Ehinacea biljka za jačanje imuniteta

ehinacea

Ova interesantna biljka sa prelepim ljubičastim cvetovima, može da naraste do 1 m. Listovi su uski i izduženi, obrasli malim dlačicama. Prema dostupnim istorijskim podacima ehinaceu su upotrebljavali i indijanci. Indijanci su je najčešće koristili za nanošenje na kožu u slučaju uboda otrovnih insekata ili čak zmije. Zvanična medicina počinje da je koristi krajem 19. veka, za lečenje raznih bolesti od obične prehlade do raka. Sa pronalaskom antibiotika biljka je malo skrajnuta, ali se proteklih godina kao prirodni imunostimulans, vraća na velika vrata.
Biljka je poreklom iz Severne Amerike, ali se danas uzgaja širom sveta zbog poznatih lekovitih karakteristika.
Lekovit je koren biljke, ali i nadzemni deo se upotrebljava u medicinske svrhe. Biljka se bere za vreme cvetanja.

Kako deluje ehinacea

Ehinacea deluje tako što snažno stimuliše čovekov imunitet, jača odbranu organizma i deluje na povećanje broja antitela. Odličan je izbor za podizanje imuniteta, na prelazu godišnjih doba, kada su velike varijacije u temperaturi i kada imunitet može da oslabi. Ehinacea deluje na zarastanje rana, protiv upala, čisti i regeneriše. Čiti krv, jetru i bubrege. Dobro se pokazala i kod kožnih oboljenja. Akne, ekcemi, psorijaza i ujedi insekata su neki od kožnih problema gde se ehinacea dobro pokazala. To je prirodni antibiotik, sprečava širenje bakterija, a deluje i antivirusno. Dobra je kod svih vrsta prehlada, upala i gripa. Sjajno deluje na disajne puteve. Pošto je ehinacea jak imunostimulans koristi se kao jedan od sastojaka, pri lečenju najtežih bolesti.
Ehinacea može da se upotrebljava i kao preventiva, a može i nakon bolesti, u slučaju iznemoglosti i za jačanje imuniteta.

Kako se koristi ehinacea

Ehinacea nam je danas u različitim oblicima dostupna. Najčešće se koristi tinktura, odnosno biljne kapi ehinacee, zatim čaj, tablete, kreme, gelovi i sl. Dakle može se koristiti oralno ili nanošenjem na kožu. Ako se koristi preporuka je ne duže od 1-2 meseca. Što se duže primenjuje dejstvo je slabije. Ako se kombinuje sa vitaminom C, ehinacea stvarno predstavlja moćan odgovor na opasnost od prehlade i gripa. Najbolje je delovati preventivno, pa u toku jake zime ili u slučaju epidemije gripa, koristiti ehinaceu.

Share Button

Čaj od matičnjaka za smirenje

limun trava                                                                                                          Foto: Jenn

Matičnjak je lekovita, višegodišnja, žbunasta biljka. Naraste u visinu od 0,5-1 m. Danas se uzgaja zbog svoje lekovitosti. Može da uspeva i u saksiji. Ima više naziva, kao što su melisa, pčelinja trava, matočina. Matičnjak se zbog mirisa koji neodoljivo podseća na limun, još naziva i limun trava. Ova biljka je pravi mamac za pčele, pa otuda pčelinja trava ili pčelinjak.

Upotreba i lekovitost matičnjaka

Koriste se listovi i stabljika pri vrhu biljke.  Ovi delovi biljke se suše za čaj ili se preradjuju. Matičnjak se primenjuje u narodnoj medicini, a koristi se kao sirovina u farmaceutskoj industriji, pa onda i u zvaničnoj medicini. U kuhinji se ponekad koristi kao začin. Najčešće je u upotrebi čaj, tinktura i etarsko ulje od matičnjaka. Prisutan je i u kozmetičkoj industriji.
Matičnjak je u narodnoj medicini poznat kao sedativ, odnosno sredstvo za smirenje. Pozitivno deluje kod nemira, neraspoloženja, nervne napetosti, razdražljivosti, nesanice, i svih oblika stresa. Samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljem ublažava psihičke tegobe, depresivna stanja i strahove, te odagnava loše misli. Matičnjak se koristi za lečenje anksioznosti. Vrlo često psihički poremećaji deluju na želudac. Nervoza, poremećaj varenja, nadimanje su neki od problema koje ova biljka otklanja.
Danas su svi manje ili više podložni stresnim situacijama. Neki ljudi posežu za lekovima za umirenje ili uzimaju alkohol da bi se opustili i zaboravili na probleme. Neko drugi ume da se kontroliše i iz toga izadje kao pobednik, a u slučaju problema koristi prirodne sedative kao što je matičnjak.
Za opuštanje i u aromaterapiji se ponekad koristi u kombinaciji sa lavandom i kamilicom. Za bolji apetit kombinuje se sa lincurom i kičicom.
Matičnjak je dobar kod lupanja srca i uopšte jača srčani mišić, te snižava proitisak i čisti krv. Pozitivne efekte ispoljava kod prehlade i reumatizma.

Kako se priprema čaj od matičnjaka

Jednu kafenu kašiku osušenog matičnjaka preliti sa 2 dl ključale vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji 5-10 minuta, pa procediti. Čaj se pije do 3 puta dnevno.

Share Button

Čaj od kukuruzne svile

klip kukuruzaČaj od kukuruzne svile se koristi za urinarne infekcije (bakterije u mokraći), za mršavljenje i protiv celulita, za izbacivanje viška vode iz tela, jer je odličan diuretik.
Kukuruz je žitarica poreklom sa američkog kontinenta. U Evropu je prenet u 15. veku. Upotrebljava se za ishranu ljudi i kao stočna hrana. Od kukuruza se dobija brašno koje se koristi u kulinarstvu, a dobija se i skrob koji je našao primenu u kuhinji, farmaciji i medicini. Od kukuruznih klica se pravi kukuruzno ulje. Kuvani kukuruz je omiljen kao užina i uopšte nema mnogo kalorija. Jedan od interesantnih i malo korišćenih sporednih proizvoda u proizvodnji kukuruza je kukuruzna svila.

Kukuruzna svila

Dok je kukuruz u klipu, još uvek na biljci, on je zaštićen zelenim omotačem. Ispod njega i na vrhu klipa se nalaze i bukvalno vise tanki končići koje zovemo kukuruzna svila. Na klipovima kukuruza izgleda kao kosa. Seče se i bere dok je kukuruz još mlad. Treba voiditi računa da li je i kada kukuruz prskan. Kukuruzna svila treba da bude sveža i svetle boje. Kada je tamna više nije za upotrebu.  Kada je uberete treba je osušiti. Kukuruzna svila se suši u hladovini, na mestu koje se provetrava.

Kako se pravi čaj od kukuruzne svile

Jednu malu kašiku sušene kukuruzne svile treba preliti sa 2 dl vode. Zatim sve zagrejati do ključanja. Potom skinuti sa ringle i ostaviti nekoliko minuta da se prohladi. Neko pravi čaj i tako što prelije odmah kašičicu kukuruzne svile sa vrelom ključalom vodom i ostavi da odstoji 10 minuta. Procediti čaj i piti bez dodavanja šećera, tri puta u toku dana.

Lekovitost čaja

Kukuruzna svila je izuzetan diuretik. Koristi se u slučaju potrebe za izbacivanjem viška vode u organizmu. Ima i svoju ulogu u procesu mršavljenja. Ponajviše se čaj preporučuje onima kojim imaju problema sa  urinarnim infekcijama. Dobar je za cistitis, kod upale mokraćne bešike i peska u bubregu. Koristan je za snižavanje pritiska. Pozitivne efekte ispoljava kod reume i gihta.

Share Button

Paradajz je čuvar našeg zdravlja

Paradajz11Biljke paradajza narastu u proseku oko 1,5 metar. Cvetaju tokom celog leta. Listovi su nazubljeni, a stabljika drvenesta. Biljka ima karakterističan miris. Cvetovi su žute boje, a plod u početku zelene. Kad sazreva prelazi polako u narandžastu boju, a onda i u prepoznatljivu crvenu. Paradajz se sadi u proleće na otvorenom, a u plastenicima isto dobro uspeva preko cele godine. Biljka voli dosta sunca. Dobar prinos se postiže djubrenjem i navodnjavanjem.  Paradajz je ustvari voće, ali u kuhinji se koristi kao povrće. Drugi nazivi za paradajz su crveni patlidžan i rajčica. Paradajz potiče iz Južne Amerike. Najstariji pisani trag o paradajzu je sačinio italijanski botaničar i lekar Matioli. On je nazvao paradajz ’’pomodoro’’, u prevodu zlatna jabuka.

Paradajz u kuhinji

Šta sve može da se napravi od paradajza. Spisak jela i proizvoda od paradajza je stvarno dugačak. Pa pomenimo neke. Kao prvo paradajz je najlepši kad je svež. Paradajz salata je omiljena tokom leta, jer osvežava. Paradajz se stavlja i u razne mešane salate. Tu je važan i neprevazidjen sastojak.
Paradajz čorba ili supa od paradajza je jednostavna za pravljenje, a malo ko je ne voli. Paradajz može da se puni, slično kao paprika. Ima još mnogo manje ili više poznatih jela sa paradajzom. Nezaobilazan je u italijanskim jelima, kao što su špagete, pica i lazanje. Tu se koristi obično paradajz sos, pelat od paradajza, paradajz pire ili kečap. Kao što vidimo u prehrambenoj industriji paradajz je veoma važna sirovina.

Sok od paradajza

Sok od paradajza se pokazao kao izuzetno vredan napitak. Naime, prema nekim istraživanjima to je jedno od najboljih prirodnih energetskih pića. Okrepljuje, jača i daje dodatnu snagu i energiju. Ima i lekovita svojstva. Sok od paradajza može da se kupi gotov, ali i da se pravi. Moguće ga se iscediti na sokovnik i tako piti svežeg, što je najbolje. Paradajz sok se može kuvati i čuvati u flašama i teglama kao zimnica. U toku hladne zime, kada paradajza nema ili je izrazito skup, flaša kuvanog paradajza uvek dobro dodje u kuhinji.

Sorte paradajza

Postoji zaista mnogo sorti paradajza. Kod nas su medju najpopularnijim jabučar, volovsko srce i čeri paradajz.
Jabučar je domaća sorta. Dobro radja uz navodnjavanje i prihranu. Plodovi su srednje veličine, prijatnog ukusa i dobro podnose transport. Dobar je i za jelo u svežem stanju i za kuvanje.
Volovsko srce je medju najkrupnijim sortama paradajza. Plodovi mogu da narastu od 500 grama do 1 kg. Medjutim na biljci ima manje plodova, pa ova sorta nije baš tako rodna. Plodovi su veoma ukusni, ali su podložni brzom kvarenju, pa nisu baš idealni za transport.
Čeri paradajz je medju najmanjim sotrama. Velik je svega kao krupnije višnje, pa je tako i dobio naziv. Izuzetno je ukusan, a jede se pretežno svež, šteta ga je kuvati. Prodaje se i van sezone i prilično je skup.

Lekovita svojstva paradajza

Paradajz ima pozitivan efekat na zdravlje ljudi. Dokazano je dobar za zdravlje prostate. Veruje se da sprečava razvoj raka prostate. Za to je zaslužan sastojak likopen, izuzetan prirodni antioksidant.
Paradajz je odličan i za srce i zato ga treba jesti više, posebno u toku sezone paradajza i to u svežem stanju. Pozitivno deluje na varenje, a podstiče želudčane sokove. Veruje se da sok od paradajza snižava pritisak. Paradajz je bogat vitaminima i to, C vitaminom, B1, karotinom i E vitaminom. Od minerala posebno se izdvaja kalijum.

Share Button

Ukrasne, začinske i lekovite biljke

basta

Kod začinskog i lekovitog bilja prepoznatljivi su mirisi, ukus kao i lekovita svojstva, a jednostavno se gaje i to na organski način. Prilikom ulaska u bilo koju baštu u kojoj se gaje začinsko i lekovito bilje dolazi do kompletnog čulnog iskustva, a pored mirisa biljke su ukras i po svom izgledu. Kod mnogih biljaka je neraskidiva veza između njih samih i istorije čoveka. Mnoge biljke služile su za pomoć ljudima kada su imali nesanicu, bolove, za odbijanje insekata, umirivanje beba ili začinjavanje pića.

Gajenje začinskog i lekovitog bilja vrši se iz više razloga, a pored korisnih osobina ima i izuzetna estetska svojstva.

Šta zapravo čini lekovito i začinsko bilje?

U najširoj definiciji govori se o tome da je reč o biljkama čije je korišćenje u konkretne svrhe kao što su kulinarske, medicinske, aromatične ili ukrasne. Mnogo godina pre, njihovo korišćenje je između ostalog bilo i pri bojenju i čišćenju tkanina, dok su neke direktno učestvovale u mnogim ritualima i ceremonijama. Što se tiče svakodnevnog života glavna uloga je bila za piće i hranu kako bi se zdravlje i lečenje raznih bolesti u tim vremenima podiglo na najviši nivo.

Razlikuju se jednogodišnje od dvogodišnjih, lukovičastih od žbunastih, penjačice, poput drveta i sl. Kod svih biljaka postoje određena začinska i lekovita svojstva. Kod pojedinih se koriste samo listovi ili neki drugi delovi poput korena, semena, cveta ili čak kore drveta.

Kod većine vrsta lekovitog i začinskog bilja rukovanje i njihovo konzumiranje je krajnje bezbedno i jednostavno. Kod pojedinih vrsta mogu se pronaći otrovni sastojci opasni za ljude i životinje,  čak i kada su  u pitanju manje doze  pa se svakako savetuje velika pažnja. Nije preporučljivo korišćenje ni jedne biljke ukoliko niste sigurni da je njeno konzumiranje potpuno bezbedno za vas. U to vas mogu uveriti lekari ili drugi medicinski radnici, pa je najbolje potražiti njihov savet i mišljenje pre nego je koristite.

Šta čini organsku proizvodnju

Kod začinskog i lekovitog bilja održavanje je veoma jednostavno. U većini slučajeva ne zahteva posebnu zaštitu od štetočina i bolesti. Uz sve to zaista može izgledati prelepo. Najveća prednost u gajenju biljaka je to što vam je dostupna u svakom momentu, a pri tom organske metode garancija su zdravih biljaka, bez upotrebe raznoraznih pesticida.

Kada gajite začinsko i lekovito bilje svakako ćete imati raznovrsniju i lepšu baštu, a ove biljke možete i upotrebiti u kuhinji ili kao lek. U baštovanstvu je svakako najvažnije da se isprati svaki segment i biljkama pruži sve što je potrebno. Pored ogromnog izbora biljaka u svakom trenutku može se naći po neka odgovarajuća za određenu situaciju ili nastali problem. Kod ove vrste bilja ono može da se penje, puzi, raste uspravno, učestvuje u formiranju gustih prekrivača zemljišta pa čak i da se gaji uz zidove. Pojedine vrste mogu uspevati gde je močvarno zemljište, neke pri vrhovima zidova ili pukotinama staza, pod drvećem ili na livadi. Na koji način će uspevati zavisi i od toga kakvim su uslovima izloženi i da li su prilagođeni.

Što se tiče njihovog izleda razlikuju se sićušne, prizemne, a mogu biti i džinovske kao što je visoka anđelika ili miloduh do dva metra visine. Kod nekih vrsta izgled je na prvom mestu, jer ih krase fantastični cvetovi ili lepo lišće što će svakako obogatiti vašu baštu.

Share Button

Kako izabrati zrelu i sočnu lubenicu

bostan

Nema ništa bolje od zrele rashladjene lubenice usred leta, kada su visoke temperature. Spada u povrće, iako mnogi  misle da je voće, zato što je slatka. Zbog slasti i prijatnog ukusa omiljena je kod dece, a bogami i kod odraslih. Malo je onih koji ne vole lubenicu. U narodu je lubenica još poznata po nazivom bostan, a poznata je i narodna izreka ’’obr’o si bostan’’, što se kaže onome ko je nešto zgrešio.

Kako odabrati zrelu lubenicu?

Lubenica koju kupujemo treba da bude sveža i zrela. Na žalost dešava se da nam prodavci podvale lošu lubenicu. Ako nije dovoljno zrela ili je prezrela, onda nije baš ukusna i jestiva. Vodite računa kada kupujete lubenicu da bude sveža i da nije oštećena. Ne kupujte lubenice koje su dugotrajno izložene suncu, jer tako dosta gube na svežini. Neko bira lubenicu kuckanjem po plodu. Ako je zvuk koji odjekuje pri lupkanju po kori, onda je lubenica zrela. Dobri poznavaoci mogu da odrede zrelost lubenice prema obliku i boji peteljke. Lubenica treba da bude teška u odnosu na svoju veličinu. Neko odredjuje zrelost lubenice prema izgledu mesta na kome je otkinuta peteljka. Lubenica je zelene boje, ali deo lubenice koji je ležao na zemlji je svetliji. Taj deo lubenice treba da bude žut i onda je lubenica zrela, a ako je beo ili svetlo zelen onda još nije. Ima raznih metoda za proveravanje zrelosti lubenice. Najsigurnija varijanta je da upoznate prodavca i ako redovno uzimate kod njega lubenice, uvek će vam izabrati dobru. Treba da znate da ne postoji 100% sigurnost da ćete kupiti sasvim zrelu i sočnu lubenicu, bez obzira koji metod provere koristite, osim ako vam prodavac otvori lubenicu i probate je na licu mesta.

Kako iseći, poslužiti i čuvati lubenicu?

Lubenica se jede prohladjena. Neki ljudi je drže u hladnoj vodi, a neki u frižideru. Krupnijim lubenicama treba i po nekoliko sati da se ohlade. Ako je držite u frižideru isecite je na pola ili na više kriški i brže će se ohladiti, a i lakše će da stane. Kriške mogu da se umotaju u foliju i da se čuvaju tako neko vreme u frižideru, da ne bi povukle miris ostale hrane. Lubenice mogu da se seku na kriške različitih veličina i tako jedu, pri čemu se kora kasnije odbacuje. Postoji i drugi način, da se lubenica odmah oslobodi kore i da se unutrašnji jestivi deo isecka na komade, tako da se onda jede viljuškom.

Uzgoj lubenice

Neke lubenice dostižu 20, pa i više kg, što zavisi od sorte i uslova gajenja. Lubenica je biljka koja voli dosta vode, pa je neophodno navodnjavanje, ako želite postići dobre prinose. Lubenica traži kvalitetnu zemlju i povoljne klimatske uslove. Može da se dobija direktno iz semena ili sadi iz rasada. Proizvodjači lubenica se bore da što ranije dobiju kvalitetnu lubenicu, jer tada ima dobru cenu, a kasnije kad je velika ponuda cena značajno pada.

Korist od lubenice

Lubenica je veoma dobra u slučaju velikih vrućina, kada lako dolazi do dehidracije organizma. Sadrži preko 90 % vode, te kunzumiranjem dobro hidrira telo. Osim toga lubenica ima visok glikemijski indeks, pa šećer veoma brzo ulazi u krv, zato ona veoma brzo okrepljuje i vraća nephodnu energiju. Dobra je kao antioksidans, diuretik i korisna za bubrege. Sadrži izbalansiran odnos minerala i vitamina. Prema nekim istraživanjima lubenica sadrži korisne sastojke koji štite ćelije kože od sunca. Neke studije su pokazale da je lubenica korisna za srce, krvne sudove i snižavanje pritiska. To je niskokalorična namirnica, pa se koristi i za dijetu. Dijeta sa lubenicom, gde se jedan ili dva dana jede samo lubenica, može veoma dobro da očisti vaš organizam od otrova. Lubenicu ne treba davati deci pred spavanje, jer podstiče mokrenje.

Share Button