Blitva


Blitva spada u lisnato povrće. Listovi su krupni i zeleni. Boja stabljike može varirati. Postoje različite sorte blitve. Ovo povrće je najsličnije spanaću. Po listovima je slična i cvekli, samo što je kod blitve sve u listovima, a ne u korenu.
Blitva može da se seje od 2 do 6 meseca. Seme se seje u redove, na dubinu od 3 cm. Ako je gusto zasejana, kasnije može da se rasadjuje. Listovi se seku i beru tokom godine u kontinuitetu, bez vadjenja celog korena.Iz korena zatim rastu novi listovi. Kada se listovi uberu ne mogu dugo da zadrže svežinu, pa ih treba što pre iskoristiti. To je dvogodišnja biljka. Blitva voli plodno zemljište i umerenu klimu, sa dovoljno kišnih dana.

Upotreba blitve u kulinarstvu

Blitva se koristi širom sveta, a najviše u mediteranskoj i arapskoj kuhinji. Mladi listovi se mogu koristiti sirovi u salati. Ipak blitva se obično obari kratko. Ima blago gorak ukus. Najčešće se sprema u kombinaciji sa krompirom i ribom. Blitvu treba začiniti hladno cedjenim maslinovim uljem. Naravno može se stavljati i u pitu.

Blitva kao lek

Svakako da blitvu treba jesti češće. Sadrži minerale, vitamine, dijetetska vlakna i proteine.Od vitamina sadrži C, K i B. Od minerala sadrži najviše kalijuma, magnezijuma, gvoždja. Dobra je za nervni sistem, usporava starenje i jača koncentraciju. Poboljšava krvnu sliku i čisti krv. Blitva je dobar diuretik i sprečava pojavu zatvora.
U narodmoj medicini listovi se stavljaju na kožu da zaleče čireve i rane. Čorba je dobra kod problema sa mokraćnim putevima.

Share Button

Crna soja


Razlika izmedju žute i crne soje

Crna soja je lekovita i ukusna. Spada u mahunarke. Postoji velika razlika izmedju žute i crne soje. Osim što se razlikuju po boji, postoji razlika u ukusu i nutritivnoj vrednosti. Sadrži više proteina od žute soje, a čak dvostruko više od mesa. U Japanu je zovu i crni pasulj. Stvarno i liči na pasulj, samo što je sitnija. U Kini se upotrebljava, još od pre Hrista.

Nutritivna vrednost

Crna soja je bogata belančevinama i uljem. Sadrži 40 % proteina. U crnoj soji je zastupljeno 8 esencijalnih aminokiselina. Ima vitamina D, E, K, C, folnu kiselinu, tiamin, B6. Zastupljeni su i minerali. Naročito je zastupljen cink.

Lekovita svojstva

Odlično čisti organizam od otrova i štetnih sastojaka iz namirnica životinjskog porekla. Pošto sadrži vlakna, za njih se vežu otrovi u debelom crevu i tako se toksini izbacuju iz organizma. Na taj način crna soja sprečava razvoj kancerogenih elemenata. Crna soja je dobra protiv kašlja i astme. Pročišćava grlo, a postoji verovanje i da ima uticaj na lepši glas. Dobra je kod problema sa disajnim i polnim organima. Može da snizi holesterol i pritisak. Dobra je i za bubrege. Podiže imunitet i sprečava upale. Smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a jedna korejska studija je pokazala da uzimanje crne soje smanjuje rizik i od tromboze.

Kako jesti crnu soju

Najbolje je kuvanu crnu soju jesti u kombinaciji sa povrćem. Dakle napravite salatu. Kuvanu crnu soju pomešajte sa kukuruzom šećercem, rendanom šargarepom i zelenom salatom koju ćete iseckati na trakice. Dodajte malo maslinovog ulja, limuna i promešajte sve.

Share Button

Cvekla čisti krv


Upotreba cvekle

Cvekla nam je dostupna veći deo godine. Najbolja je mlada cvekla. To je pravo bogatsvo vitamina, minerala i vlakana. Cvekla spada u niskokalorične namirnice. Možemo je konzumirati u svežem stanju. Ponajviše se koristi za salate i to sveže rendana ili kuvana, pa i pečena u rerni. Ako se peče ili kuva delimično gubi na vrednosti, ali ne mnogo. Cvekla se i konzerviše.
Najbolje iskorišteni sastojci iz cvekle su, kada se pravi prirodan sok od cvekle. Sama cvekla bi bila dosta žestoka za sok, pa se obično dodaju jabuka, šargarepa itd. Može se razblažiti i sa vodom, jer je 100% cveklin sok pretežak za želudac.
Kod ovog povrća koristi se koren, ali i listovi cvekle su jestivi, iako ih mnogi odstranjuju. Na isti način kako pripremate spanać ili blitvu možete pripremiti i listove cvekle.

Korisni sastojci

Od vitamina cvekla je bogata sa vitaminima B komplesa, a ponajviše sa folnom kiselinom. Značajan je i sadržaj C vitamina.
Cvekla je pravo malo blago minerala. Tu su kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, gvoždje, mangan, bakar, selen, kobalt i jod.
Karakteristična crvena boja kod cvekle je zbog betacijanina, crvenog pigmenta. To su ustvari jaki antioksidansi, koji utiču na prevenciju različitih bolesti.

Za šta je dobra cvekla

Dugačak je spisak svega onoga za šta je cvekla dobra. Treba reći da odlična za čišćenje organizma uopšte. Podstiče rad jetre i čisti krv. Iako neke druge namirnice imaju više gvoždja, cvekla je na svoj način dobra i poboljšava krvnu sliku. Zbog solidnog sadržaja folne kiseline, preporučuje se trudnicama.
Ako se cvekla uzima redovno snižava povišen krvni pritisak. Vlakna koja se u cvekli nalaze normalizuju varenje i smanjuju nivo holesterola u krvi. U narodnoj medicini cvekla je antikancerogena i leči leukemiju.

Cvekla može da oboji urin i stolicu

Zbog prisustva crvenog pigmenta betacijanina, nakon što ste jeli cveklu, može se desiti da urin ili stolica dobiju crvenkastu boju.

Share Button

Ren olakšava disanje

 

Ren je lekovita, višegodišnja i zeljasta biljka. Može da naraste do 1 m. Uglavnom se koristi koren u ishrani, mada su i listovi korisni. Ukus je oštar i ljut. Koren nema mirisa, ali ako se zaseče ili ošteti, onda se širi supstanca koja iritira sluzokožu očiju i može da izazove suzenje, slično kao luk.

Ren kroz istoriju

Ren je poreklom iz zapadne Azije i jugoistoka Evropskog kontinenta. Egipćani ga koriste još 1500. godine pre nove ere. U staroj Grčkoj ren je bio vredan kao zlato. Koristio se kao afrodizijak i protiv bolova u ledjima. U medicinske svrhe se koristio i u srednjem veku. U vreme kolonijalizma je prenet na Američki kontinent. U novije vreme ren je postao popularan svuda u svetu kao začin koji se narenda u salatu ili se koristi kao prilog jelima (slično senfu).

Ren u kulinarstvu

U ishrani se najčešće koristi ren sos. Ustvari to je kombinacija rena i sirćeta. Mnogi ga na taj način koriste kao prilog uz pečenje, ali i druga jela. Sos može da se pravi i sa limunovim sokom. Ren se negde kombinuje sa sefom i majonezom. Salatama daje posebnu notu. Ren je jedan od nezamenjivih sastojaka popularnog koktela Bladi Meri.

Šta sadrži i za šta je dobar

Ren sadrži ugljene hidrate, proteine i celulozu. Od vitamina i minerala najzastupljeniji su vitamin C i kalijum. Ren ima u sebi korisna jedinjenja, ulja i enzime.
Poseduje antibakterijska svojstva. Dobar je prirodni antibiotik, antiseptik i diuretik. Ispoljava pozitivne efekte na želudac i creva. Poboljšava apetit, širi krvne sudove, greje telo, a važi i za afrodizijak. Ren pročišćava disajne puteve.

Ren dobar za sinuse

Ako imate problema sa upalom sinusa i sa zapušenim nosom, što se ne retko dešava posebno u zimskom periodu, jedite ren češće. Ako vam je zapušen nos i ne možete normalno da dišete, probajte jedan mali eksperiment. Nemojte da preterujete sa kapima za nos, očistite jedan mali komadić korena rena i žvaćite koliko možete da izdržite. Veoma je žestok i ljut, pa kad više ne možete, a vi ispljunite sve. Osetićete kako vam se gotovo momentalno otpušio nos i počećete lakše da dišete.

Share Button

Dunja mirisna

dunja

Dunja je kasno, jesenje voće. Bila je inspiracija mnogim umetnicima i opevana je u raznim pesmama. Odlikuje je božanstven miris, dopadljiva žuta boja i što je najvažnije obilje vitamina i minerala. Ovo voće ne treba zanemariti. Plod raste na drvetu visine do 8 metara. Kada je zreo ima zlatno žutu boju.Dunja je slična kao jabuka po obliku. Ukus je nešto izmedju jabuke i ananasa.
Dunja je poreklom sa Kavkaza, ali se gaji u Evropi, Aziji (ponajviše u Kini) i na američkom kontinentu.

Upotreba

Dunja može da se jede u svežem stanju, ali većina sorti ima nakiseo i opor ukus.
Zato sa ostalim voćem u voćnoj salati, ukusu daje ravnomeran doprinos. Dunja može da se peče, kuva i prži. Slatko od dunja je predivno. Od dunja se pravi rakija i još neka alkoholna pića. Koristi se kao dodatak zelenom čaju radi poboljšanja arome. U dunji ima pektina što je prednost kod pravljenja marmelade, jer omogućava želatinoznost. Dunje su odlične i za kompot.

Lekovitost i nutritivna vrednost

Dunja nema mnogo kalorija. Sadrži ugljene hidrate, dijetetska vlakna i proteine. Od vitamina dunja je bogata sa vitaminom C, provitaminom A, niacinom, folnom kiselinom, B6, B2, B1. Od minerala sadrži kalcijum, magnezijum i gvoždje.
Semenke dunje sadrže vitamin B17 koji je antikancerogen. Sadrži tanine i tako poboljšava rad creva. Dunja se koristi protiv stomačnih problema i za umirivanje kašlja. U narodnoj medicini dunja je odavno poznata lekovita biljka. Čaj od cvetova dunje se upotrebljava protiv kašlja. Sok od dunja se daje deci protiv proliva i za jačanje želudca.

Share Button

Narandžasti koren zvani šargarepa


Svima lako dostupno, a izrazito korisno povrće narandžastog korena, je prava preporuka za vaše zdravlje. Postoje sorte šargarepe koje nisu narandžaste, ali ova boja dominira. Nastala je od divlje šargarepe, a srodni su joj peršun, mirodjija, komorač i kumin. Šargarepu treba često jesti, ali ne samo kao dodatak u supi.
To je dvogodišnja biljka, koja ima nadzemni i podzemni deo. Nadzemni deo čine listovi koji jesu jestivi, ali retko se koriste u ishrani ljudi. Drugi naziv za šargarepu je mrkva.

Gajenje šargarepe

Može da se seje već sredinom februara. Seme treba da se seje na dubinu 2 cm.Voli sunce i potrebno joj je kvalitetno rastresito zemljište. Potrebno je najmanje 4 meseca dok ne sazri za vadjenje. Šargarepa se preko zime skadišti u hladnjačama ili vlažnom pesku. U frižideru može da se čuva par meseci. Pogodna je i za zamrzavanje.

Šargarepa u ishrani

Šargarepa može da se priprema na različite načine. Najjednostavniji način je očistiti šargarepu i pojesti u svežem stanju. To ima svojih prednosti, ali i nedostataka. Nedostatak je u tome što organizam tako usvaja mnogo manje beta karotena. Mnogo je bolje iskorištavanje beta karotena kada je šargarepa kuvana. Idealno je da se šargarepa opere i stavi na kuvanje, a tek posle kuvanja da se ljušti spoljašnji sloj (slično kao krompir).
Šargarepa se dodaje u mnoga jela. Razne čorbe, variva, salate i kolači mogu da sadrže ovo povrće. Prirodan sok od šargarepe, samostalno ili u kombinaciji sa drugim voćem i povrćem, je izuzetno koristan i lekovit.

Nutritivna vrednost i lekovitost

Karakteristična narandžasta boja šargarepe je od beta karotena. Poznato je da vitamin A ima važnu ulogu za dobar vid. Neke legende kažu da ko jede puno šargarepe može da vidi i u mraku, druge pak, kažu da će sa dobrim vidom dočekati duboku starost. Sem beta karotena u šargarepi ima i dijetetskih vlakana, minerala i antioksidanata. U narodnoj medicini sok od šargarepe je lek za probleme sa varenjem, crevne parazite i opstipaciju. Prirodan sok od šargarepe daje rezultate i kod najtežih bolesti. Neki ljudi tvrde da su dijetom i upotrebom prirodnog soka od šargarepe kao baze u ishrani, (u kombinaciji sa drugim voćem i povrćem) izlečili rak.

Kako napraviti sok od šargarepe

Ovo je sok i za zdrave i za bolesne. Za zdrave, da budu dugo zdravi i još zdraviji, a za bolesne da što pre ozdrave. Potreban vam je dobar sokovnik. Ako ga nemate, nabavite ga što pre. Šargarepu očistite i iseckajte po dužini, te je propustite kroz sokovnik. Trebaće vam bar nekoliko šargarepa. Sok od šargarepe se može piti sam, ali još lepši je ako se doda neka jabuka i recimo malo cvekle. Može naravno i neko drugo voće i povrće. Vodite računa da je ovakav prirodan sok pravi 100% sok i da može da bude prilično jak za vaš želudac. Zato nek uvek dominiraju šargarepa i jabuka. A da bi bili potpuno sigurni preporuka je da se sok razblaži, tako da trećina bude voda. Ovakav sok nećete kupiti u prodavnici, nego ga pravite sami. Sokovi iz prodavnice ne mogu da ga zamene. Vodite računa da sok popijete isti dan kada ga i napravite. Ne dodajite ovom soku šećer i zasladjivače. Ovakav sok je najbolje piti ujutro pola sata pre doručka.

Share Button