Zaštita od plamenjače kod paradajza, krompira, vinove loze

plamenjacaDa bi prinos bio bolji mnogi proizvođači primenjuju prskanje, a tu spada i zaštita paradajza od plamenjače, kao i vinove loze, krompira i drugih kultura. Šta je plamenjača zapravo? Plamenjača je jedna od najčešćih biljnih bolesti i napada mnoge kulture, koje čovek uzgaja. Mnogo kišnih dana tokom proleća i leta, velika vlažnost vazduha, doprinose razvoju bolesti. Povrh svega, ako se kulture ne zaštite prskanjem kad se prolepša vreme, to pogoduje širenju plamenjače. Visoka vlažnost i temperature od 15 – 20 stepeni, pogoduju razvoju plamenjače, a kad je suša u dugom periodu, praćena visokim termperaturama, gljivica ne deluje ili deluje vrlo usporeno. Vinovoj lozi i paradajzu prijaju dugi sunčani periodi sa letnjim temperaturama. Manifestuje se plamenjača prvo svetlijim zelenim, pa žutim tačkama ili pegama na listovima, a potom se listovi suše. Kao da ih je plamen opalio, pa zato naziv plamenjača. Plamenjaču uzrokuje gljivica Phytophthora infestans, a kod vinove loze Plasmopara viticola.

Suzbijanje plamenjače fungicidima

Suzbijanje plamenjače može da se vrši hemijskim putem, odnosno paradajz, krompir, vinovu lozu i druge kulture, tretiramo, za to predviđenim sredstvima. Od pravilnog izbora preparata, vremena izvođenja prskanja i načina tretiranja, zavisiće i uspeh u suzbijanju bolesti. Bojni su preparati protiv plamenjače koji su nam dostupni na tržištu. Treba strogo voditi računa o karenci, tj. o periodu koji treba da prođe vremena prskanja, do vremena kada je bezbedna upotreba paradajza, krompira, grožđa i drugih tretiranih plodova. Da se ne bi pojavila plamenjača izvodi se preventivno prskanje. Dakle, potrebno je da fungicid bude na listovima biljaka, da ne bi došlo do razvoja bolesti. Ako su simptomi plamenjače već vidljivi onda je kasno. Međutim, moguće je da će i visoke letnje temperature i suša zaustaviti napredovanje plamenjače, jer jednostavno to nisu uslovi u kojima gljiva može da se razvija.

Kako se boriti protiv plamenjače u organskoj proizvodnji

Nije lako u organskoj proizvodnji izboriti se sa plamenjačom. Zato ovi proizvođači mogu da trpe velike gubitke u prinosu. Možda niste znali, ali upotreba plavog kamena je dozvoljena u organskoj proizvodnji, ali to ne znači da ovo sredstvo nije štetno za okolinu, te ga mnogi izbegavaju. Pojedini proizvođači tretiraju kulture sa maceratom belog luka. Poznato je da beli luk ima ulogu u sprečavanju nastanka gljivica, ali je potreban veliki broj prskanja. U borbi protiv ove bolesti može se uspešno koristiti poljska preslica, jabukovo sirće, mleko. Ali zaista treba biti uporan. Izbegavanje plamenjače kod nekih kultura je moguće ranom sadnjom ili upotrebom ranih sorti. Postoje i sorte koje su otpornije na plamenjaču pa njih treba saditi.

kako izgleda plamenjaca

Share Button
loading...

Ostavite odgovor