Pepelnica je bolest vinove loze, jabuke, a može se javiti i na drugom voću i povrću. Na primer, može biti pepelnica paradajza, krastavca, jagode, kruške, dunje, mušmule, tikvica, ruža itd. Manifestuje se tako što se na zelenim delovima biljaka, pojavljuju brašnjave ili pepeljaste prevlake. To je karakterističan simptom, liči na pepeo, pa otuda i naziv pepelnica. Zabeležena je prvi put u Evropi još sredinom 19. veka.
Zaštita vinove loze od pepelnice
Kod vinove loze osim već pomenutog simptoma, listovi se deformišu, a lastari i cvasti znaju da se suše. I bobice grožđa mogu da se suše ili pucaju. Pepelnica ili oidium može naneti veliku štetu i znatno umanjiti rod, zato je neophodna zaštita (prskanje). Pravi uzročnik nastanka je gljivica Uncinula necator. Vinova loza može da oboli od pepelnice u svim fazama vegetacije. Važno je u ranoj fazi krenuti sa preventivnom zaštitom. Neke sorte vinove loze su više, a neke manje osetljive na ovu bolest. Prvo tretiranje protiv pepelnice ide kad su mladi lastari 10-15 cm. Preporučuje se kvašljivi sumpor, preparati kao što su kosan ili kolosul. Stručnjaci savetuju zaprašivanje sumporom u vreme cvetanja, jer se tako postižu dobri rezultati u suzbijanju pepelnice, a kažu i da sumpor deluje povoljno na oplodnju. Kasnija tretiranja loze protiv pepelnice se kombinuju sa zaštitom od plamenjače, pa tako imamo preparat kabrio top.
Dakle, za zaštitu vinove loze od pepelnice se koriste fungicidi sa površinskim dejstvom na bazi sumpora, zatim sistematski triazoli i pirimidini, kao i kombinovani fungicidi. Ne treba ni preterivati sa brojem prskanja ili upotrebom istog sredstva, jer može doći do rezistentnosti. Ako je bolest otporna onda se preporučuje za prskanje grožđa koristiti kalijum permanganat (hipermangan) rastvor. Na 10 l vode ide velika kašika hipermangana i 100-200 gr gašenog kreča. Dan posle toga lozu treba špricati nekim od adekvatnih fungicida.
Zaštita jabuke od pepelnice
Pepelnica jabuke je posle čađave krastavosti plodova i pegavosti lista (koja se smatra najučestalijom bolesti jabuke), druga po redu značajna bolest jabuke na koju treba obratiti pažnju. Bolest izaziva gljivica Podosphaera leucotricha. Bela pepeljasta masa prevlači zelene delove jabuke, a moguća je pepelnica i na drugom jabučastom voću, kod kruške ili dunje. Izdanci se slabije razvijaju, listovi se uvijaju, a cvetovi zaostaju u razvoju. Plod u takvim okolnostima, često ne može ni da se razvije. Ako se javi pepelnica kasnije, onda na plodovima može da se pojavi mreža, odnosno nekroza plodova, pa im se tako smanjuje kvalitet. Neke sorte su osetljivije, kao recimo Jonatan, Ajdared i Greni Smit. Utvrđeno je da uticaj na jači napad pepelnice tokom vegetacije, može imati blaga zima. Za zaštitu se koriste preparati na bazi sumpora, zatim triazole (bajkor, panč, topas…) ili zato i strobi koji preventivno deluju na poseban način.
Pepelnica i organska proizvodnja
Kod organske proizvodnje može se upotrebiti bordovska čorba, koja predstavlja dobru preventivnu zaštitu od gljivičnih bolesti. Poklonici organske proizvodnje za pepelnicu preporučuju sredstvo za zaštitu od preslice. Preslica ili rastavić je lekovita, ali i otrovna biljka. Potrebno je 1 kg preslice, potopiti u 10 l vode. Nakon 24 sata, kuvati ovu preslicu u vodi oko pola sata. Kada se rastvor ohladi, razrediti sa vodom u omeru 1 prema 5 i time prskati biljke. Ponoviti prskanje više puta.