena na nogama, samo što se javlja u rektalnom predelu.

Kako uočiti prve simptome

Hemoroidi mogu biti unutrašni i spoljašnji.
Unutrašnji su neprimetni i ustanove se tek kad prokrvare. Kada se neko briše i uoči krv na toalet papiru može da posumnja na hemoroide. Krvarenje je znak da treba da se javite lekaru. Česta i obilna krvarenja mogu da izazovu anemiju.
Spoljašnji hemoroidi mogu da se vide i napipaju. Pojavljuju se u vidu oteklina. Mogu da svrbe, peckaju, bole i krvare. Hemoroidi se nekad javljaju povremeno i prolaze, a nekad su to učestali problemi.

Ishrana kod hemoroida

Ishrana kod hemoroida treba da bude bogata dijetetskim vlaknima. To znači da treba što više jesti biljnu hranu, kao što su žitarice, voće i povrće. Ljuta i začinjena hrana može da pravi probleme. Zato treba biti oprezan ili čak izbegavati ljutu papriku, biber, luk i sl.

Lečenje hemoroida

U retkim slučajevima predlaže se hirurško lečenje. Zvanična medicina ima svoje lekove, a priroda ima svoje. Postoji zaista mnogo preparata za hemoroide u vidu masti, krema, gelova i sl. Neki od njih stvarno i pomažu. Mnoge lekovite biljke se koriste za lečenje hemoroida u obliku ulja, čaja i drugih preparata. Neki ljudi su izlečili hemoroide tretiranjem obolelog mesta sa domaćom rakijom komovicom. Ulje od kantariona je u narodnoj medicini poznato sredstvo za smirivanje hemoroida i ublažavanje bolova. Prirodni preparati sa maslačkom, divljim kestenom, bademom i čuvarkućom mogu biti od pomoći.
Hemoroidi se mogu izlečiti ako se promeni ishrana, poveća fizička aktivnost i upotrebom lekovitih biljaka.

Share Button