Na grmovima zove, na kojima cvetovi nisu ubrani, pojavljuju se plodovi bobice. Kad su zrele one postanu tamno plave ili crne, a to bude u avgustu mesecu. Ove bobice imaju nutritivnu i lekovitu vrednost, pa se od njih prave različiti proizvodi. Jedan od njih je liker od crne zove Nastavi sa čitanjem Liker od bobica crne zove
Brekinja je listopadno drvo i dosta retka voćna vrsta, koja raste i kod nas po hrastovim šumama. Jestivi su plodovi, a lekoviti plodovi i kora drveta. Pravi se i čaj od Nastavi sa čitanjem Brekinja drvo i čaj kao lek
Sok od drenjina je moguće napraviti bez kuvanja i šećera što je svakako bolje za zdravlje. Ali daćemo ujedno i recept za sirup od drenjina. Sok zrelih Nastavi sa čitanjem Sok od drenjina bez kuvanja i šećera recept za zdravlje
Sok od zrelih bobica borovnice je dobar način da iskoristitie sav potencijal koji nam daje ovo bobičasto šumsko voće. Borovnica kao lek se može koristiti u svežem i suvom stanju. Ima još načina kako iskoristiti plodove borovnice, na primer neko pravi lekovito vino, a iz zrelih bobica se dobija ekstrakt borovnice. List borovnice je isto
lekovit. Borovnica se proizvodi kao pitoma, kultivisana, ali je daleko lekovitija Nastavi sa čitanjem Sok od bobica borovnice kao lek
Opis biljke
Trnjina je lekovito, samoniklo šumsko voće. Biljka je listopadni žbun, manjih ili većih dimenzija. Može da naraste do 5 metara u visinu. Cvetovi su prljavo bele boje, sa 5 latica, a listovi ovalni. Cveta pre listanja, a to je u martu i aprilu. Voće je koštunica, plodovi su tamno plavi. Plod je sličan maloj šljivi, ali više okrugao. Neki kažu za trnjinu divlja šljiva. Sazreva u jesen, a može se brati i kasnije. Plodovi ne otpadaju lako i kad su zreli. Preporučuje se da se bere nakon prvog mraza. Trnjina raste blizu šuma, puteva, na brdima i pored pašnjaka. Ne smeta joj niska temperatura. Raste i do 1500 metara nadmorske visine. Uspeva širom Evrope i kod nas, najviše u pojasu hrastovih šuma.
Upotreba trnjine
Plod se može jesti svež, iako je ukus kiseo i opor. Trnjina se koristi za pravljenje soka, sirupa, vina, a u nekim zemljama i žestokih pića (naročito likera). Može se stavljati i u voćne pite. Ako se ukiseli u sirćetu tad je slična umeboši šljivama iz Japana. Od cvetova trnjine pravi se čaj. Od trnjine se pravi i pekmez.
Lekovita i nutritivna svojstva trnjine
Trnjina je dobra za želudac. Pomaže i kod žutice. Sirup od trnjine je koristan za reumu. Trnjina je diuretik i čisti želudac i creva. Koristi se i u homeopatiji. Ekstrakt trnjine se dodaje uljima za masažu i aromaterapiju. U narodnoj medicini se primenjuje za jačanje želudca i lečenje kašlja.
Trnjina sadrži najviše C vitamin, ali i fruktozu, tanine i organske kiseline.
Pekmez od trnjine
Hladnom vodom prelijte 3 kg plodova trnjine i ostavite 12 sati u vodi. Posle toga procedite trnjine i prelijte ih mešavinom crnog vina i vode. Nek kratko odstoje, a onda stavite da se kuva. Kada plodovi omekšaju, propasirajte ih, dodajte 100 grama šećera i kuvajte uz mešanje još 30 minuta. Smesa treba da se zgusne. Kada je gotov sipajte pekmez od trnjina u pripremljene tople sterilisane teglice.